30 Mar 2014

Nezavršena posla

Sa obzirom da je aktivna ''agitacija'' za novi Zakon o radu vođena na ovom blogu, mislim da je pošteno da se to završi na njemu. Ovde je jedan video prilog, koji je kompilacija isečaka iz kampanje za novi zakon i antikampanje protiv njega.

Podsetimo se samo kako je bilo: Ministarstvo rada je pisalo zakon ali ga je samo tadašnje Ministarstvo privrede javno podržavalo (ministar rada i socijalne politike, Jovan Krkobabić se nije oglašavao, pošto nisi u pitanju bile penzije, verovatno). Istovremeno, kreće aktivna kampanja protiv zakona, inicirana od strane sindikata (ili možda nekih drugih krugova koji su ih iskoristili?) sa pravom medijskom hajkom spinovanjem u javnosti, o čemu svo već ovde i pisali.Vrhunac ironije je bilo to što je Blic, kao list koji se najviše u tome isticao potom pisao o tome koliko je gubitak za državu što novi zakon nije usvojen.

Reforma zakona o radu je prekopotrebna da mi tržište rada malo živnulo i pomoglo se zapošljavanje novih radnika, naročito kod preduzetnika i malih preduzeća. Izbori su došli i prošli, tako da je sada opet moguće postaviti ovo pitanje na dnevni red. Da li će nova vlada SNS-a biti reformska ili ne, videćemo vrlo brzo, pre svega u oblasti radnog zakonodavstva. Da bismo ih podsetili na važnost ove teme, molim vas da podelite ovaj video sa ljudima koje znate.


13 Feb 2014

Prelazimo na Tržišno rešenje

Poštovani čitaoci i prijatelji Bloga Club von Naumann. Istovremeno sam veoma tužan i radostan što vam javljam ovu vest. Autorski tim bloga je pozvan da pređe na blog Tržišno rešenje - svakako najčitaniji i najbolji blog na Balkanu posevećen slobodnom tržištu i ekonomiji. Prihvatili smo ovaj poziv i od sada ćemo redovno objavljivati tamo. Evo i mog prvog posta na Tržišnom rešenju.

Blog Club von Naumann nećemo gasiti i ostaće na internetu pre svega iz poštovanja prema svima nama koji ste nas 3,5 godine podržavali i čitali - kako bi sačuvali arhivu tekstova i komentara.

Shvatili smo da su blogovi lagano poečli da izlaze iz mode. Takođe našim novim kolegama treba podrška i sveža krv da se proširi čitanost i zastupljenost na internetu tema koje su nam važne .Novi prošireni autorski tim Tržišnog rešenja ima plalnove da značajno unapredi ekonomsku blogosferu i obavestićemo vas o svim promenama blagovremeno (i nadamo se vrlo uskoro). Hvala VAM od srca na čitanju i podršci! 

8 Feb 2014

Bosanski lonac

Borislav Ristić napisao je fantastičan tekst o Bosni i revolucionarnim događanjima poslednjih dana. Ovo je svakako najbolja definicija nefunkcionalnosti i neodrživosti Bosna i Hercegovine kao države. toplo preporučujem da se pročita. Može se polemisati o manama ali je poenta tako jasna i precizna.
"Nešto drugo ljude nagoni na pobunu i dovodi do revolucija. Prije svega, vjerujem da revolucije imaju svoj politički uzrok. Kao što je u svojoj analizi Francuske revolucije pokazao Alexis de Tocqueville, do pobune naroda i juriša na Bastillu nije došlo uslijed velike ekonomske krize, već zbog toga što je politički autoritet kralja Luja XVI bio slab. Naime, što se kralj više upinjao da reformira gospodarstvo, da izlazi u susret zahtjevima naroda, da odgovara i udovoljava njihovim žalbama, to su oni njegovu vlast više smatrali despotskom. Slično je bilo i s Američkom revolucijom. Nisu se oni bunili zbog visokih poreza, nego su htjeli političku zastupljenost, htjeli su da izvor suvereniteta bude bliži i jači. Također, Nikolaj II Romanov nije pao zato što je bio orijentalni despot, već obrnuto, zato što je bio mlitav i slab car, osoba bez ikakvog autoriteta, kome je obnašanje vlasti bilo samo teret i koji je samo tražio priliku kako bi abdicirao. Isto se to desilo i sa komunističkim tiranijama. Komunistički režim nije došao u krizu za vrijeme Staljinove ili Titove totalitarne vlasti, već kada su vlast obnašali bezlični i korumpirani birokrati, ljudi koji nisu znali čvrsto držati uzde vlasti. Revolucije su uglavnom potraga ljudi za gospodarom, za snažnijim izvorom vlasti. Režimi padaju zato što su slabi, a ne zato što su represivni. 
...Ali, stvar je u tome da Bosna i Hercegovina, u okviru ovakvog institucionalnog aranžmana, ne može biti ni ekonomski liberalizirana i prosperitetna, niti pak politički demokratizirana i stabilna. Vjerujem da će ova događanja pokrenuti to osjetljivo ali doista nužno pitanje demokratskog preustroja Bosne. Na žalost, Bosna i Hercegovina je tako nesretno ustrojena država da rješavanje svakog ozbiljnijeg pitanja imanentno dovodi u pitanje sam njen ustroj." 
Molim vas da prenošenje ovih redova, niti pisanje samog Borislava Ristića ne razumete kao bilo kakvo opravdanje represivnih režima ili podrška za nefunkcionalno ustrojstvo Bosne. Ovo je prosto poruka da je autoritet međunarodne zajednice i političara u oba entiteta, a posebno u federaciji, toliko poljuljan da ne može da prikrije činjenicu da je Bosna posađena kao država, nakrivo!

Fotorobot fotoradnika



Više od reči!

4 Feb 2014

Khan Academy



Preporučujem vam odličan video o Khan Academy - internet sistemu za besplatno obrazovanje. Ovaj video daja pregled kako je sam sistem nastao, koji je cilj postojanja i vizija. Verujem da su ovakvi sistemi budućnost obrazovanja i siguran sam da ovaj princip može u velikoj meri doprineti da se izleče boljke našeg očajnog sistema obrazovanja. Zaista inspirativno!

31 Jan 2014

O ekonomskim reformama u Balkanist-u

Reforme dovedene u pitanje nakon Radulovićeve ostavke

Dramatičan odlazak ministra privrede Saše Radulovića otvara pitanje da li ključne ekonomske reforme imaju budućnost.
Milka Domanović
 
BIRN
 Beograd
 Saša Radulović.Foto Beta 
Žestoka kampanja protiv Radulovića krenula je istog dana kada je odlazeći ministar privrede optužio najmoćnijeg čoveka u zemlji da je glavni kočničar reformi.
Srpska napredna stranka zatražila je u sredu hitnu istragu o različitim kriminalnim aktivnostima, koje je počinio bivši ministar Radulović, "sprovodeći stečajne postupke i uništavajući firme i fabrike po Srbiji".
"Zahtevamo da se ispitaju i svi navodi, od prvog do poslednjeg, o kojima je, u svom pismu, govorio političar Saša Radulović", navodi se u saopštenju naprednjaka.
I dok vladajuća Napredna stranka pokušava da diskredituje Radulovića žestokom kampanjom - optužujući ga za različite kriminalne aktivnosti koje je navodno počinio pre nego što su ga oni pozvali u Vladu - većina ekonomista smatra da je sada već bivši ministar u pravu kada kaže da nova vlada na čelu sa Vučićem neće sprovesti neophodne ekonomske reforme.
Medijski rat protiv Radulovića:
Novinska agencija Tanjug prenela je vest o pismu ostavke ministra Radulovića, koje je u utorak objavljeno na sajtu Ministarstva privrede, ali je ubrzo povukla vest i objavila izjavu ministra finansija Lazara Krstića, koji kaže da je upravo Vučić započeo reforme.
Tabloidi, većinom viđeni kao glasila vlade, već su pisali da je Radulović špijun i o tome kako je zaradio previše novca kao stečajni upravnik.
Radulovićeva ćerka takođe je dospela u tabloide, a to je postao uobičajen način medijskog obračuna vlasti sa političkim protivnicima.
 
U pismu ostavke objavljenom u utorak, Radulović je okrivio Vučića za blokiranje više zakona - o radu, privatizaciji i stečaju.
U obrazloženju ostavke detaljno su navedene mere za oporavak privrede koje je predložilo Radulovićevo ministarstvo, kao i optužbe na račun Vlade o štetnim ugovorima sa stranim kompanijama, koji su u javnosti predstavljeni kao veliki uspeh vlasti.
Radulović je, inače, postao ministar prošlog septembra, nakon rekonstrukcije vlade. U Nemanjinu 11 došao je kao nestranačka ličnost i "vrhunski stručnjak" upravo na poziv potpredsednika vlade Vučića.
Stručnjaci su mahom saglasni da su Srbiji neophodne reforme. Razlikuju se, međutim, očekivanja da li će neke mere zaista biti usvojene.
Mnogi ne veruju ni da će nakon martovskih izbora postojati politička volja za reformama, s obzirom na to da će naprednjaci najverovatnije opet formirati vladu.
Na drugoj strani, ima i onih koji ističu da je ekonomska situacija toliko loša da će svako ko dođe na vlast morati da uvede neke korenite promene kako bi sprečili bankrot.
Savetnik sada već bivšeg ministra Radulovića, Dušan Pavlović, kaže da je neko vreme bilo jasno da ministarstvo nema podršku u ostatku vlade.
"Ako je i bio neki problem, ako su izbori bili problem, onda bi verovatno prvi potpredsednik vlade došao kod ministra privrede i zamolio ga da naprave malu pauzu, da se strateški sa tim zakonima sad stane, pa da se onda krene posle izbora", rekao je Pavlović za BIRN.
"Međutim, nikakav takav pokušaj za dogovorom nije postojao. Dakle, ja mislim da ovo znači potpuno odustajanje od tih zakona", ocenjuje Pavlović.
"Kobajagi reforme od 2000."
Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da je od 2000. u ovoj zemlji dozvoljeno da se sprovode "kobajagi reforme".
Prema njegovim rečima, istinske reforme niko nije hteo da sprovodi, jer su one politički nerentabillne, s obzirom da bi ugrožavale javni sektor "koji je glasačka mašina za veliki broj partija koje su pobeđivale na izborima".
"Reforme koje zahteva ovakvo naše privredno stanje su toliko radikalne da bi neko ko bi ih sprovodio u naredne dve godine izgubio vlast", rekao je Knežević za BIRN.
"Partije koje ubuduće budu sprovodile refome moraju biti svesne da će izgubiti izbore. A to malo njih hoće, ili niko", ističe Knežević.
Profesor ekonomije Miroslav Prokopijević, takođe, veruje da naredna vlada neće sprovoditi neke ozbiljne reforme.
"Ako je ova vlada htela reforme, onda je trebalo da pojača politiku za koju se zalagao Radulović, a ne da njega odjuri. Prema tome, zaključak je da oni neće reforme", ocenjuje Prokopijević u razgovoru za BIRN.
"Reč reforme zaboravite, jer da je neko hteo bilo bi ih", ističe Prokopijević.
Pojedini analitičari smatraju i da naprednjaci nisu podržali Radulovića, jer se plaše gubitka glasova na predstojećim izborima. Vučić, istovremeno, poručuje da su Srbiji potrebne brže reforme i da posle  izbora zemlju čekaju "teške reforme".
Krupne ekonomske reforme u Srbiji su neizbežne, smatraju pojedini ekonomisti, jer održavanje statusa kvo više nije realna mogućnost.
"Uskoro udaramo u zid"
Mihailo Gajić, direkor Ekonomske istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba LibeK, kaže da će naredna vlada započeti reforme "ne zato što želi, već zato što je objektivnim stanjem na to primorana".
"Produžavanje ekonomske propasti može se nastaviti još samo na kratak rok, jer su naše mogućnosti daljeg zaduživanja sve manje", rekao je Gajić za BIRN.
On veruje da nije daleko vreme kada ćemo "udariti o zid", kada neće biti moguće nastaviti sa ovakvom politikom zbog državnog bankrota.
"Politički je neodrživo da se ozbiljnije reforme pokreću na pola mandata vlade, jer je izborni ciklus veoma blizu, dok je promenama u ekonomskoj politici potrebno neko vreme da daju svoje pune rezultate", ocenjuje Gajić.
Većina je saglasna da je za sprovođenje bolnih reformi pogodna prva polovina mandata vlade, kako bi pozitivni efekti na ekonomiju i život običnih ljudi postali vidljivi u drugoj polovini mandata, odnosno pred nove izbore.
Pošto se do sada sve odvijalo bez nekog dugoročnog plana, Srbija je suočena sa ogromnim rupama u budžetu.
U budžet za 2014. godinu uračunat je i kredit Svetske banke od 500 miliona dolara. Međutim, Svetska banka je u novembru prošle godine isplatu prve tranše kredita uslovila usvajanjem zakona o privatizaciji i stečaju i još dva povezana zakona, od kojih nijedan nije usvojen.
Ta ogromna rupa u budžetu, zajedno sa snižavanjem kreditnog rejtinga Srbije [Agencija Fič snizila 17. januara sa BB- na B+] jeste jedan od argumenata u prilog tome da će vlada morati da započne ekonomske reforme.
"Prolongiranje je moguće samo na veoma kratak rok, do godinu ili dve dana, dok ne nastupi znatno gore stanje koja bi dosta ličilo na ono u Grčkoj", zaključuje Gajić.

26 Jan 2014

Zaposlenostu javnom sektoru u Srbiji - igranje brojkama

Napokon je završeno prebrojavanje zaposlenih u javnom sektoru. Ukupna cifra je 781 000 ljudi. Pre malo više od godinu dana se pominjala cifra od najviše 550 000 prebrojanih (plus vojska, policija i službe bezbednosti o kojima se podaci zvanično ne daju). Onda je vrli novi ministar finansija u gostovanju na Dnevniku krajem novembra prošle godine rekao da ima ukupno 740 000 ljudi u javnom sektoru. Sada ispada da su malo prešli u računu i da ih ima jedno 40 000 više, ali eto opet, ni on ne zna koliko njih je višak.

Postavlja se pitanje, otkud ovoliko velika razlika u samo godinu i podana? Čak i kada se na prvu brojku od 550 000 ljudi stavi broj zaposlenih u vojski i policiji, to dođe na cifru od oko 640 000 ljudi, u najboljem slučaju. To znači da je ova vlada zaposlila najmanje oko 140 000 ljudi u javnom sketoru.

Da podsetimo, ukupan broj zvanično zaposlenih u Srbiji u novembru je bio 1 718 000 ljudi, a zvanično nezaposlenih 760 000. Prema Anketi oradnoj snazi iz oktobra, stopa nezaposlenosti je bila 20,1% a procenjuje se i da je oko 17% neformalna zaposlenost.


24 Jan 2014

Državni posao

Emisija Državni posao je po meni najbolja humoristika koja se pojavila u Srbiji ikada. I druge emisije ove ekipe (Velika Srbija ili Srbi u svemiru) su dobre, ali je ova za sada neprevaziđena. Pošto prate društvene aktuelnosti, napravili su i par epizoda o zakonu o radu. Nisu baš zablistali, nekako mi se čini da su mogli i par boljih fora da ubace, ali je svakako zabavno i aktuelno.



Obećanja, obećanja


Naleteo sam na Fb na jedan klip koji se tiče Zakona o radu. Prilično je ilustrativan - ne o zakonu samom nego o političarima u Srbiji. 




Teški talenat

Ljubisam Orbović je poznat po jednostavnim ali dubokoumnim izjavama. Poslednja sadrži i ovo:

Orbović je rekao i da nije sporno da se i sindikati zalažu za reforme javnih preduzeća, ali da smatraju da nije potrebno da zbog toga neki ostanu bez posla jer, kako je naveo, da postoj ivišak zaposlenih onda ne bi bilo stalnih zapošljavanja u tim preduzećima.

Moguće je da je u pitanju stvar interpretacije novinara, a možda je čovek zaista izvrstan maher da se pravi lud.