Fiskalni savet: rebalans odmah!

Nekoliko sati pošto sam završio svoj prethodni post stigle su informacije sa konferencije za štampu iz Fiskalnog saveta. Oni procenjuju da je deficit, za sada ako se stvari ovako nastave, 5,5% BDP, a da je dug već preko 60%. Za razliku od Ministarstva finansija, Fiskalni savet ne računa rast privrede koji tek treba da se dogodi.

MMF upozorava da je deficit previsok

Jedna od izjava koja me najviše iritira u javnosti je stav da nam je MMF doneo dužničko ropstvo, upropastio privredu, kriv za sve i slično. Ranije je Luka napisao post koji objašnjava besmislenost tih nebuloza. Ne ulazeći u raspravu o generalnoj politici MMF, za domaće upravitelje ekonomske politike, bilo ko iz MMF je čisti fridmanit. U prevodu, MMF stalno govori da ekonomska politika pumpanja potrošnje koja se vodi u Srbiji ne valja i da mora da se menja. Da je deficit previsok, reformi nema a gotovo uvek govore tačno ono što bi bilo dobro da se odmah uradi. Kao i jesenas, tako i sada MMF na vreme upozorava da stvari ne idu. 

Ja sam još zimus prepoznao, čitajući budžet i izveštaj fiskalnog saveta, da je plan nerealan. Najviše zbog pretpostavki, jer su inflacija i predviđeni rast, nerealne želje. Sam plan je mogao da se sprovede finansijski da se neko ozbiljno tome posvetio. Jedino gde sam debelo promašio je kurs. Po budžetskom planu država je trebalo da se zaduži oko milijardu manje, što je verovatno bio ključni razlog stabilnog kursa poslednjih dva meseca. Postoje i drugi faktori koje izgleda ne razumem. Drugo je verovatno pad kamata u EU koji je smanjio potrebe za kapitalnim odlivom. Mada prihodi od izvoza automobila treba da donesu dodatne devize to se još nije dogodilo. MMF, a prethodno nešto tiše i fiskalni savet, ne samo da tvrdi da je plan nerealan kao i ranije, nego da se i ovakav, veoma loše sprovodi. Čak je i samo ministarstvo finansija objavilo da je deficit u prva tri meseca 49,82 milijarde dinara (oko 450 miliona evra) što je mnogo više od planiranog za isti period (po budžetu planirano je 121,9 milijardi dinara deficita za celu 2013 godinu).

Međutim, ministar finansija Srbije je politički genije. Njegove mogućnosti izvrtanja informacija i njihovog prilagođavanja njegovim potrebama su fantastične. Izmene 5 poreskih zakona od juče, dovode do toga da se dodatna sredstva prebace sa lokala u centralni budžet i time pokrpe finansijske rupe centralne vlasti, a lokal primora na štednju. To nije nikakva reforma, samo krpljenje bušnog kazana. Dovoljno je raspaliti nenormalno zaduženje (dodatnih 2 milijarde evra od početka ove vlade, uz još milijardu dolara duga železnica koji nam negine) i time ojačati dinar. Kada se to dogodilo, odjednom je BDP Srbije skočio na 32 milijarde evra i iste cifre deficita su mnogo manji procenat BDP. Kada u izveštaju za javni dug ne uključite nove državne garancije, ali uračunate svih 2% rasta BDP, udeo duga u BDP može da padne. Dakle, nikada se nismo brže zaduživali, naš javni dug je odjednom cupnuo sa 17.6 milijardi evra na skoro 20, ali se udeo duga fantomski smanjio.

Zbog toga verujem da će ministarstvo ponovo pronaći neku alhemiju da pokaže kako MMF nije urpavu, prilagodi informacije vremenom i ispuni plan sa samo 20, 30 milijardi dinara proklizavanja.

Free Market Road Show 2013

Ko nije upoznat sa konceptom FMRS najbolje je da se informiše na sajtu Austrijskog ekonomskog centra. Oni organizuju, u saradnji sa lokalnim partnerima, putujući panel učesnika, koji od Ljubljane do Almatija govori o odabranim temama. Ove godine, FMRS u Srbiji organizuje LibeK, na Ekonomskom Fakultetu, 28. maja.

Ovogodišnja tema je: "To Save or Not to Save: Will Austerity Programs Alone Save the Europe"

Paneli na kojima će se češljati kroz temu su

1. "More Europe vs. Less Europe - How much Europe can we really afford?"

2. "Deregulation vs. Regulation - What brings and economy back on track?"

3. "Welfare vs. Opportunities: Can Youth Unemployment be solved with more state intervention - or more freedom?" 

LibeK mi je omogućio veliku čast, da na mom fakultetu, da budem panelista na prvom i moderator na drugom panelu. Pozivam vas da dođete i podelite sa prijateljima informacije o FRMS, jer će ove godine biti posebno dobar.

Pop ekonomija, sedma epizoda

Epizoda 7: Zaštita domaće industrije

I posle socijalizma - socijalizam

Odličan tekst Velimira Šonje o balkanskom socijalizmu i savremenim ekonomskim verovanjima. Evo i kratkog citata:

"U moru improvizacija, poluinformacija i nedostatku vremena, lako je nasjesti nekom podsvjesnom utjecaju, davno pročitanoj lošoj knjizi ili zapamćenom fragmentu predavanja nekoga ‘uglednog profesora’. Najlakše je reći ono što je prihvaćeno, što se očekuje, ili što zvuči prigodničarski. A to je, kada je o Hrvatskoj riječ, u pravilu bliže duhu kolektivizma nego individualizma." 

na kafici sa...

Pod jakim utiskom predavanja koje sam slušao na YouTube, juče sam razmišljao o tome sa kojim poznatim autorom/profesorom/preduzetnikom bih voleo da popijem kafu i porazgovaram o zanimljivim temama. Rešio sam da napišem kratak post sa objašnjenima za svakog od njih, a predlažem i čitaocima bloga da u komentarima daju svoje liste uz kratka objašnjenja. Pa da počnemo:

živi u srcu:

1. Friedrich Avgust von Hayek - za mene najveći mislilac društvenih nauka u 20 veku. Znam da se mnogi neće složiti sa tom konstataciom. Sa tim genijem najviše bih voleo da razgovaram o monetarnoj teoriji i kako prilagoditi austrijsku teoriju poslovnih ciklusa savremenim uslovima. Finansijski svet se mnogo promenio, monetarna politika je postala mnogo manje važan faktor monetarnih kretanja nego što je to bilo u počecima centralnog bankarstva. Naravno ne bih zaobišao ni razgovor o tome kako preći sa nacionalnih valuta na sistem konkurentnskih valuta uz ukidanje CB i zakonskog sredstva plaćanja.

2. Sir Winston Churchill - jedna od najfascinantnijih figura o kojima sam čitao. Sa njim bih voleo da razgovaram o svemu i svačemo, ali najviše, o njegovom shvatanju politike i vlasti. Svašta bi tu pametnog moglo da se čuje, siguran sam. Što bi broj 3. sa ove liste rekao, Churchill je klasa za sebe.

živi:

3. Niall Ferguson - ko nije pratio rad ovog ekonomskog istoričara odmah da se poduči. Završio je doktorat iz istorije na Oxfordu a predaje na Harvard Business School. Najveći uticaj na mene je ostavila knjiga "Uspon novca". Sa njim bih voleo da razgovaram o Kini. Voleo bih da mi otkrije šta je tamo video, kako taj sistem izgleda i koliko je sličan sa drugim autoritarnim vlastima iz istorije Kine? Može li Kina da opstane i ne doživi recesiju? Takođe pitao bi profesora Fergusona da li zna nešto o moentarnoj istoriji Austrougarske i Srbije. 

4. Ronald Coase - najstariji ekonomista na planeti. Sa njim bih razgovarao o ulozi zakona u tržišnoj privredi i ulozi evolutivnog običajnog prava u usponu Britanije. Takođe, češljao bih i koje su to najvažnije neformalne institucije u istoriji razvoja kapitalizma.

5. Quentin Tarantino - njegovi filmovi su puni realizma o međuljudskim odnosima, prosti, jednostavni, strašni iz interesa. Mislim da on razume šta pokreće ljude mnogo bolje od većine nas. Hteo bih sa njim da popričam o njegovim filmovima i društvenim porukama koje nose, koje mi se čine, prilično slobodoumne i slobodarske. 

Ima ih još ali to možda u nastavku ovog posta 

Pop ekonomija, šesta epizoda

Epizoda 6: Tržište rada i nezaposlenost

NBS i režim kursa

U četvrtak popodne sam saznao da je u petak zakazan panel u NBS - "Režim i politika deviznog kursa u Srbiji - ograničenja i mogućnosti". Tema fiksnog kursa je očigledno uspela da se vrati u fokus, i jednako brzo da popije kvalitetnu bananu. Za mene, ovo nije nikakvo iznenađenje.

Prvi razlog zbog kog ne očekujem promenu režima kursa je prosta činjenica da na 10 ekonomista koji se zalažu za prljavo-plivajući dođe jedan koji govori o nekom modelu fiksnog kursa. Ako nema ekonomista koji predlažu promenu režima, ne verujem da će se on menjati.

Drugo, u javnosti se stiče utisak da gotovo svi ekonomisti, sem možda tamo par nekih ludih blogera i nekoliko brljivih profesora, smatraju da je fleksibilni kurs bolje rešenje. Kvalitetnoj raspravi sigurno ne doprinosi kada Jorgovanka Tabaković pozove na panel preko 25 ekonomista od kojih su možda 2,5 za neki oblik fiksnog kursa. Ako će da se raspravlja o režimu deviznog kursa, valjda je dobro da se pozovu svi, i oni koji su za evro, valutni odbor ili fiksni kurs, kao i oni koji su za čisto fleksibilni ili trenutnu prljavu varijantu. Ovako je ispalo da su svi došli da se slože kako je bolje da NBS zadrži monetarnu politiku, kako nam inflacija i nije toliko visoka, kako nije dinar precenjen i ostalo. 

Ja sam dosta puta pisao o kursu na blogu, a Slaviša Tasić i ja smo napisali i jedan kraći rad koji sumira sve  stavove. Ukratko da ponovim, osnovni argumenti koji iznosi guvernerka potpuno su pogrešni. Suverenitet monetarne politike se nije pokazao nimalo korisnim i uspešnim. Imamo najvišu stopu inflacije i prilično velike oscijalcije kursa. Imali smo značajnu depresijaciju (i do 50%) u poslednjih 4 godine a dinar je i dalje precenjen! Dakle, o "efiksanom odgovoru na spoljne šokove" nema ni govora. 

Pop Ekonomija, peta epizoda

Epizoda 5: Novac i Inflacija

Ekonomska istorija XX veka

Fantastični Lawrence H. White govori o ključnim temama ekonomskih debata 20 veka. Toplo preporučujem