9 Jan 2014

Spinovanje oko predloga Zakona o radu

Spinovanje javnosti u vezi sa predlogom novog Zakona o radu ne prestaje. Udružili se Blic i Kurir, a u pomoć im stižu i neki prijatelji iz bratskih nam država

Članak pod nazivom: "5 stvaki zbog kojih ćemo biti kao nadničari" je divan primer spinovanja javnosti. Ubacite malo istine, malo neistine, malo preterivanja, par sagovornika koji imaju pogled koji vama odgovara, ubacite par nevezanih tvrdnji (jer je Okamova britva za konformiste) i eto navlačenja vide na vašu vodenicu. Osim, ako na vašu žalost, neko poznaje tu temu pa vidi da to veze sa životom nema.

Prva tvrdnja da će "ako zakon bude usvojen Srbija biti preznatvljiva kao zemlja jeftine radne snage". A kako se Srbija sada percipira, kao visokotehnološka? Prosečna neto plata je ispod 400 evra, a svi naši političari se ubiše objašnjavajući kako Srbija ima obrazovanu i jeftinu radnu snagu (što inale pas sa maslom ne bi pojeo - kada se nakupe poreska zahvatanja, srpska radna snaga nije posebno jeftina u odnosu na okruženje a obrazovni nivo stanovnika nije uopšte visok). 

Što se tiče toga da je novi zakon u neskladu sa sličnim zakonima u zemljama EU, ima i drugačijih primera, npr Danske koja ima mnoooglo liberalniji zakon ne samo od postojećeg srpskog zakona o radu već i ovog predloga. O tome sam već pisao ovde

U Blicovom članku, zbog obračuna minulog rada koji bi trebalo da se plaća samo kod trenutnog poslodavca i povezanih lica, sindikati kažu da će godišnje gazda da uštedi po radniku 1020 evra. 

Kako? Pokušavao sam da izračunam sa istim parametrima (visina prosečne neto plate od 43 615 ili bruto od 60 102 RSD), i nikako da stignem do te cifre. Minimalni dodatak za minuli rad iznosi 0,4% zarade, što znači da bi u krajnjem slučaju ušteda po radniku sa 20 godina radnog staža sa tolikim iznosom plate iznosila oko 500 evra godišnje. Možda grešim, zato evo formule pa pogledajte.

60 102 (visina bruto plate) * 0,004 (visina naknade minuli rad za jednu godinu radnog staža) * 20 (broj godina staža za primer radnika koji radi već 20 godina) * 12 (meseci godišnje) =  57 697 dinara tj oko 500 evra,

Posebno mu je zanimljiva neka vrsta uporedne analize koja tvrdi kako se evropske zemlje bolje staraju o svojim radnicima, za razliku od Srbije. Istgrnete par stvari iz konteksta koji nemaju veze puno sa zakonom o radu, npr: piše da Slovenija preko Zakona o zaštiti od slučaja nezaposlenosti daje radnicima 80% plate dok čeka posao. Super, ali to nema veze sa Zakonom o radu. I u Srbiji postoji državno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ako je iznos nedovolljan, treba ga korigovati i isplaćivati iz poreza a ne te troškove prebacivati na preduzeća.  

Hajde da imamo realnu diskusiju, a ne ovakve članke, čija je informativna vrednost ravna nuli a apokaliptični naslovi nemaju veze sa sadržinom članka.

  

14 comments:

  1. Ja stvarno ne razumem otkud ideja da je problem ako gazda uštedi ... Po meni realni problem radnika je ako gazda njihov proizvod ne ume da proda, ili ako sindikat ne reaguje prvi i pre ministarstva, i ne odbrani radnike od pljačke u upravi preduzeća.

    ReplyDelete
  2. Sve je to u redu, ali samo jednu stvar bih voleo da ministar Radulović iznese u javnost. Da objavi kolika je prosečna OSNOVNA neto plata u javnom sektoru (tu naravno podrazumevam da je ova osnovna plata ono što je predviđeno predlogom "novog" zakona o radu, dakle bez regresa za godišnji odmor, toplog obroka, prekovremenog rada, noćnog rada i slično). Tvrdim da će u tom slučaju prosečne plate biti manje nego u privredi. A ako izbacite iz ovakve statistike Kontrolu letenja i nekoliko pravnih lica iz javnog sektora koji imaju po nekoliko stotina hiljada dinara prosečne plate videćete da "bacanja drvlja i kamenja" na javni sektor zaista nema iskreno i ispravno uporište.

    ReplyDelete
  3. Ja radim u javnom sektoru (obrazovanje) i mi godinama ne dobijamo regres za godišnji odmor, ni "topli obrok". Samo platu. Moja supruga radi u ustanovi kulture koje se finansira iz budžeta Republike i takođe ne prima regres i topli obrok. Dakle, ta odredba zakona o koje tabloidi dižu toliku prašinu pogađa samo nekolicinu privilegovanih u javnom sektoru. Prosveta i kultura odavno imaju samo "golu" platu koja je ista i za vreme godinišnjih odmora.

    ReplyDelete
  4. Pa nije baš tako. Da postoje delovi administracije gde su početne i niže plate veoma male, ali ne postoji nijedna plata koja je ispod minimalne, dok takvu u "privredi" prima 200.000 ljudi. Mogli bi do sutra, ali statistika je neumoljiva. Bilo bi potrebno da je regres, minuli rad, dodatak za smrt tetke, kafe markica i sl. sve ukupno preko 30% plate pa da se dogodi ovo što ti govoriš. Jer je gap plata otprilike toliki.

    Mihailo, SSSS u Blicu računa minuli rad na 10 godina staža kod poslodavca ako se ne varam. Tako da je gornja računica zapravo 250 EUR.

    ReplyDelete
  5. Pre reforme javnog sektora ovaj zakon ne treba usvajati. Dozvoliti neozbiljnom poslodavcu, odnosno državi, da otpušta kako hoće je katastrofa. Kada se privatizuje sve što je moguće privatizovati može i ovaj zakon da se prihvati kao dobar.

    ReplyDelete
  6. Ovo prosto nije tačno, jer zakon smanjuje opterećenje i ograničenja, ali otpuštanje nije značajno lakše, samo jeftinije. Dakle otpustiti radnika i dalje je prilično teško čak i kada bi se usvojile izmene zakona.

    ReplyDelete
  7. Samo jeftinije? Samo? Izvini, šta sprečava poslodavca da te proglasi za višak radne snage? Za sada, samo cena koju mora da plati. Znači, kada je u pitanju poslodavac koji se ozbiljno bavi svojim preduzećem, kad mu život od toga zavisi, onda je sve OK sa zakonom. Inače nije.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sprečava ga to što je procedura mnogo kompleksna. Da bi nekoga proglasio tehnološkim viškom i otpustio (pritom plaćajući poštenu otpremninu), moraš:
      1. da imaš objektivni kriterijum na osnovu kojeg to radno mesto, funkcija ili odeljenje više nisu potrebni/održivi.
      2. Ne možeš otpustiti nekoga kao TV a da posle na njegovo mesto zaposliš nekog drugog,
      3. Ako otpuštaš više od 10% zaposlenih moraš da imaš kolektivni program
      4. ako otpuštaš manje zaposlenih kao TV prvo moraš da imaš objektivni kriterijum na osnovu kojeg taj zaposleni ne može da se prebaci na drugo radno mesto koje odgvoara njegovoj stručnoj spremi i iskustvo, odnosno da je za firmu preskupo da ulaže u prekvalifikaciju ili je to neizvodljivo.

      E tek kada se ispune svi uslovi možeš nekoga da proglasiš TV. Primene ovi odredbi su veoma raširene, mada je i rašireno to da poslodavci i zaposleni van sindikata ne znaju ove stvari. Svaki osrednji advokat može da napiše tužbu po kojoj, ukoliko je neko suprotno proceduri otpušten, sudovi u 100% slučajeva u praksi nalažu vraćanje zaposlenog na posao. Izmene ZOR daju vrlo malo izmena u svemu ovome, najviše kod disciplinskih postupaka i omogućavaju medijaciju, itd.

      Osnovna ušteda je to što kada nekoga na kraju otpustiš kao TV ili zbog lošeg rada, isplaćuješ otpremninu koja je poštena, a ne kao ranije (sada) potpuno suluda.

      Rezultat je da otpremnina za radnike preko 15-20 godina radnog staža, koji su u firmi tek nešto više od godinu dana, može da te košta više nego godišnja plata za drugog zaposlenog (slučaj kod mog klijenta). Visoki troškovi i teško otpuštanje dovode do izuzetno velikog rizika kod zapošljavanja pa poslodavci zapošljavaju mnogo opreznije i sa više rezerve. Izmene ovog ZOR uglavnom gađaju skupoću rada i otpuštanja, da bude pošteno, i to prema javnom i privatnom sektoru, a težinu otpuštanja malo kači.

      Otpustiti zaposlenog u Srbiji je izuzetno teško, i po aktuelnom zakonu i prema predloženim izmenama, i po pravilu je daleko teže nego u EU i većini tranzicionih zemalja

      Delete
    2. putam se zasto se bligreri kao sto je npr Gospodin Pavle nije borio da ide u vukovar kosovo vojsku radnu akciju nego se petlja o zakon o radu a ma 5 god staza dal se zapitate gospodo sta je sa ljudima koji su radili u hladnim halama 30 god

      Delete
    3. Ovo za vojsku ne razumem. Nezavisno od toga, ako ste pažljivo pročitali post, predložene izmene zakona o radu upravo donose boljitak starijim ljudima sa punim stažom jer prestaju da postoje podsticaji za njihovo zapošljavanje na crno. Takođe, prestaje i ekonomska diskriminacija 45+ tako da verujem da komentar ne stoji.

      Delete
    4. Pavle je zapravo hteo reci da je 30 godina rada u ledenim halama malo, jos 30 godina trebate raditi dok ne zasluzite crkavicu od penziju kako bi onda mogao da vam je smanjuje radi stednje lol

      Delete
    5. Razumem da vas mrzi da čitate ili napišete bilo kakav argument. Pozdrav,

      Delete
  8. hahaah znači umesto 1000 ode 500 evra godišnje i to je kao bolje a Blic spinuje...meni izgleda da je Blicov članak pogodio u centar i da je tačan...neće samo poslodavac da uštedi 500evra godišnje nego će i RADNIK da izgubi 500er godišnje što je oko 45evra mesečno...i niste od pomoći...

    ReplyDelete
  9. Pravilna gornja računica je 250 eur. No nebitno poenta je da nema logike da poslodavac plaća minuli rad kod bivših poslodavaca. Nema ekonomske teorije koja bi to podržala. Uostalom ako već postoji pregovaranje na tržištu rada čemu minuli rad kao dodatak plati. Ovo je samo mehanizam zidanja plata u javnom sektoru. Ali ako već postoji takav dodatak onda je besmisleno da se meri po radnom stažu.

    ReplyDelete