Bitcoin

Nakon nekoliko dana razmišljanja o konceptu bitcoina i tekstova koje sam pročitao odlučio sam da napišem prvom prilikom post o bitcoinu. U međuvremenu dogodio se strmoglavi pad u prvoj nedelji decembra pa je trenutak super za objavljivanje. Ključno pitanje na koje sam sebi pokušao da odgovorim: koji je značaj bitcoina za monetarnu budućnost? Odmah da kažem, sam bitcoin je irelevantan ali koncept digitalnih valuta je veoma značajan.

Bitcoin je decentralizovana digitalna valuta. Napravio je anonimni haker, iz Japana koliko sam razumeo, na taj način da se novi novčići mogu "rudariti" posebnim mašinama i dugotrajnim procesom. Transakcije se obavljaju preko interneta direktnim povezivanjem digitalnih novčanika, dok se transakcije potvrđuju od strane samih korisnika. Na taj način, kreiranje i upravljanje bitcoinom je bez ikakvog autoriteta potpuno decentralizovano. Inovativna tehnologija, koju baš i ne razumem, primenjena je na konceptima koji su veoma stari, poput zlatnog standarda ili klirinških kuća. 

Novac generalno ima tri ključne funckije: sredstva razmene, čuvara vrednosti i sredstva obračuna. Da bi bitcoin postao značajna valuta i da bi ugrozio konvencionalne valute, mora da počne na dobar način da služi i pomenute tri svrhe. U svetu brzo rastuće e-trgovine, nije neočekivano da bitcoin, ili bilo koja druga digitalna valuta, odlično služi u tehničkom smislu kao sredstvo razmene. Za prvu funkciju važno je da postoji mreža korisnika. Što više ljudi bude koristilo digitalne valute, pogotovo ako su međusobno konkurentne, to će postojati veća korist od posedovanja valute jer može više stvari da se plati i kupi. Međutim, za druge dve funkcije, bez stabilne vrednosti teško da može da ugrozi standardni novac. Naravno, sa razvojem digitalnih valuta monetarne vlasti bi mogle da se okrenu zabrani i regulaciji, što je već počelo, kako bi očuvale svoj monopol u štampanju para. Ipak, ne verujem da je dugoročno moguće obuzdati ovu monetarnu inovaciju koja ljudima može da omogući tako važnu uslugu kao što je osiguranje od inflacije ponude nacionalnih valuta i veoma jednostavnu trgovinu.

Ono što može da bude ključni dugoročni efekat digitalnih valuta je posredno uvođenje koncepta free banking u ekonomiju, bez revolucije, bez dogovora, potpuno neplanirano i nekoordinisano - bao kao što nastaju sve industrijske i ekonomske revolucije u pozitivnom smeru. Fundamentalna razlika između bitcoina i konvencionalnih valuta je: a) bitcoin nema vrhovni autoritet koji upravlja ponudom; b) bitcoin nije obavezno sredstvo plaćanja (legal tender law) niti će i biti; c) ima fiksiranu ponudu. Takođe kako je sada koncipiran bitcoin može biti savršeno dupliran kako bi nastale nove digitalne valute, što je već i poečelo sa drugim coinima.

Sa bitcoinom može svašta da se desi. Kada je cena bila oko 1000 USD očekivao sam da još poraste a da se u 3 do 6 meseci dogodi značajniji pad gde bi mnogi investitori, posebno oni koji su ušli u poslednjih 2-3 meseca, izgubili dosta novca. Izgleda da sam se prevario i da je balon krenuo da puca mnogo ranije. No poenta ostaje, trenutno visoka cena bitcoina koja je naglo skočila, bez značajnog proširenja mreže korisnika ili mogućnosti obračuna, nije bila realna. No ne očekujem da se bitcoin uruši i nestane. Ovo je samo šansa da se inteligentnije ponovo proba, kako bi se na bolji način odgovorilo potrebana korisnika koji bi možda želeli i da štede ili obračunavaju u digitalnom novcu. U svakom slučaju čeka nas konkurencija i radujem se tome. 

Bitcoin, free banking i budućnost

Ulazak u svet decentralizovanih digitalnih valuta veoma je blizak konceptu "free banking" koji podrazumeva da se različite institucije koje prave ponudu novca, takmiče različitim valutama, bez obaveze korišćenja jedne valute za korisnike, i bez postojanja centralne banke. Koncept je veoma popularizovao Hayek a u novije vreme puno može o tome da se nauči od Lawrence Whitea i Georga Selgina. Poenta je da nepostojanje centralne vlasti daje veću sigurnost da neće biti monopola nad štampanjem para. Kada postoji monopol (legal tender law) lako se dolazi do situacije da država ima moć da upravlja dohotkom građana kroz štampanje para i Kantiljonov efekat - povećanje bogatsvta oseti onaj koji prvi u redu dobija novac (zaposleni u državi / sektori u kojima država interveniše / primaoci subvencija i sl.). Krajnja posledica može biti pregrejavanje ekonomije, koje mora da se završi sa recesiom kada se krene u obaranje prouzrokovane inflacije. Ako se otrgne kontroli, monetarna vlast države može da otera društvo u potpuni kolaps, kao svojedobno u Nemačkoj, Mađarskoj, SRJ (1993) i skorije Zimbabveu. 

Međutim, kada postoji konkurencija valuta, pogotovo kada su one potkovane nekom ograničenom ponudom (commodity money - zlato, srebro, korpa valuta i sl.), onda bi svako kreiranje kredita van održivog nivoa, i veštačko podizanje ponude novca, brzo iscrpelo rezerve banke. Opstale bi samo one institucije i one valute koje na dobar način opslužuju tri ključne funckije, što ujedno znači sigurnost valute i relativnu stabilnost vrednosti (odsustvo preteranog štampanja = inflacije). Ovde vidim najveću šansu koncepta digitalnih valuta, jer su, za razliku od formalnih finansijskih institucija, kreatori mnogo slobodniji u inovacijama i pronalaženju najboljeg koncepta, ali i uz niže troškove sposobni da kreiraju nove valute. Siguran sam da nas čeka više godina, možda i decenija polu-haosa na tržištu digitalnih valuta. Ali, digitalne novac, bez kontrole, centralne vlasti i ograničenja u konkurenciji mogu dovesti do toga da kroz proces tržišne utakmice pronađemo najbolji koncept digitalnog sistema plaćanja i valute koja služi kao novac. Činimi se da ćemo za nekoliko decenija imati više, možda desetak, ključnih digitalnih valuta i veoma razvijene berze digitalnog novca, koji će uz nezamislivo niske troškove omogućavati trgovinu, ulaganja itd. Da moram da se obavežem, rekao bih da će velika inovacija 21. veka biti upravo konkurencija digitalnih valuta i da ćemo do 2030. godine svi imati digitalne novčanike i međusobno trgovati u više valuta.

Ako je moj instikt ispravan, onda možemo očekivati revoluciju u celoj monetarnoj sferi. Kada ljudi budu imali mogućnost da pobegnu od nacionalnih valuta, koje će sigurno posle izlaska iz Globalne recesije osetiti inflaciju, to će značajno oslabiti značaj monetarnih vlasti. Rezultat bi bio ili više discipline u monetarnoj sferi, sledstveno i manje fiskalnih intervencija iz štampanaj para, ili sa druge strane, propast nacionalnih valuta i dublje krize tamo gde država nije spremna da se suoči sa 21 vekom. Konkurencija valuta je jedini dugoročni mehanizam zaštite čovečanstva od manipulacije, inflacije i pregrejavanja ekonomije. Takođe, ovakva konkurencija je važan faktor sprečavanja državnih intervencija koje su finansirane naduvanim balonom kredita. Kao što je Hayek rekao u jednom od intervjua:

"U potpunosi sam uveren da nijedna vlast nije, politički ili intelektualno, sposobna da pruži tačnu količinu novca koja je neophodna za miran ekonomski razvoj. U potpunosti se zalažem, zapravo, ubeđen sam, da nikada nećemo imati pristojan novac ponovo, pre nego što oduzmemo vlasti monopol u izdavanju novca, i dozvolimo konkurentskim institucijama... da izdaju novce koji konkurišu jedan drugom i dozvolimo ljudima da odluče koju vrstu novca preferiraju da koriste." F. A. von Hayek (1978)

Niški taksi na beogradski način

Stižu poskupljenja u Nišu. Ako zanemarimo poskupljenje komunalnih usluga i gradskog prevoza koji su pod monopolom države tj lokalne samouprave, tu je i poskupljenje u privatnom sektoru koje je nastalo akcijom državnog sektora tj te iste lokalne samouprave. Zlo zvano 'regulacija taksi usluga' se primio i na jugu - a situacija je u suštini prepisani beogradski recept: lokalna samouprava je odredila najnižu minimalnu cenu po kojoj neko može pružati taksi usluge u Nišu. Najverovatnije će nastavak biti isti kao u Beogradu: taksisti će onda da bi privukli mušterije uvesti popust na poziv pa će onda to gradska skupština proglasiti nezakonitim. Ovakva vrsta regulacije je klasičan tip rent seeking-a: male dobro organizovane skupine su uspele da utiču na političke donosioce odluka da bi stvorile rentu  kroz više cene. I Grad Niš, tačnije njegovo rukovodstvo, mora da je nešto dobilo, najverovatnije političku podršku u ovom gradu u kome je došlo na zadnjim lokalnim izborima do promene vlasti. Do ut des. A za to vreme građani plaćaju skuplje taksi ili se umesto toga voze prevozom. 

Ceo problem taksista bi se mogao svesti na: manji su prihodi građani stoga manje koriste taksi usluge pa da bismo zadržali iste prihode moramo da privučemo mušterije time što ćemo voziti jeftinije. U tom trenutku su se pojavile dve skupine taksista - oni efikasni koji su mogli da to urade i oni neefikasni koji nisu. Pošto bi vremenom oni ispali sa tržišta a na njihovo mesto bi došli neki drugi efikasni taksisti, došlo je do ove regulacije. Ona je zaštitila postojeće neefikasne taksiste, a naškodila je postojećim efikasnim taksistima (pošto sada ne mogu da preuzme veći deo tržišta je ne mogu da ponude nižu cenu), potencijalnim efikasnim taksistima (sada ne mogu da se ukljule na tržište sa cenama nižim od onim koje bi imali neefikasni taksisiti te će stoga ostati nezaposleni) i korisnicima taksi usluga koji moraju da ih plaćaju skuplje. O problemima regulacije taksija u Beogradu je Pavle već pisao i pisao, pa se možemo podsetiti.

Rebalast budžeta - novi članak za Kontrolor Peđe Mitrovića

Rebalans pokazuje raskorak između shvatanja Vlade i realnosti

sreda, 10.07.2013.

Malo toga nam direktnije od tekućeg rebalasta budžeta Republike pokazuje da postoji fundamentalni raskorak između shvatanja i obećanja vladajuće koalicije vezanih za ekonomiju, i stvarnog života. Treba se setiti kako je ova Vlada prilikom usvajanja budžeta za 2013. koji je u ovim časovima na remontu obećavala da će on pružiti preko potrebno finansijsko konsolidovanje države, ali ne po cenu privrednog rasta. Na primedbe ekonomista da je budžet neodrživ, Vlada je odgovarala u svom maniru – kritike su maliciozne i neutemeljene, a budžet je ostvariv i dobar, uz planirani deficit od 3,3% BDP-a, rast BDPa od 2%, stopu inflacije od 5,5% i budžetske prihode od 956,4 milijarde dinara.

Nepunih sedam meseci kasnije, budžet se nalazi pred procedurom izmene s obzirom da su svi planirani okviri na granici probijanja.

Šta donosi rebalast?

Ukoliko pogledamo u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike za 2013. godinu, uočićemo da predimenzionirani planirani budžetski okviri s kraja 2012.nisu izdržali ovaj kratak vremenski test, kao što je, uostalom, celokupna stručna javnost očekivala i upozoravala (Pavle Petrović, 24.11.2012.). Tako se u rebalastu procena prihoda za tekuću 2013. godinu spušta na 873,4 milijarde dinara, odnosno za čak 10%! S druge strane, budžetski deficit je povećan za 1,4 procentna poena, na 4,7% BDP-a, što ukazuje na to da Vlada nije, što ne iznenađuje, iskrena u nameri da uvede preko potrebnu fiskalnu disciplinu, i zaustavi ubrzanje rasta javnog duga (Srbija trenutno ima nešto što se u ekonomskoj literaturi zove eksplozivan dug – situacija u kojoj su stope rasta privrede niže od kamatnih stopa na dug).

Ove sumnje dodatno podržavaju procene Fiskalnog saveta da ni tekući rebalast nije održiv, jer su očekivani prihodi precenjeni za oko 10 milijardi dinara, dok su očekivani rashod potcenjeni za oko 15 milijardi dinara, te da budžetski deficit u 2013. godinineće iznositi planirane 173 milijarde, već oko 200 milijardi dinara. Ukoliko u analizu uključimo i mogućnost da realna stopa rasta privrede na kraju godine bude ispod trenutno procenjene, kao što je u prethodnim godinama bio slučaj, sasvim izvesno je da ni trenutno zacrtani budžetski deficit od 4,7% BDP-a neće biti ostvaren, te da će tokom godine budžet ponovo morati na rebalast.

Ono što u ovom rebalastu posebno zabrinjava jeste nespremnost Vlade da se uhvati u koštac sa previsokim platama u javnom sektoru i smanjenjem nerealnih i neodrživih penzija, kao značajnim stavkama budžetskih rashoda, pravdajući se da bi to usporilo privredni rast i domaću tražnju, i umesto toga lek je potražila u – kresanju kapitalnih rashoda po ministarstvima, čime je u svom populističkom maniru načinila još jedan dugoročno štetan korak. Iako je tačno da će smanjenje penzija i plata predstavljati udar na agregatnu tražnju i privredni rast, takođe je istina da će on biti jednokratan, a da će s druge strane, kresanje kapitalnih rashoda smanjiti dugoročnu osnovu za rast.

Pozitivne strane rebalasta

U svemu ovome oko usvajanja rebalasta ima i svetlih tragova rada sadašnje Vlade. U sklopu predloga izmene i dopune zakona o budžetu za 2013. godinu, Vlada je predložila da jedan od najvećih srpskih državnih gubitaša i mecena nad mecenama propalih biznisa, Srbijagas, od sada posluje isključivo na tržišnim osnovama - svaki eventualni gubitak snosi sam Srbijagas, mimo tereta poreskih obveznika. Drugim rečima, ukoliko Dušan Bajatović proceni da je sasvim u redu prisvojiti još neki propali biznis i time glas za SPS, potpuno slobodno može to da uradi, ali od sopstvenih sredstava, jer država od prvog dana stupanja na snagu ovog zakona više ne stoji novcem iza ove firme. Takođe, treba navesti i povlačenje države iz nekoliko posrnulih ili kompanija u posrtanju, kao i uštede u subvencijama, koje podržavamo posebno u slučaju javnih preduzeća.

Zašto je ovaj rebalast značajan?

Neispunjenjem zacrtanog budžeta, Vlada je demonstrirala svoju nespobnost ili nespremnost da se suoči sa realnim ekonomskim problemima ovog društva, i spremnost da odlaganje rešavanja pitanja privrednog rasta, nezaposlenosti i životnog standarda, kao i nekoliko prethodnih, ostavi nekom drugom za neko buduće vreme, bar dok se neka vladajuća kombinacija ne stabilizuje već na vlasti. A kako vreme bude prolazilo, cena će biti sve veća po poreske obveznike, uključujući i Vas koji ovo čitate.

Peđa Mitrović,ekonomista

Tribine - Festival poreskih obveznika

Poslednja tribina na Festivalu poreskih obveznika, održana 7. juna u Domu omladine.
Panelisti:
- Tomislav Momirović (Generalni direktor, Mona Hotel Management)
- Bogdan Đurić (Partner, TPA Horwath Serbia)
- Dragoljub Rajić (Direktor, Unija poslodavaca Srbije)
Moderator: ja

Druga i glavna tribina na Festivalu poreskih obveznika, održana 6. juna u Domu omladine.
Panelisti:
- Miloš Nikolić (Predsednik, Libertarijanski klub - LibeK)
- Boris Begović (Profesor Pravnog fakulteta, Univerzitet u Beogradu)
- Mikulaš Dzurinda (Bivši premijer Slovačke)
- Matthew Elliot (The Taxpayers' Alliance)
Moderator: Suzana Trninić, novinarka B92

Prva tribina na Festivalu poreskih obveznika, održana 5. juna u Domu omladine.
Panelisti:
- Goran Jovanović (Asistent Fakulteta za medije i komunikacije)
- Petar Čekerevac (Izvršni direktor, LibeK)
- Aleksandar Novaković (Internet magazin Katalaksija)
- Duško Krsmanović (Doktorant prava i ekonomije, Univerzitet u Bolonji)
Moderator: Denis Kolundžija, novinar Dnevnika

Pop ekonomija, šesta epizoda

Epizoda 6: Tržište rada i nezaposlenost

Pop Ekonomija, četvrta epizoda

Epizoda 4. -privatni vs. javni sektor

Fiat 500L nacionale podmazan sa 3000 evra

Danas je stigla vest sa sajma automobila koja me nije nimalo iznenadila. Država Srbija će subvencionisati kupovinu Fiata 500L sa 3000 evra za oko 5000 vozila za domaće kupce. Vest nije nikakvo iznenađenje jer je do pre dve, tri godine država subvencionisala Zastavu 10, kroz potrošačke kredite, sa prvo 1000 a posle i 2000 evra. Drugo, pošto je cena prema kvalitetu bila besmisleno visoka za domaće kupce, naravno da je morala da padne subvencija ako bi Dinkić želeo da se barem poneki auto nađe na ulici. Inače bi reklama bila mnogo manje efektivna.

10 900 evra, za srpske domaćine

Smatram da je ovo jedan u nizu veoma štetnih poteza. Štetno je bilo to što je osam godina pre nvogod dolaska Fiata, Zastava držana na subvencijama i aparatima kada je mogla da se ili proda ili likvidira. Trošku posedovanja fabrike danas, treba dodati i gorepomenute subvencije za Zastavu10, pa 230 miliona evra koliko je država uložila u zajednički poduhvat, jedan kraći autoput (koji nije bio neophodan), i još niz sitnijih troškova poput oprosta poreza na profit i sl. Takođe, tu je i sporna "ekološka taksta" za "starija" vozila koja je zapravo bila namenjena jačanju konkurentske pozicije Zastave10 dok se ne rasrpoda lager. Najnoviji trošak je i ovih 15 miliona evra za subvencije za domaće kupce. 

Treba reći usput, da bi ovakva mera bila strogo zabranjena u EU, zbog narušavanja konkurencije na zajedničkom tržištu. Pokušavajući sličnu stvar, za Volkswagen, Angela je dobila packe od Komisije, a Francuska je morala da menja zakon o industriji zbog pokušaja da pomogne tri domaća proizvođača. Naravno, domaće autokuće su se pobunile jer su se ozbiljno pripremale za ovaj sajam automobila upravo u kategoriji Fiata 500L.

Bilo bi sjajno izračunati ukupni efektivni i oportunitetni (ekonomski) trošak današnje fabrike FAS (Fiat Serbia), koji je mogao da bude izbegnut još tamo 2004. godine sa rasprodajom ili zatvaranjem fabrika. Moja najbolja procena bez detaljne analize je da je ukupni ekonomski trošak najmanje pola milijarde evra. Ako predpostavimo da je Fiat doneo oko 10.000 novih radnih mesta u Srbiji (direktno između 3 i 4 hiljade), to znači da je ugrubo svako radno mesto koštalo 50.000 evra. Mislim da je jeftinije bilo dati ljudima 5 ili 10 puta manje u otpremninama, pre 9 godina, kada je još bilo para od privatizacije, nego da su svi građani Srbije taoci milionskog (privatnog) projekta Mlađana Dinkića koji dugo i dobrano filujemo parama.