15 Jul 2012

Ni banja ni ladno pivo

Poslednje dve, tri godine donele su, nažalost, mnogo veću kontrolu i uplitanje gradskih vlasti u život građana Beograda. Poslednja u nizu paternalističkih i autoritarnih mera je zabrana kupanja na Adi između 7 uveče i 10 ujutru. Koja je razlika između bezbednosti i savesnosti kupača u 9:59 i 10:01 ili između 6:59 uveče sredinom juna, kada u ta doba još može da se sunča, i 6:59 uveče krajem avgusta kada je već mrak? Da ne ulazim dalje u raspravu o poželjnosti ovakvih mera mislim da je skandalozno da vam gradske vlasti, na javnoj površini zabranjuju da radite stvari kojima ne ugrožavate ni sebe ni druge.

Želeo bih sa vama da podelim jedan primer kako gradske vlasti, možda iz najbolje namere, mada ovde pretežno iz osećaja da su građani glupi a oni po kancelarijama pametni, donošenjem ovakve mere mogu proizvesti neželjene posledice.

Dugo sam trenirao odbojku a rekreativno se bavim istom već deset godina. Isto toliko, omiljena stvar na Adi mi je odbojka na pesku. Moja ekipa je redovno, godinama, zakupljivala dva termina nedeljno ceo jul i avgust unapred na terenima kafića Shark. Jedini razlog zašto smo bili spremni da kolima idemo čak do Ade, da pešačimo od parkinga ili plaćamo vozić, da bi stigli do Sharka koji je duboko na novobeogradskoj strani, umesto da zakupimo terene negde drugde po gradu, je to što je tamo bilo kupanja u jezeru posle odbojke. 

Stigli bismo oko 7 ili 8 zavisno od meseca, i zakupili uglavnom dva sata. Ekipa je stizala posle posla bez problema. Prvih godina Sharkov teren je bio jedini uređen teren, sa tuš kabinom, kafićem, dobrim loptama, ravnom mrežom, peskom koji se redovno obnavljao i održavao, češljem za bicikle itd. Kako su drugi otvarani mi smo nastavili da dolazimo na iste terene jer smo imali povlašćen status, znali smo gazdu koji nam je ostavljao termine dva meseca unapred. Bilo nam je predivno. Igrali bi dva sata, po dvojca ili troje, u "rotaciji dve igraš jednu se ladiš" a ponekad i "pobednik ostaje" (mada se ova najčešće svodila na prethodnu jer ko normalan ima snage za tri seta zaredom?). Tako crknuti, izmoreni, izubijani, najslađe što smo mogli da zamislimo je ono što nas čeka kasnije - kupanje u Adi. Jezero tokom leta uveče ima i do 27 - 28 stepeni, ali temperatura napolju obično padne ispod toga. Tako da ulaziš u vodu koja je toplija od vazduha. Kao u banju, topla voda mazi izmrvljeno telo, umorne i vrele mišiće, najbolje i najrpijatnije hlađenje. Ko se ikada bavio odbojkom, i ko je istu probao na pesku zna koliko je to naporan sport. Pogotovo posle desetak odigranih setova. Posle tuš i onda veliko finale - krigla hladnog piva. Taj ritual, lopta, voda, tuš i pivo bio je toliko značajan da se ranije dolazilo sa godišnjeg odmora, vraćalo sa sela od kuće iz inostranstva, sa posla, seminara i sl. Teško da postoji, na svetu ovom, tako divan osećaj kao ledeno pivo posle odbojke na pesku, kupanja u toplom jezeru, uz povetarac, i iskrice večernjeg svetla koje izgleda kao neprestani vatromet na Čukarici. Lagana šetnja do kola, sjajno za istezanje butnih mišića. Savršeno iskustvo.

I ove sezone počeli smo kao prethodnih, na Adi. Ali sada moramo da prestanemo, jer zaista, potpuno ispunjeni peskom, jedino puna voda to može da opere. Pa tek onda tuš. Sada nam ne pada na pamet da se valjamo u pesku, a da nam neko, kada uđem u vodu da sperem pesak, naplati 5000 dinara kaznu za nepoštovanje komunalnih propisa!

Prešli smo na Olimp, i sada moram 10 minuta da se tuširam ledenom vodom pre nego što uđem u bazen da ne bih unosio previše peska, pa tek onda da se malo okupam. Bezveze, pivo na drugom kraju, naravno da ne smem da ga unesem u vodu, a ko nije probao leškarenje do pojasa u toploj vodi uz hladno pivo u ruci ne zna koliko je to dobro. Možda nađemo bolje mesto, možda spojimo savršeno kombinaciju kao na Šarku, ali  oni više neće imati prihode kao ranije od iznajmljivanja terena sigurno.

Jedna mera koja se bavila "bezbednošću" pokvarila je sjajan biznis jednog od najstarijih kafića sa terenom za odbojku. Gazda je rekao da su krenula otkazivanja termina a mi smo mu otkazali ukupno 14.000 dinara prihoda bez pića, i pitanje je koliko od toga će nadoknaditi sa drugim korisnicima terena. Siguran sam da se slično dešava sa ostalim terenima. Šta je sa mnogim penzionerima, biciklistima, teniserima, svima onima koji su dolazili da se okupaju posle 8 ili 9 kada više nema nikoga jer je tada sve mirno, tiho, uz pirkanje vetra savršeno uživanje.

Gradske vlasti će sigurno smanjiti broj nesreća za jedan, dva, možda tri. Sigurno će naplatiti stotine kazni od građana koji ne predstavljaju nikakvu opasnost ni sebi ni drugima. Neki kafići će izgubiti klijente i ko zna šta još štetno. Ali bitno da je postignuta "bezbednost"! Pa tim principom može da se smanji i broj mrtvih na ulicama kojih je preko 1000 godišnje. Zabraniš lepo vožnju automobilima posle 9 uveče, i smanjio si broj nesreća za 80%, nije li savršeno?

9 Jul 2012

Kad sam bio Mlađan Dinkić ja

Posle dugih i mučnih pregovora oko toga ko će da vodi koju županiju, oprostite ministarstvo, i koju grofoviju, opet oprostite, javno preduzeće, približava nam se nova vlada. Bolje reći, samo delimično nova, jer je polovina vlade (ako je tačna ona formula 8:5:2) ostatatk ancien regime-a, a ovi unapređeni su takođe bili u vlasti u neko drugo (ali ne baš srećnije) vreme. Novo-staro lice koje će sesti u vruću stolicu da rešava goruće probleme kao ministar finansija je g-din Dinkić. Za to mesto on poseduje dobre kvalifikacije - već je jedanput bio ministar finansija, i po rečima mnogih, veoma uspešan. Dakle, pravi čovek u pravom trenutku. Međutim, koliko je zaista g-din Dinkić bio uspešan u tolu svog prvog ministrovanja narodnim novcem?

Dinkić je bio ministar finansija za vreme prve Koštuničine vlade, tačnije godina 2004,2005. i 2006. U toku svoje prve godine ministrovanja Dinkić je uspeo da usled pritisaka MMF-a smanji budžetski deficit sa palniranih 45,3 milijarde RSD na 18,9 milijardi, ili na -1,5% BDP-a. U narednoj godini je čak ostvaren i budžetski suficit od +2% BDP-a (jedina suficitna godina u "Serbiji" od tranzicije, a i pre nje) dok je u zadnjoj godini opet došlo do deficita, i to od -2,5%. Na prvi pogled, ovi podaci deluju pohvalni za bivšeg tj budućeg ministra. Onda u jednačinu treba uzeti i druge parametre - prvo stopu rasta, koja je u tim godinama iznosila jako visokih 8,2 te 6,0 i 5,6% BDP-a. Potom je tu i jako visok nivo stranih direktnih investicija (setimo se samo npr Mobtela) koji je iznosio za date godine 1,03 te 2,09 i 5,12 milijardi USD. Na to sve treba dodati i jak dinar. Kada sada podrobnije pogledamo ponovo sliku, vidimo da je stanje dosta drugačije nego što je na prvi pogled izgledalo. U takvim uslovima privredne ekspanzije Srbija je trebala da ima ne (manji) budžetski deficit nego zapravo značajan suficit budžeta. 

Ali očigledno ne ako državnim novcem upravlja g-din Dinkić. Zato se kod mene (a pretpostavljam i kod mnogih drugih) javlja sumnja u to da ce državne finansije uspeti da se oporave pod upravom našeg starog-novog ministra, naročito kada se vidi društvo koje će još činiti vladu - socijalistička i naprednjačka bratija izgleda takođe jako rasipnički nastrojena. Sve u svemu, ako se ovako nastavi, ne bojmo se - dobra biti neće! A očigledno ni zdravih javnih finansija. 

3 Jul 2012

Niall Ferguson and Peter Thiel

Pogledajte intervju Niall Fergusona sa hi-tech milijarderom Peter Thielom (osnivač PayPal-a, i investitor u 200 drugih kompanija). Zaista interesantno.


1 Jul 2012

Indeks kredibilnosti predviđanja

Čitajući finansije pala mi je na pamet ideja o formiranju indeksa kredibiliteta. Bilo bi dobro kada bi nakon svake prognoze, ili obećanja, raznih javnih ličnosti pratili realna zbivanja i kretanja i nakon prolaska određenog perioda, ocenjivali rezultate predviđanja ili obećanja. Bilo bi dobro kada bismo imali jedan sajt koji izbacuje ocene određenog broja javnih ličnosti i koji meri stepen kredibilnosti njihovih izjava. Tako bi i javnost bila bolje upoznata sa karakterom tih ličnosti a imali bismo i podsetnik svih laži, polu-istina i istina koje nam se serviraju kroz medije.

Tako na primer, ako bi sada budući ministar finansija izašao i rekao nema povećanja PDV, zamrzavanja penzija i plata i zasita tokom narednih godinu ili dve ne bude povećanja PDV, on dobija ocenu 5 za tu konkretnu izjavu. Ako na primer dođe do podizanja PDV, ali taj ministar da ostavku, ili bude nateran od ostatka vlade na takvu odluku, može dobiti ocenu 4 ili 3. Ako dođe do samo malog podizanja PDV u sklopu neke šire konsolidacije ali koja podrazumeva smanjenje plata i penzija, dobija 1 ili 2. Shvatate koncept.

Metodološki problema ko salate, na primer, da li ocene i prognoze mogu da se analiziraju pojedinačno, nezavisno od ostatka teksta u kome se nalaze ili se kredibilnost izjave ocenjuje kao celina. Tako u primeru, da li kredibilnost ocenjujemo na osnovu ispunjenja sve tri tačke ili za svaku tačku pojedinačno? Drugo, skala merenja bi bila verovtni problem, jer pored unošenja subjektivnosti u ocene koje je neminovno, razne skale daju razne uticaje te subjektivnosti ocene na ukupan rang kredibilnosti ličnosti. Treće, Koji period da posmatramo i koju važnost da pridodamo svakoj izjavi u oceni ukupne kredibilnosti?

Četvrto što mi sada pada na pamet je, ko će time da se bavi? Ko ima vremena. Mislim da bi formulisanje idneksa mogao da bude širi projekat, neke medijske kuće, think tanka i profesora/studenata a samo sprovođenje bi moglo da bude u interesu neke medijske kuće ili organizacije. Čak bi medijske kuće mogle da se pretplate na servis praćenja kredibilnosti izjava javnih ličnosti i na taj način biraju potencijalne komentatore i autore za svoje medije. Tako bi svaki od autora, javnih ličnosti i političara imao ocenu kredibilnosti, (IKP ocenu, npr. na skali od 1 do 5 sa dve decimale). Mislim da bi to pomoglo u radu medija i podiglo poverenje u janvo mnjenje, institucije, komentatore ali i medije, a moguće da postoji i poslovna šansa za ovakav projekat.

Elinor Ostrom

Pre dve nedelje umrla je nobelovka Elinor Ostrom. Nažalost, nisam ranije stigao da se upoznam sa njenim radom i doprinosom, pa sam proteklih nedelje napisao jedan esej za predmet na masteru o njenom radu. Esej ima dve teme, prva je vezana za analizu teksta Collective Action and the Evolution of Social Norms a druga, na kraju eseja, bavi se pozicijom Elinor Ostrom u širem spektru drugih ekonomskih teorija (pre svega veze sa Čikaškom školom, Kouzom i austrijancima). U suštini, ako želite da se upoznate sa njenim radom, možda vam ovaj esej pomogne da to učinite relativno brzo jer ima samo 9 strana teksta.

Esej možete preuzeti na sledećem linku.

Odlomak zaključka eseja:
Tako rad Elinor Ostrom, osim što daje široke analize primera kako zaista ljudi uspešno upravljaju, otklanjajući društvene troškove i neželjeno ponašanje, ona pruža implikacije za dugoročno uspešnu alokaciju zajedničkih dobara u spontanom poretku interakcije, širenja znanja i evolucije društvenih aranžmana. Najkraće rečeno, ako je iko uspeo da reši problem zajedničkog dobra onda je to Elinor Ostrom.