Srbija vs Nigerija - 0:1

Prvi podpredsednik Vlade je izjavio kako je Srbija blizu bankrota. Potom se oglasio i bivši ministar finansija koji je poznat po svom ''kreativnom shvatanju istine'' koju tvrdi da Srbija nije blizu bankrota.

U međuvremenu, Bloomberg kaže da je srpska situacija daleko od dobre:

Investors demanded 433 basis points, or 4.33 percentage points, of extra yield to hold Serbia’s dollar bonds instead of Treasuries yesterday, compared with 345 for Nigeria, which has the same BB- junk rating from Standard & Poor’s, according to JPMorgan Chase & Co. indexes. 

U svetlu ovog podatka je jasno kome više verovati. Za svetske investitore, Srbije se nalazi ne samo u društvu zemalja iz sub - saharske Afrike, već je i gora od nekih od njih.

   

Rebalast budžeta - novi članak za Kontrolor Peđe Mitrovića

Rebalans pokazuje raskorak između shvatanja Vlade i realnosti

sreda, 10.07.2013.

Malo toga nam direktnije od tekućeg rebalasta budžeta Republike pokazuje da postoji fundamentalni raskorak između shvatanja i obećanja vladajuće koalicije vezanih za ekonomiju, i stvarnog života. Treba se setiti kako je ova Vlada prilikom usvajanja budžeta za 2013. koji je u ovim časovima na remontu obećavala da će on pružiti preko potrebno finansijsko konsolidovanje države, ali ne po cenu privrednog rasta. Na primedbe ekonomista da je budžet neodrživ, Vlada je odgovarala u svom maniru – kritike su maliciozne i neutemeljene, a budžet je ostvariv i dobar, uz planirani deficit od 3,3% BDP-a, rast BDPa od 2%, stopu inflacije od 5,5% i budžetske prihode od 956,4 milijarde dinara.

Nepunih sedam meseci kasnije, budžet se nalazi pred procedurom izmene s obzirom da su svi planirani okviri na granici probijanja.

Šta donosi rebalast?

Ukoliko pogledamo u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike za 2013. godinu, uočićemo da predimenzionirani planirani budžetski okviri s kraja 2012.nisu izdržali ovaj kratak vremenski test, kao što je, uostalom, celokupna stručna javnost očekivala i upozoravala (Pavle Petrović, 24.11.2012.). Tako se u rebalastu procena prihoda za tekuću 2013. godinu spušta na 873,4 milijarde dinara, odnosno za čak 10%! S druge strane, budžetski deficit je povećan za 1,4 procentna poena, na 4,7% BDP-a, što ukazuje na to da Vlada nije, što ne iznenađuje, iskrena u nameri da uvede preko potrebnu fiskalnu disciplinu, i zaustavi ubrzanje rasta javnog duga (Srbija trenutno ima nešto što se u ekonomskoj literaturi zove eksplozivan dug – situacija u kojoj su stope rasta privrede niže od kamatnih stopa na dug).

Ove sumnje dodatno podržavaju procene Fiskalnog saveta da ni tekući rebalast nije održiv, jer su očekivani prihodi precenjeni za oko 10 milijardi dinara, dok su očekivani rashod potcenjeni za oko 15 milijardi dinara, te da budžetski deficit u 2013. godinineće iznositi planirane 173 milijarde, već oko 200 milijardi dinara. Ukoliko u analizu uključimo i mogućnost da realna stopa rasta privrede na kraju godine bude ispod trenutno procenjene, kao što je u prethodnim godinama bio slučaj, sasvim izvesno je da ni trenutno zacrtani budžetski deficit od 4,7% BDP-a neće biti ostvaren, te da će tokom godine budžet ponovo morati na rebalast.

Ono što u ovom rebalastu posebno zabrinjava jeste nespremnost Vlade da se uhvati u koštac sa previsokim platama u javnom sektoru i smanjenjem nerealnih i neodrživih penzija, kao značajnim stavkama budžetskih rashoda, pravdajući se da bi to usporilo privredni rast i domaću tražnju, i umesto toga lek je potražila u – kresanju kapitalnih rashoda po ministarstvima, čime je u svom populističkom maniru načinila još jedan dugoročno štetan korak. Iako je tačno da će smanjenje penzija i plata predstavljati udar na agregatnu tražnju i privredni rast, takođe je istina da će on biti jednokratan, a da će s druge strane, kresanje kapitalnih rashoda smanjiti dugoročnu osnovu za rast.

Pozitivne strane rebalasta

U svemu ovome oko usvajanja rebalasta ima i svetlih tragova rada sadašnje Vlade. U sklopu predloga izmene i dopune zakona o budžetu za 2013. godinu, Vlada je predložila da jedan od najvećih srpskih državnih gubitaša i mecena nad mecenama propalih biznisa, Srbijagas, od sada posluje isključivo na tržišnim osnovama - svaki eventualni gubitak snosi sam Srbijagas, mimo tereta poreskih obveznika. Drugim rečima, ukoliko Dušan Bajatović proceni da je sasvim u redu prisvojiti još neki propali biznis i time glas za SPS, potpuno slobodno može to da uradi, ali od sopstvenih sredstava, jer država od prvog dana stupanja na snagu ovog zakona više ne stoji novcem iza ove firme. Takođe, treba navesti i povlačenje države iz nekoliko posrnulih ili kompanija u posrtanju, kao i uštede u subvencijama, koje podržavamo posebno u slučaju javnih preduzeća.

Zašto je ovaj rebalast značajan?

Neispunjenjem zacrtanog budžeta, Vlada je demonstrirala svoju nespobnost ili nespremnost da se suoči sa realnim ekonomskim problemima ovog društva, i spremnost da odlaganje rešavanja pitanja privrednog rasta, nezaposlenosti i životnog standarda, kao i nekoliko prethodnih, ostavi nekom drugom za neko buduće vreme, bar dok se neka vladajuća kombinacija ne stabilizuje već na vlasti. A kako vreme bude prolazilo, cena će biti sve veća po poreske obveznike, uključujući i Vas koji ovo čitate.

Peđa Mitrović,ekonomista

Stezanje kaiša ili bankrot

Javne finansije Srbije su u izuzetno lošoj poziciji. Ukoliko se brze i efikasne mere smanjenja javnih rashoda ne preduzmu odmah, ozbiljno nam preti kriza javnog duga. Ova godina je poprilično izgbuljena za ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju i značajno smanjenje deficita. Ipak, potrebne su teške odluke, odmah!

Kada je krajem prošle godine Ministarstvo finansija donelo fiskalnu strategiju za 2013. godinu, na famfare je objavljeno kako će deficit biti upola manji nego lani, na nivou 3.6% BDP. Međutim, već nakon par meseci postalo je jasno da od tog plana nema ništa (isto sam i ja govorio u novembru). Poreski prihodi su podbacili plan za oko 40 milijardi dinara u prva četiri meseca. U sadašnjim uslovima i ako se ništa ne promeni, Fiskalni savet procenjuje da bi javni prihodi trebalo da podbace oko 80, a javni rashodi prebace za oko 20 milijardi dinara. Dakle, ako je planirani deficit bio 121,1 milijardu dinara, onda je realna vrednost do kraja godine, kako sada stvari stoje, oko 220 milijardi dinara. To je nešto manje od 2 milijarde evra ili između 6 i 6,5% BDP - dakle duplo više od plana. Pod tim uslovima javni dug bi ove godine mogao da dostigne 67% BDP.

Više nije pitanje da li treba štedeti i smanjivati javnu potrošnju, već je samo pitanje koliko. Koliko u narendih pola godina a koliko narednih godina? Ako se dogodi situacija da troškovi kamate toliko narastu da budu viši od ukupnog deficita, gotovo da nema povratka sa puta za bankrot. Za to je ova godina poslednja, u kojoj može da se stisne kočnica i izbegne taj scenario. Ušteda koja nam je potrebna u narednih 6 meseci kako bi se 2013. koliko, toliko spasila je oko pola milijarde evra.

Ključno je razumeti da bez teških političkih odluka vezano za penzije i plate, nema šanse za potrebne uštede. Restrukturiranje javnih preduzeća ne može dati značajne razultate u ovoj godini iz prostih razloga što je za to potreban proces stečaja i/ili privatizacije koji traži mesece, a dobar deo troška subvencija je već otišao u prvih pola godine. Moguće je suspendovati kapitalne projekte, ali samo one koje država samostalno finansira, koji su pritom manji, dok se oni iz kredita obavezani ugovorima i rokovima. Smanjivanje plata u upravi ili funkcionerima samo su kozmetičke i populističke mere koje ne mogu doneti više od par desetina miliona evra ušteda. Otpuštanja u javnom sektoru takođe ne donose trenutne uštede, već zapravo trošak, zbog troškova otpremnina. Reforma drugih delova javnog sektora, mada nasušno potrebne i hitne, takođe ne mogu dati uštede u kratkom roku.

 Sa druge strane, ostaje prostor za eventualno podizanje niže stope PDV, ili poreza na profit (mada je on već podignut početkom godine na 15%). Ipak, ministarstvo finansija mora biti svesno da su porezi već previsoki i da dodatno podizanje može dovesti do pada prihoda zbog pada prometa, baš kao što se desilo sa prihodima od akciza na alkohol i cigarete. Sve prethodne mere, zavisno od njihove kombinacije, mogu doneti najviše pola potrebnih ušteda. Ostatak je jedino moguć kroz smanjivanje ukupnog fonda plata i penzija. Zavisno od drugih mera, verovatno je neophodno smanjiti fond plata za desetak procenata a fond penzija za 5% do 7% kako bi se deficit do kraja godine spustio na oko 4.5% BDP.

Sve prethodne mere treba razmotriti u svetlu dugoročnijeg (barem trogodišnjeg) plana fiskalne konsolidacije koji bi trebalo da eliminiše budžetski deficit u narednih dve do tri godine.  Svako smanjivanje plata i penzija značajno olakšava smanjivanje deficita u narednom periodu. Za dugoročnu održivost javnih finansija potrebno je izvršiti parametarsku reformu penzionog sistema, koja bi podrazumevala podizanje starosne granice za penzionisanje i njeno izjednačavanje za oba pola. Moraju se poslati u stečaj, privatizovati ili ugasiti sva preduzeća u restrukturiranju. Mora se smanjiti administrativni aparat kroz ukidanje sektora, agencija i otpuštanja. Obrazovanje i zdravstvo se mora reformisati uz veću efikasnost i, opet, otpuštanje viškova. Takođe potrebno je suzbijanje sive ekonomije, ukidanje paušalnog oporezivanja, bolja i pravedna naplata poreza.

Međutim to je neophodno za preživljavanje u narednih par godina. Za ekonomski boljitak građana, uz prethodne mere potrebna je i vladavina prava, koja podrazumeva primenljive zakone, efikasno sudstvo, zaštitu privatne svojine, odustvo korupcije, malo regulatorno okruženje, efikasnu i nepristrasnu administraciju.  Samo uz širok spektar tržišnih reformi, Srbija može da se vrati na put boljitka, u protivnom, pogotovo ako ne smanjimo deficit ove godine, preti nam bankrot. 

Tekst je originalno objavljen u Nedeljnom izdanju novosadskog Dnevnika.

Pop ekonomija, poslednja epizoda

Epizoda 8: Javni dug

Fiskalni savet: rebalans odmah!

Nekoliko sati pošto sam završio svoj prethodni post stigle su informacije sa konferencije za štampu iz Fiskalnog saveta. Oni procenjuju da je deficit, za sada ako se stvari ovako nastave, 5,5% BDP, a da je dug već preko 60%. Za razliku od Ministarstva finansija, Fiskalni savet ne računa rast privrede koji tek treba da se dogodi.

MMF upozorava da je deficit previsok

Jedna od izjava koja me najviše iritira u javnosti je stav da nam je MMF doneo dužničko ropstvo, upropastio privredu, kriv za sve i slično. Ranije je Luka napisao post koji objašnjava besmislenost tih nebuloza. Ne ulazeći u raspravu o generalnoj politici MMF, za domaće upravitelje ekonomske politike, bilo ko iz MMF je čisti fridmanit. U prevodu, MMF stalno govori da ekonomska politika pumpanja potrošnje koja se vodi u Srbiji ne valja i da mora da se menja. Da je deficit previsok, reformi nema a gotovo uvek govore tačno ono što bi bilo dobro da se odmah uradi. Kao i jesenas, tako i sada MMF na vreme upozorava da stvari ne idu. 

Ja sam još zimus prepoznao, čitajući budžet i izveštaj fiskalnog saveta, da je plan nerealan. Najviše zbog pretpostavki, jer su inflacija i predviđeni rast, nerealne želje. Sam plan je mogao da se sprovede finansijski da se neko ozbiljno tome posvetio. Jedino gde sam debelo promašio je kurs. Po budžetskom planu država je trebalo da se zaduži oko milijardu manje, što je verovatno bio ključni razlog stabilnog kursa poslednjih dva meseca. Postoje i drugi faktori koje izgleda ne razumem. Drugo je verovatno pad kamata u EU koji je smanjio potrebe za kapitalnim odlivom. Mada prihodi od izvoza automobila treba da donesu dodatne devize to se još nije dogodilo. MMF, a prethodno nešto tiše i fiskalni savet, ne samo da tvrdi da je plan nerealan kao i ranije, nego da se i ovakav, veoma loše sprovodi. Čak je i samo ministarstvo finansija objavilo da je deficit u prva tri meseca 49,82 milijarde dinara (oko 450 miliona evra) što je mnogo više od planiranog za isti period (po budžetu planirano je 121,9 milijardi dinara deficita za celu 2013 godinu).

Međutim, ministar finansija Srbije je politički genije. Njegove mogućnosti izvrtanja informacija i njihovog prilagođavanja njegovim potrebama su fantastične. Izmene 5 poreskih zakona od juče, dovode do toga da se dodatna sredstva prebace sa lokala u centralni budžet i time pokrpe finansijske rupe centralne vlasti, a lokal primora na štednju. To nije nikakva reforma, samo krpljenje bušnog kazana. Dovoljno je raspaliti nenormalno zaduženje (dodatnih 2 milijarde evra od početka ove vlade, uz još milijardu dolara duga železnica koji nam negine) i time ojačati dinar. Kada se to dogodilo, odjednom je BDP Srbije skočio na 32 milijarde evra i iste cifre deficita su mnogo manji procenat BDP. Kada u izveštaju za javni dug ne uključite nove državne garancije, ali uračunate svih 2% rasta BDP, udeo duga u BDP može da padne. Dakle, nikada se nismo brže zaduživali, naš javni dug je odjednom cupnuo sa 17.6 milijardi evra na skoro 20, ali se udeo duga fantomski smanjio.

Zbog toga verujem da će ministarstvo ponovo pronaći neku alhemiju da pokaže kako MMF nije urpavu, prilagodi informacije vremenom i ispuni plan sa samo 20, 30 milijardi dinara proklizavanja.

Stanje javnog duga Srbije u 2013.

Javne finansije Srbije su u velikim problemima. Od početka krize, budžetski deficit je samo rastao, a prethodne godine je dostigao rekord od oko 2 milijarde evra. Javni dug se u 4 godine, bezmalo, udvostručio. Postavlja se pitanje održivosti strukture javnih rashoda Srbije te održivosti javnog duga na duži rok. Za početak, pogledajmo koje su perspektive stanja javnog duga u 2013. godini.

Javni dug Republike Srbije na kraju godine u milijardama evra[1]

Osnovni generator javnog duga je deficit budžeta republike. Dva su osnovna načina kako da se smanji javni dug. Može se smanjiti javna potrošnja uz iste poreze, formirati suficit, iz kog bi se dug postepeno vraćao. Druga opcija je prodaja imovine i preduzeća ta namirenje dugovanja iz kapitalnih prihoda. Kako je ova druga opcija poprilično presušila, ostaje smanjenje deficita kao jedini realan izbor.

Prethodne godine deficit konsolidovanog budžeta države iznosio je oko 7% BDP. Plan, cilj i dogovor sa MMF, probijeni su tokom leta, ali ni posle rebalansa, prihodi nisu uspeli u dovoljnoj meri da sustignu rashode, te je rezultat poražavajući. Nova Vlada je promovisala program fiskalne konsolidacije koji smo još ranije ocenili kao veoma optimističan. Pod uslovom da sledeća poljoprivredna godina bude relativno uspešna, da se kriza u EMU ne zaoštri, da FIAT ostvari planiranu prodaju, da dinar ne oslabi previše, da se inflacija smiri te da državne investicije, kao nikada do sada, daju pozitivne rezultate, moguće je da se ostvari 2% rasta u ovoj godini. Ukoliko neki od ovih elemenata zakaže, neće biti ostvaren rast privrede, ali i željeni rast prihoda države u ovoj godini i plan fiskalne kosolidacije može propasti.

Deficit će biti prepolovljen preko džepa građana

Plan fiskalne konsolidacije podrazumeva veliki rast prihoda u ovoj godini od 25% (u dinarima). Prihodi budžeta u januaru 2013. godine, zaista su premašili prihode iz januara 2012. godine za 25%. Međutim, treba imati u vidu da je inflacija u istom periodu 13%, da je PDV podignut sa 18 na 20 procenata, da su podignute akcize na gorivo, cigarete i alkohol. Direktnim porezima prikupiće se najveći deo planiranih viših prihoda. S druge strane, nema smanjenja javnih rashoda već, uglavnom, njihove prekompozicije. Dolazi do povećanja stavki subvencija, državnih investicija, programa direktne pomoći privredi i investicija javnih preduzeća iz kredita koje garantuje država.

Dakle, svo smanjenje deficita koje se planira u ovoj godini, dolazi prevashodno iz povećanja poreza i inflacije. Međutim, i povećanje poreza i inflacija samo su jednokratni mehanizmi pokrivanja javnih rashoda. Dugoročna održivost duga zavisiće isključivo od strukture finansiranja deficita i dinamike daljeg zaduživanja, koja će direktno zavisiti od sposobnosti da država smanji svoje prihode. Ako nema planiranih smanjenja rashoda, a prema planovima ministarstva finansija ta smanjenja su ništa prema povećanju državnih rashoda u subvencije, investicije i pomoć, ne možemo biti optimistični prema perspektivi smanjenja duga.

Javni dug Republike Srbije, na kraju godine, kao procenat BDP

Planirana stabilizacija duga nerealna

Javni dug je na kraju 2012. godine iznosio preko 17,5 milijardi evra, odnosno oko 65% BDP. U fiskalnoj strategiji, Ministarstvo finansija planira da se odnos duga prema domaćem proizvodu stabiliše što je potpuno nerealno. Ove godine na naplatu dolazi 3 milijarde evra duga, dok je za pokrivanje deficita potrebno još oko milijardu i po. Verovatno je da će Ministarstvo finansija uspeti da refinansira tih 3 milijarde po nižim kamatama, što dugoročno može biti povoljno, ali u narednoj godini neće imati efekta na stabilizaciju duga. Sveukupno, do kraja 2013. godine, javni dug mogao da preskoči 19 milijardi evra. Sa, u najboljem slučaju, 2% rasta BDP, dodatnih 1,5 milijardi evra duga čini barem preko 68% BDP, a možda i više ako dođe do drastičnijeg skoka kursa evra. Dakle, uz razumne pretpostavke o privrednim kretanjima, postizanje cilja fiskalne strategije Ministarstva finansija za narednu godinu, javnog duga u visini 65,2% BDP, nije moguće bez prodaje nekog od javnih preduzeća ili ogromnih donacija do milijardu evra. 

Zaključak

Sa visionom duga na kraju godine može se licitirati do u beskraj. Jedno je sigurno, uz i dalje visok deficit, sa rastom kursa evra, šanse da se javni dug stabiliše su potpuno nerealne. Ključna stvar je prepoznati da je i ova vlad nastavila politiku prethodnih – potrošnja van svake mogućnosti finansiranja – bez fundamentalnih promena. Zaposlenost, plate u javnom sektoru i penzije nisu smanjivani, uglavnom je dolazilo do nadprosečnih povećanja, uz rasprostranjene programe državnih intervencija, subvencija, investicija i javnih programa svake vrste, a nema nikakvih naznaka da bi suprotno moglo da se dogodi uskoro. Bez jasnog plana drastičnog smanjenja javnih rashoda nema ni mogućnosti za kreiranje suficita i dugoročno obaranje duga. Druga opcija, prodaja porodične srebrnine, došla je do samog kraja, jer je malo šta ostalo za prodaju. Reforme, liberalizacija i dalja privatizacija su ostavljeni su za neka druga vremena. Rezultat je 9 milijardi evra novog duga tokom ove krize, bez jasne vizije kako će se taj novac vratiti.

---

[1] Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija

Koliki je javni dug Srbije?

Kontrolor.rs je objavio animaciju koj na slikovit način opisuje visinu javnog duga Srbije i koliko to zapravo iznosi kada se prevede na novčanik običnog građanina. Podržite inicijativu za postavljanje semafora javnog duga koju je do sada potpisalo skoro 10.000 građana.

Naše jadne finansije

Prenosim vam jednu sliku koju sam našao na zvaničnoj stranici Zorana Živkovića na FB. Slika je zanimljiva jer jako lepo ilustruje koliko je fiskalna politika prethodne vlade bila štetna po budućnost Srbije. Ako uzmemo u obzir kakvo stanje u kasi je nasledila vlada 2001. godina (čiji prvi budžet je bio oko 200 milijardi dinara, ako se dobro sećam), a kakvo prethodna vlada (čiji poslednji budžet je imao deficit oko 200 milijardi dinara), ovi podaci postaju još slikovitiji.

Nisam proveravao detaljno informacija, mada znam da je za januar cifra konsolidovanog javnog duga nešto veća (bliže 17,9 milijardi evra) dok je druga cifra okvirno tačna. Treća cifra dosta zavisi od kursa koji se uzima u obzir, i iskreno ne znam tačne brojke, mada na prvi pogled deluje da je otprilike taj red veličina i odnosa, no sad nije toliko bitno.

Ono što je važno istaći da je javni dug dupliran, da će troškovi kamate u ovoj godini najmanje biti 850 ili 900 miliona evra a naredne godine preko milijardu evra. Dakle, 2 mosta na adi ćemo sledeće godine poslati u inostranstvo samo da otplatimo ono što smo pojeli, bukvalno pojeli, u prethodne četiri godine. Takođe više od 10% budžeta naredne godine otići na kamate što samo dodatno otežava smanjenje deficita, a time i duga, gde se praktično lagano krećemo ka grčkom scenariju, kada je kamata toliko visoka, da se porezima ne mogu pokriti ti troškovi, pa se efektivno dolazi u državni "stečaj". Bankrot se može praktično desiti i ranije, međutim, naravno, naše vlasti ga neće tako nazivati, već terminima poput; kašnjenje penzija, privremeno finansiranje, rebalans kojim se ukidaju prethodno preuzete obaveze i slično. Naći će se već računovodstveni mehanizam, uzajmiće se još koji direktni kredit bratskih zemalja, kojim će se odložiti evidentna činjenica - potpuno smo pukli! 

Male šanse za oporavak u 2013. godini

Prenosim vam tekst i novosadskog Dnevnika pisan za novogodišnji specijal.

Godina iza nas donela je puno izazova kako na političkom tako i na ekonomskom planu. Tokom 2012. došlo je do pada privredne aktivnosti i životnog standarda, uz visoku nezaposlenost i inflaciju. Postoje perspektive za blagi oporavak ali je rizik pogoršanja veoma visok!

Šta nas čeka u 2013. godini?*
privredni rast	0,5 do 1,5%
Inflacija	8 do 10%
kurs evra	118 do 128 din/€
nezaposlenost	preko 26%
novih nezaposlenih	do 50.000
*procene autora

U Fiskalnoj strategiji za narednu godinu Ministarstvo finansija je predvidelo privredni rast od 2% BDP. Zapravo, fiskalne vlasti očekuju konačni izlazak iz krize od naredne godine. Sa prethodnim brojem se uglavnom slažu projekcije i međunarodnih finansijskih institucija. Međutim, treba imati u vidu da projekcija rasta tokom ove krize stalno precenjuju realne mogućnosti privreda u Evropi. Tako je za Srbiju, za 2012. godinu, septembra 2011. MMF projektovo rast od 3% BDP, da bi se ta projekcija smanjivala postepeno, u decembru na 1,5%, u martu na 0,5%, dok je pravi rezultat verovatno nešto ispod -2 procenata BDP. Nikako ne bi bilo povoljno da se takav scenario ponovi.

Projekcija rasta u Fiskalnoj strategiji sabira predviđanja o kretanjima drugih važnih pokazatelja poput izvoza roba, visine investicija ili nivoa javne potrošnje. Ako se pretpostavke strategije ne ostvare, neće biti ni željenog rasta, niti izlaska iz krize ali ni boljitka za džep građana. Za sagledavanje perspektiva naredne godine upravo je ključno preispitati na čemu se baziraju optimistične procene.

Potencijalni izvori rasta

Nos iznad površine poslednjih godina držali smo pumpanjem javne potrošnje. Tri ključne karte na koje igre naša Vlada u narednih nekoliko godina su brz rast investicija i izvoza roba i usluga (od čak preko 10 procenata) te očuvanje privatne potrošnje na trenutnom nivou. Od investicija pre svega se očekuju velika ulaganja javnih preduzeća finansirana iz stranih kredita. Pogotovo se planiraju veliki infrastrukturni projekti. Neosporno je da pokretanje investicija javnih preduzeća može podići potrošnju i dohodak u zemlji u narednoj godini. No, odmah se postavlja pitanje kakva je cena takve razvojne strategije. Ako državna preduzeća nisu dala očekivane ekonomske efekte u prethodnom periodu zbog čega se veruje da upravo ona mogu pokrenuti privredni oporavak? Ako javne investicije nisu dale bolju infrastukturu kako da očekujemo odgovornije i pametnije investiranje? Da li je novo gomilanje javnog duga opravdano?

Sa druge strane rast izvoza trebalo bi da se bazira dominantno na rastu poljoprivrede i izvoza automobila. Poljoprivreda je ove godine podbacila zbog nepovoljnih vremenskih uslova ali ništa ne garantuje da će sledeća godina biti dovoljno bolja. Praktično naša Vlada baca bob i igra dodole iščekujući bolju sezonu, bez poboljšanog poslovnog okruženja za razvoj agrobiznisa ili investicije u irigacionu infrastrukturu. Druga uzdanica planiranog rasta izvoza je prodaja FIAT automobila. Međutim, uz posrtanje glavnih izvoznih tržišta Evrope, neizvesnosti u SAD gde deo proizvoda treba da bude plasiran, uz ne baš sjajne rezultate FIAT grupe u poslednje vreme i dosta visoku cenu za dati kvalitet modela 500L, takođe je neizvesno koliko izvoza će se zaista ostvariti.

Istovremeno, zbog kretanja inflacije i kursa, fiskalne konsolidacije te povećanja određenih poreza teško je očekivati očuvanje privatne potrošnje na nivou koji bi obećavao umeren privredni rast. Dakle, na kraju, bacamo sav ulog na dve karte, rast izvoza i državne investicije, čiji su ekonomski ishodi prilično neizvesni. Upravo tu leži rizik oporavka pirvrede u narednoj godini.

Inflacija i kurs

Rast cena u Srbiji ponovo je ostvario neslavne rekorde. Međugodišnja inflacija sada je iznad 13% i veoma je daleko van prostora ciljane inflacije NBS. Ovo je rezultat prethodne fiskalne ekspanzije, povećanja PDV te rasta kontrolisanih cena što sve nije dočekano restriktivnom monetarnom politikom. Usporavanje rasta cena očekuje se tek u drugoj polovini 2013 godine. Zavisno od poteza NBS, kontrole cena i akciza te razvoja događaja na međunarodnim tržištima (pre svega energenata i hrane) inflacija sigurno neće pasti ispod 8% za celu godinu. Ovakav rast cena značiće dalji pad kupovne moći i standarda građana. Međutim, inflacija ima i važno mesto u kreiranju budžeta. Planirano je povećanje plata i penzija od 2,5% u aprilu i samo 0,5%  u oktobru, što će uz ovakvu inflaciju i pad kursa, predstavljati teški politički cilj uz ogroman socijalni pritisak.

Važno pitanje za građane je i kretanje kursa evra. Ako možda bude rasta dohotka i plata u dinarima to svakako neće biti slučaj u evrima. Nakon značajne depresijacije posle leta 2012. godine, čak i uz veoma ubrzanu inflaciju, došlo je do stabilizacije kursa na nivou oko 113 dinara. Ovo je posledica više mera NBS i Vlada koje su veštački zadržale evro na niskom nivou. Ipak efekti stabilizacije počeće da se tope te možemo očekivati lagano slabljenje dinara nakon praznika. Značajniji pad doći će posle marta kada počinje vraćanje subvencionisanih kredita za likvidnost. Ako se uzmu u obzir kretanja platnog bilansa, odnosno razlike u inflaciji u Srbiji i EMU, kurs evra trebalo bi da se kreće u rasponu od 118 do 128 dinara tokom 2013. godine.

Nezaposlenost i standard građana

Bez sigurnijeg privrednog rasta i privatnih investicija ne možemo očekivati rast zaposlenosti. Nezaposlenost, nažalost, još nije dostigla svoj vrhunac. Mere fiskalne konsolidacije, recesija u EMU i viši porezi dovešće do ukidanja još desetina hiljada radnih mesta. Zaposlenost je slika u ogledalu privrednih kretanja i ne treba gajiti iluzije o novim poslovima dok ne budemo sigurni da smo izašli iz krize. Ne postoji institucija koja predviđa rast zaposlenosti u narednoj godini u Srbiji.

Uzimajući u obzir kretanje inflacije, kursa i nezaposlenosti u narednoj godini možemo očekivati dalji pad standarda građana. Taj pad može biti ublažen sa snažnijim privrednim rastom. Međutim, ako izostanu optimistički prognozirane investicije i rast izvoza fiskalne vlasti biće primorane na težak izbor. Sa jedne strane Vlada se može držati svog plana fiskalne konsolidacije, koji verovatno znači niži privredni rast od projektovanog i značajnije manji standard građana. Sa druge strane stoji opcija ostvarenja rasta od 2% i javnih investicija ali po cenu povećanja deficita, duga i višu inflaciju.

Srbiji su potrebne reforme

Građani su gladni bolje ekonomske perspektive a to trenutni sistem to nikako ne može da pruži. „Novi“ plan fiskalne konsolidacije, baziran na usporenom povećanju potrošnje i drastičnom povećanju zaduživanja i javnih investicija, ne predstavlja novinu u odnosu na prethodni period. Vlada misli da može podstaći privatne investicije i biznis za par godina ako sada krene da pumpa državne investicije, selektivne subvencije i gradi infrastrukturu. Međutim, u Srbiji nema zdravog poslovanja iz potpuno drugih razloga. Vladavina prava, efikasno sudstvo, odsustvo raširene korupcije samo su od nekih pojmova koji su toliko puta ponavljani.

Poučeni prethodnim iskustvom, ako želimo da budemo oprezni, moramo zaključiti da su šanse za oporavak u narednoj godini veoma skromne. Ako bude privrednog rasta on neće biti dovoljno osetan da popravi standard građana ili smanji nezaposlenost. Čeka nas godina visoke inflacije i slabljenja dinara. Ipak, najavljeni program fiskalne konsolidacije, ako se zaista sprovede, može biti skroman korak u dobrom smeru koji bi otvorio prostor za neki novi reformski ciklus. Dugoročno, bez vladavine prava, stabilnih institucija i značajnih reformi, nema privrednog oporavka i boljitka za građane.

Otvorena komunikacija na EKOF-u

Sutra u 16:00h u sali 10 Ekonomskog fakulteta (Kamenička 6) organizacija Otvorena Komunikacija / Open Communication u okviru svog projekta "Otvoreni univerzitet" organizuju panel diskusiju o budžetskom deficitu i dugu Srbije. Na panelu ćemo govoriti Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS, i ja. Takođe, kratko izlaganje imaće i dvoje pobednika konkursa za najbolje eseje na temu javnog duga i deficita.

Fiskalna strategija za 2013. - pismo za deda mraza

Vlada Republike Srbije je na sednici 28. novembra usvojila fiskalnu strategiju za 2013. godinu sa projekcijama do 2015. godine. Ministarstvo finansija napravilo je vrlo smela predviđanja kretanja rasta BDP u naredne tri godine uz ambiciozne ciljeve fiskalne konsolidacije. Ključno pitanje je: kako to postići?

Ciljevi Vlade Srbije:

godina	rast BDP	visina deficita	javni dug
2012	-2%	6,7%	65,1%
2013	2	3,6	65,2
2014	3,5	1,9	58,7
2015	4	1	58,4

Bez detaljnog ulaska u ocenu svake pojedinačne stranice strategije potrebno je ukazati na nekoliko ključnih parametara zbog kojih možemo verovati da se ova fiskalna strategija neće ostvariti. Primarno, postavljeni ciljevi su izuzetno ambiciozni i stoje na nerealnim pretpostavkama o privrednim kretanjima u zemlji i EU. Drugo, fiskalna strategija sadrži jedva nekoliko kozmetičkih promena koje nisu ni blizu dovoljne za tako snažan rast privrede kakav se očekuje.

Nemoguć rast privrede

Međunarodni monetarni fond smanjio je svoje procene rasta u narednoj godini za celokupan region Balkana. Razlog tome je ulazak glavnog izvoznog tržišta (EMU) za naš region i osnovnog izvora kapitala u drugu recesiju. Gornja granica trenutne projekcije rasta u 2013. godini za Srbiju je 2%. Međutim, ne sme se zaboraviti da je budžet za 2012. godinu prvo je projektovan na 1,5% rasta privrede a realno je ostvaren značajan privredni pad od -2% BDP. Samo posmatranjem ovog cilja uviđamo da nešto nije uredu.

Da bi se takav rast ostvario narednih tri godine potrebno je da se poboljšaju ekonomske perspektive u Evropi i regionu, da sve predviđene reforme daju najbolje moguće rezultate i da se dogodi najoptimističniji scenario rasta investicija (10% prosečno godišnje) i izvoza (7% prosečno godišnje). Dakle samo u najboljem mogućem scenariju koji se može predivdeti, možda je moguće da Srbija ostvari željeni rast.  Dakle ako:

• tržišta u koja treba da izvozimo i iz kojih treba da dođu investicije upadnu u drugu recesiju,
• apsolutno sve prognoze MMF za rast privrede Srbije za prethodne četiri godine pokazivale znatan optimizam
•  i ako nijedna Vlada do sada nije uspela da ostvari fiskalne planove,

kako onda očekivati ostvarenje prethodno navedenih ciljeva?  

Nerealni fiskalni plan

Fiskalni savet i delegacija MMF, kao i MPO u prethodnim tekstovima pokazali su da je projekcija deficita za 2013. godinu od 3,6% nerealna. Deficit budžeta će zbog nerealnih pretpostavki, niske ukalkulisane inflacije[1], rizične projekcije kursa i optimistične projekcije rasta, verovatno premašiti 4,4% BDP. U toj situaciji planirani stepen fiskalne konsolidacije nije ostvariv.

Još intrigantnija projekcija je kretanje spoljnog duga od samo 0,1 procentnih poena u narednoj godini što sa 4,4% rasta deluje potpuno nemoguće. Kako država koja napravi deficit od preko 4% BDP može imati stagnirajući javni dug? Ili se očekuje veoma visoki privatizacioni prihod koji bi posredno trebalo da ispegla rast duga ili snažna apresijacija dinara. Uz sva obećanja Vlade i projekcije kretanja kursa zadržavanje duga na 65,2% BDP u 2013 godini potpuno je nemoguće. Zapravo, ove godine došlo je do drastičnog pada industrijske proizvodnje, čak i pada sektora usluga a sa produbljujućom recesijom u EMU, ne vidi se razlog zbog čega bi se taj pad preukrenuo u preko 10% rasta investicija?

Zaključak

Reforme izvora strukturnih problema privrede Srbije, makroekonomska stabilizacija i smanjenje državne potrošnje jesu jedini put u prosperitet i zaista dobri ciljevi svake fiskalne strategije. Međutim za smanjenje deficita i državne potrošnje potrebno je reformisati ključne potrošače budžeta, penzije, zdravstvo, školstvo i javna preduzeća. Značajno smanjenje potrošnje potrebno za fiskalnu konsolidaciju ne može se postići preko promene parametara trenutnog sistema za par procenata već preko fundamentalne reforme principa na kojima su ti sistemi zasnovani. Penzioni sistem mora ući u pripremu za privatizaciju preko pooštravanja uslova i bolje kontrole a zdravstvo i školstvo moraju manje da troše uz bolje rezultate i adekvatnu strukturu troškova.  Javna preduzeća moraju se okrenuti tržištu, mnoga se moraju privatizovati ili zatvoriti.

Ključni uslov za investicije i rast izvoza jeste bolje poslovno okruženje. Ali poreska reforma i pored smanjenja parafiskalnih nameta  bez znatnog smanjenja poreza na rad a uz povećanje PDV-a i akciza samo je zagrebala površinu problema. Za bolje poslovno okruženje potrebna je vladavina prava koja podrazumeva efikasne privredne sudove, brz stečaj, naplatu potraživanja i apsolutnu zaštitu privatne svojine, pa čak i od samovolje javnih vlasti. Potrebno je mnogo manje administracije i javnih nadležnosti, predivid poreski sistem i predvidiv kurs evra. Sve te ključne stavke nisu uključene u ovu fiskalnu strategiju te ona nikako ne može biti uspešna.

---

[1] Samo Ministarstvo Finansija i privrede je u Fiskalnoj strategiji projektovalo rast cena u narednoj godini na 11,1% dok je 5,5% uračunata inflacija u budžetu zapravo projekcija rasta cena na kraju sledeće godine. Potpuno je neodgvorno planirati budžet koji bi trebalo da bude restriktivan i podržan od strane socijalnih partnera na projekciji krajnje inflacije dok će cele godine ona biti mnogo veća. Ukupna inflacija u narednoj godini bi morala biti preko 8% ukoliko se ostvare procene kvartalnih kretanja koje su dali samo Ministarstvo i NBS! Dakle na osnovu sopstvenih procena, predloženi budžet za 2013. godinu ne stoji.

Kako pojesti slona?

Izašao je moj prvi tekst paralelno na sajtovima izdrzavanje.rs i na sajtu B92.net . Tekst se bavi rebalansom budžeta koji je usvojen pre dva dana.

Fiksni kurs za Srbiju

Posle par meseci posvećenosti temi deviznog kursa, cenom evra u Srbiji i delom monetarnom politikom izlazim pred vas sa krajnom verzijom svog seminarskog rada: "Politika kursa u maloj otvorenoj privredi - primer Srbije". Teks ima oko 9.000 reči i pisan je ekonomskim žargonom tako da može biti nerazumljiv ljudima koji slične tekstove nisu čitali. Ovde vam prenosim veći deo zaključka rada sa idejom da možda zainteresujem vas koji poznajete i volite tehničku i analitičku raspravu tvrđenja koja poentiram u zaključku:

Zaključak:

...Gotovo sve zemlje iz neposrednog okruženja, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska sa sličnim nasleđem, udaljenošću od relevantnih tržišta i stepenom razvoja, opredelile su se za čvrst paritet ili potpunu integraciju sa EMU. Zemlje koje nisu uvidele nedostatke fleksibilnih kurseva za naše preduslove, poput Rumunije, Mađarske i Srbije pretrpele su visoku inflaciju i viši stepen monetarne nestabilnosti.

Izbor fleksibilnog kursa u Srbiji po teoriji trebalo bi da doprinese lakšoj amortizaciji eksternih šokova, povoljnom uticaju depresijacije na neto-izvoz i većoj fleksibilnosti monetarnih vlasti u postizanju, paralelno, ciljeva inflacije, kursa i ekonomskog rasta. Međutim, videli smo da monetarne vlasti nisu bile u stanju da prekinu inflatorna i depresijacijska očekivanja, ni da kontrolišu nivo kreditne aktivnosti jer su kamate bile van domašaja kontrole NBS, niti da pozitivno utiču na nivo kursa ili neto-izvoza. Analizom pass-through efekta, Maršal-Lernerovog uslova, stepena evroizacije privrede i bankarskog sektora očekivano je da NBS nije u stanju da istovremeno postigne nisku inflaciju u režimu fleksibilnog kursa. Inflacija u Srbiji ostala je veoma visoka, kurs je značajno depresirao a izvoz se nije povećao a privreda Srbije, sa zakašnjenjem, upala je u drugu recesiju i ne vidi se skoriji oporavak. Fleksibilni kurs doneo finansijsku nesigurnost i za uvozni i izvozni sektor privrede kao i za realni dohodak i standard građana...

...Jedino uvođenje fiksnog kursa ili valutnog odbora može da zaustavi inflatorna očekivanja, natera fiksalne vlasti na disciplinu i nominalno prilagođavanje naniže i osigura predvidivost realnog dohotka, sigurnost finansijskog sistema i dugoročnu održivost monetarne politike u cilju smanjenja inflacije. Valutni odbor ne garantuje sprovođenje konzervativne monetarne politike koju Srbija definitivno nije imala iako je premo stopama rasta cena bila neophodna, ali može garantovati jasno pravilo čije poštovanje može da obezbedi obaranje inflacije.

Kada se pogleda ukupna slika postavlja se pitanje zbog čega se onda insistira na fleksibilnom kursu? Jedina prednost takvog režima je realno prilagođavanje, koje možda jeste lakše trenutno, ali se dugoročno pokazalo kao pogubno po kontrolu inflacije, privredu, izvoz, standard građana i javni dug. Potpuno je pogrešno žrtvovati finansijsku stabilnost, veći stepen integracije, niže stope inflacije i predvidivost koju donosi fiksni kurs radi očuvanja nezavisne monetarne politike koja se pokazala kao nemoćna, neefektivna i neefikasna u sprovođenju strategije targetiranja inflacije, uticaju na autput i kontroli rasta cena.    

Kad sam bio Mlađan Dinkić ja

Posle dugih i mučnih pregovora oko toga ko će da vodi koju županiju, oprostite ministarstvo, i koju grofoviju, opet oprostite, javno preduzeće, približava nam se nova vlada. Bolje reći, samo delimično nova, jer je polovina vlade (ako je tačna ona formula 8:5:2) ostatatk ancien regime-a, a ovi unapređeni su takođe bili u vlasti u neko drugo (ali ne baš srećnije) vreme. Novo-staro lice koje će sesti u vruću stolicu da rešava goruće probleme kao ministar finansija je g-din Dinkić. Za to mesto on poseduje dobre kvalifikacije - već je jedanput bio ministar finansija, i po rečima mnogih, veoma uspešan. Dakle, pravi čovek u pravom trenutku. Međutim, koliko je zaista g-din Dinkić bio uspešan u tolu svog prvog ministrovanja narodnim novcem?

Dinkić je bio ministar finansija za vreme prve Koštuničine vlade, tačnije godina 2004,2005. i 2006. U toku svoje prve godine ministrovanja Dinkić je uspeo da usled pritisaka MMF-a smanji budžetski deficit sa palniranih 45,3 milijarde RSD na 18,9 milijardi, ili na -1,5% BDP-a. U narednoj godini je čak ostvaren i budžetski suficit od +2% BDP-a (jedina suficitna godina u "Serbiji" od tranzicije, a i pre nje) dok je u zadnjoj godini opet došlo do deficita, i to od -2,5%. Na prvi pogled, ovi podaci deluju pohvalni za bivšeg tj budućeg ministra. Onda u jednačinu treba uzeti i druge parametre - prvo stopu rasta, koja je u tim godinama iznosila jako visokih 8,2 te 6,0 i 5,6% BDP-a. Potom je tu i jako visok nivo stranih direktnih investicija (setimo se samo npr Mobtela) koji je iznosio za date godine 1,03 te 2,09 i 5,12 milijardi USD. Na to sve treba dodati i jak dinar. Kada sada podrobnije pogledamo ponovo sliku, vidimo da je stanje dosta drugačije nego što je na prvi pogled izgledalo. U takvim uslovima privredne ekspanzije Srbija je trebala da ima ne (manji) budžetski deficit nego zapravo značajan suficit budžeta. 

Ali očigledno ne ako državnim novcem upravlja g-din Dinkić. Zato se kod mene (a pretpostavljam i kod mnogih drugih) javlja sumnja u to da ce državne finansije uspeti da se oporave pod upravom našeg starog-novog ministra, naročito kada se vidi društvo koje će još činiti vladu - socijalistička i naprednjačka bratija izgleda takođe jako rasipnički nastrojena. Sve u svemu, ako se ovako nastavi, ne bojmo se - dobra biti neće! A očigledno ni zdravih javnih finansija. 

Čajanka kod Miloša

Ako me sećanje ne vara, na platou kod ministarstva finansija nalazi se knez Miloš. Ne diže se baš ustanak, ali se pravi čajanka. U sredu tačno u podne održaće se protest protiv fiskalne nedogovornosti naših vlasti. Protest organizuju "Fiskalni monitor", "Mreža za političku odgovornost" (u njihovom projektu Izdržavanje države je učestvovao autorski tim bloga) i Club von Neumann (doduše u krnjem sastavu). Ukoliko smatrate da je nivo i način javne potrošnje loš i korumpiran, ako smatrate da se sa javnim finansijama Srbije rasipnički upravlja, preporučujem da dođete, upznate druge ljude koje dele takve stavove i da kažemo organizovano Dosta je! 

Moći ćete da potpišete i peticiju protiv podizanja PDV. Iako smatram da je podizanje PDV neophodna mera, uz zamrzavanje penzija i spuštanje plata u javnom sektoru, moramo poslati poruku da se rasipništvo ne toleriše. Zato je ključno pitanje koje se mora postaviti političarima: ako podignete PDV, da preživimo godinu i ne bankrotiramo, šta ćete u međuvremenu da uradite? Ako kupujemo vreme bitno je da znamo da li na vas može da se računa da ćete smanjiti nivo zaduživanja i zaustaviti rast javnog duga? Ako nemate odgovor onda nije opravdano povećanje PDV.

Razumno trošenje para, ograničeno poreskim prihodima nikada nije bilo preterano popularno u Srbiji. Iako sam svestan da ne možemo promeniti mišljenje većine građana, niti kratkoročno uticati na promenu svesti političara, bitno je da pošaljemo poruku da ima ljudi koji misle potpuno drugačije o pitanjima javnih finansija.

Stoga, su čim ćemo pred Miloša?

Budžet u škripcu

Marko Paunović na TR daje kratku analizu trenutnog stanja deficita. Osim povećanja PDV država će morati da negde skrati potrošnju pod hitno.