29 Nov 2012

Godine koje su pojeli skakavci

Ovde prenesim moj novi članak sa sajta Kontrolor - opet se bavim javnim sektorom pošto je neiscrpna tema u Srbiji, i dokaz da je za nas dno dinamički pojam. 

Glavna teza ovog kratkog istraživanja je da je državno obrazovanje u Srbiji po resursima koje upotrebljava jako skupo a da su rezultati koje stvara jako loši. Resursi se rasipaju na preveliki broj zaposlenih jer su troskovi za plate enormno uvećani ne samo kroz preveliki i neracionalan broj zaposlenih nego i kroz više plate radnika u obrazovanju u odnosu na nivo koji bi postojao na slobodnom tržištu. Rezultati pokazuju kako su deca koja su išla u državne osnovne škole dobila znanje koje odgovara trajanju školovanja od 6 godina (prema metodologiji PISA) iako su realno išla u školu 8 godina. 

Postoji ipak malo ohrabrenje: Ministarstvo se kune da ce od 2014. krenuti na finansiranje obrazovanja prema broju učenika - dakle svaka ustanova će dobiti onoliko novca koliko dece školuju. Sa manjom izmenom da će cena vaučera biti uvećana za decu u seoskim sredinama i za decu nacionalnih manjina zbog povećanih operativnih troškova (mislim da je ovo eufemizam za to da se te škole neće zatvarati). Međutim, ako se pogleda struktura sistema, ispada da baš ove grupacije doprinose značajno povećanju troškova jer postoji nekoliko stotina odeljenja sa jednocifrenim brojem dece a i nekoliko desetina takvih škola. Dakle, reforma troškova ide u one segmente gde nije najpotrebnija te se smanjuje i njen učinak. Dalji problem je mogućnost prebacivanja troškova na nivoe lokalnih samouprava: u razgovoru sa nekim ljudima iz Ministarstva finansija se čuo predlog da sve te levičarske želje se više ne finansiraju iz opšte kase, nego ako neko hoće veći broj nastavnika u školi npr onda to i plati iz opštinske kase. Tu je moguće to da pošto lokalne samouprave i stanovnici ne vide realne troškove prenatrpanog državnog škplstva listom zadrže nastavnike (jer dobijaju već novac iz republičke kase za osnovni  rad - npr 34 nastavnika koja su realno potrebna a onda pored toga nastave da finansiraju još 9), a pošto na njima ide sve više gtransfera a ne dobijaju nove nadležnosti imaju više sredstava da ih tako potroše. Onda je moguće i povećanje već postojećih lokalnih taksi i naknada za to troškarenje. 

Dakle, mislim da ovaj novi sistem finansiranja neće doneti dota noviteta i dobra - njegova svrha je da se samo smanje troškovi a ne podigne kvalitet. A i samo smanjivanje troškova će najverovatnije ostati na računovodstvenoj fikciji (umesto da plaća republika plaća opština). Najbolje rešenje bi bilo da se uvede vaučerizacija pa da se tako moć odlučivanja prenese iz ruku državnih zvaničnika u ruke samih roditelja i učenika. Na taj način bi obrazovni sistem bio nateran na konkurenciju što bi oborilo realne troškove obrazovanja i podiglo njegov kvalitet.

28 Nov 2012

Bojan Đurić o budžetu

Toplo preporučujem jučerašnji Kažiprst u kojem je gostovao poslanik LDP u Parlamentu, Bojan Đurić. Osnovano se sumnja da se analize koje pišemo za Kontrolor.rs, redovno čitaju u poslaničkom klubu LDP.

23 Nov 2012

Budžet za 2013. projektovan na kurs od 120

Dobio sam nezvaničnu informaciju da je budžet za 2013. godinu projektovan sa pretpostavkom da će se tokom godine kurs kretati oko 120. Danas ćemo u parlamentu saznati da li je to tačno. Defanzivan budžet bi morao biti projektovan na još viši kurs. Trenutno je dinar kratkoročno precenjen (inflacija se drastično ubrzala a dinar je ojačao preko 5% umesto da oslabi) i brzo će se vratiti na prethodni trend. Fiskalni savet je projektovao da će po ovom planu vlade deficit biti 25 milijardi dinara veći nego što to ministarstvo misli. Ja smatram da su procene rasta za narednu godinu i inflacije izuzetno optimistične i da će se dogiditi, ako ikakav, vrlo skroman i slab rast (ispod 1%). 

Kao što sam ranije pisao, očekujem jaču depresijaciju dinara od marta naredne godine kada kreću da se vraćaju subvencionisani krediti (indeksirani u evrima), kada se izgubi trenutni efekat promene strukture obaveznih rezervi i kada inflacija da pun povratni efekat na depresijaciju. Moguće je, a mislim da će se to i desiti, da će evro skočiti i preko 125 tokom godine a da će efektivno kurs biti viši od 120 barem pola godine. 

Sve u svemu, ako depresijacija bude veća javiće se nekoliko problema. Troškovi kamata sledeće godine iznose 800 miliona evra i ako evro skoči na 125 (kako bi otprilike trebalo prema razlikama u inflaciji, mada to nije jedini način procene), to je od 2 do 4 milijarde dinara (zavisno od toga kada i koliko skoči evro). Takođe skočiće cene energenata, repromaterijala, subvencija, garancij aza kredite itd. Sve te stvari na razne načine ulaze u budžet i rast ovih stavki produbiće deficit. Dodatno uz višu inflaciju doći će do više indeksacije plata i penzija u oktobru 2013. ako opstane ova vlada što će svakako povećati deficit značajno. Na kraju teško je očekivati da, na primer u slučaju inflacije od 8% i kursa od 122, sindikati i PUPS ne pritisnu za dodatno povećanje plata i penzija a da ovako "fiskalno odgovorna" vlada ne popusti.

E sad, ovaj budžet neće opstati sigurno do kraja 2013. moraće na rebalans. Čak me ne bi čudilo da se ide na prevremene izbore od proleća, da SNS obori vladu, optuži URS za neuspeh budžeta i da se rebalans pravi u drugoj polovini godine. Ukratko, nezahvalno je praviti godišnju projekciju deficita na osnovu ovog budžeta. Međutim kada bi ovaj budžet opstao do kraja godine a kada saberem sve elemente, bacim računice i ukalkulišem svoja očekivanja, moja najbolja procena bi bila da će deficit ovakvog budžeta preskočiti 160 milijardi dinara. Dakle preko 4,4% BDP deficita konsolidovanog budžeta države. I gde je tu štednja?

22 Nov 2012

EXIT


Planirao sam da se ne mešam u ovu priču iz dva razloga. Prvo, emotivno sam veoma vezan za EXIT i predivnih deset dana festivala koje sam tamo proveo. Drugo, veliki deo mlade populacije još emotivnije doživljava ovaj festival i rizikujem da se nađem na tapetu još jednom.

Međutim, moram da kažem nekoliko stvari. Prvo, nesumnjiv je izuzetno pozitivan uticaj ovog festivala na društvo i ekonomiju pre svega Novog Sada i Srbije ali i regiona. Diskutabilno je da li bi se festival razvio bez pomoći gradskih vlasti i o tome se može diskutovati i u ekonomskoj analizi i šire. I trebalo bi. No ova izjava da je festival navodno najpopularniji je besmislena do krajnjih granica. Festival jeste masovno popularan u Srbiji, Evropi, Australiji itd. Potpuno je neosnovano reći da festival ne može biti rentabilan sam za sebe. Siguran sam da uz, na primer, besplatno korišćenje prostora i nešto manje komunalne takse svaka ozbiljna produkcijska kuća može da obrne novac i zaradi od festivala. Stim je i ideja da bi prekidanjem državnog dofinansiranja festivala isti propao potpuno neosnovana. 

Ne radi se ovde o liberalnoj ekonomiji, filozofiji ili pozivu na odgovorno trošenje državnih para. Radi se o zdravom razumu. Imaš ogroman festival sa sjajnim izvođačima svake godine, koji ima veliku reputaciju i međunarodni prestiž, i ukoliko organizatori to blago nisu u stanju da iskoriste do dovoljno govori o njihovim sposobnostima. Očigledno su bili sjajni kada je festival trebalo graditi ali sada se očigledno radi o krizi menadžmenta. 

Ako se festival ugasi to će biti isključivo zbog nesposobnosti organizatora, njihove sujete i emotivnog ucenjivanja mlade populacije zarad državne pomoći. Ne vidim niti jedan ekonomski razlog da ovaj festival ne može komercijalno da uspe. Ako nisu u stanju sami da organizuju festival a da on bude profitabilan, neka prodaju EXIT nekoj produkcijskoj kući i siguran sam da će festival opstati. Ili, ako uposle profesionalni menadžment ili izmeste organizaciju nekoj produkcijskoj kući, promene menadžment i sl. možda mogu da spase svoje vlasništvo nad brendom. Mi u Srbiji moramo da naučimo da je vlasnik i menadžment osnovni krivac za poslovni neuspeh a ne činjenica da neko nije hteo da da  narodne pare ili subvenciju.

Čist zdrav razum. Da vama neko da pekaru na najboljoj lokaciji u gradu (Toma u BG npr.) sa odličnom reputacijom iskusnim pekarima i velikom tražnjom, ko je kriv ako ne uspete da napravite profit, vi ili država? 

21 Nov 2012

Cena duga - koliko košta novih 750 miliona?

Tekst pisan za Kontrolor.rs

Srbija je prodala novu seriju evroobveznica u vrednosti od oko 750 miliona dolara po nominalnoj kamatnoj stopi od 5,25%. Iako na prvi pogled deluje da je kamata niža nego ranije, potrebno je sagledati i druge faktore za procenu pune cene novog duga. Ukratko, obveznice nisu potpuno uporedive a kretanja na tržištima, mnogo više nego vlada, oborila su kamate.

U saopštenju Ministarstva finansija istaknuto je: „da su finansijska tržišta ozbiljno sagledala plan fiskalne konsolidacije“. Stiče se utisak po reakcijama ministra i ministarstva da je ovo veliki trijumf domaće fiskalne politike. Cena duga je zaista na prvi pogled značajno pala u mandatu ove vlade:

Datum
Vrednost emisije*
Prinos pri prodaji
Ročnost u g.

21. IX 2011.
1000
7,49 %
10

28. IX 2012.
1000
6,652 %
10

14. XI 2012.
750
5,45 %
5

      *u milionima dolara

Međutim, postoji nekoliko razloga zbog kojih treba biti skeptičan i oprezan prema zaključku da su finansijska tržišta dobro reagovala na plan fiskalne konsolidacije. Slede dva ključnih razloga:

Petogodišnje obveznice
Ono što ministarstvo vrlo spretno ne ističe u javnosti je da se radi o petogodišnjim obveznicama a ne desetogodišnjim kao u prethodne dve emisije. Kraći rok dospeća gotovo uvek podrazumeva niži zahtevani prinos. Kraći period znači manje vremena da Srbija upadne u ozbiljnije strukturne probleme, dakle manji rizik neplaćanja duga. Primera radi, prethodnog petka razlika u prinosu na nemačke obveznice između desetogodišnjih i petogodišnjih bila je 0,98 procentnih poena u korist dugoročnijih[1]. Dakle, potpuno je očekivano da cena duga bude niža a pojeftinjenje se potpuno uklapa u običajene raspone na tržištu kapitala.

Ponuda novca i kretanje kamata u svetu
Drugi bitan faktor koji treba uzeti u obzir je aktivnosti Evropske centralne banke u poslednjih godinu dana i privrednih kretanja u Evropi i svetu. Ukratko, kamate svuda padaju! Na prethodno pomenute nemačke obveznice (obe ročnosti) prinos je pao za pola procentnog poena u poslednjih godinu dana. ECB je zatrpala banke sa 1000 milijardi evra svežeg novca spremnog za kupovinu obveznica zaduženih država[2]. EMU upada u drugu recesiju što uz usporavanje privrede znači i pad kamata. Posledično, cena kapitala kojim se finansira dug Srbije pala je barem za procenat. Pad zahtevanih prinosa na devizne obveznice Srbije potpuno je očekivan i ne održava smanjenje rizika zemlje već samo da isti novac koji nam je pozajmljen na drugom mestu može manje da zaradi.

Koliko je zapravo dug skup?
Iako ministarstvo finansija želi da prikaže da je 2% manji prinos velika pobeda na kraju vidimo da to zapravo i nije tako. Zbog kraće ročnosti očekivano je da zahtevani prinos bude niži. Takođe, kamate su svuda pale pa je pala i osnovica prema kojoj se meri cena zaduživanja Srbije. Zapravo, kada se uzme u obzir pad međunarodnih kamata Srbija je u rangu sa najrizičnijim zemljama Evrope (Grčka, Španija, Portugal i Italija). Dakle ne samo da poslednja emisija obveznica ne prikazuje realni pad kamata već relativno Srbija stoji i gore nego ranije. Umesto da prinos na obveznice padne za 2, 3 ili više procentnih poena kao u slučaju pomenutih najrizičnijih zemalja, obveznice Srbije pojeftinile su manje od 1% poen. Da je trvđenje ministarstva (da su tržišta ozbiljno shvatila plan konsolidacije) tačno, pad prinosa na naše obveznice bi bio značajniji.

Zaključak
Nova serija deviznih obveznica podrazumeva dodatni trošak od skoro 40 miliona dolara u narednih 5 godina i 750 miliona osnovice koja mora da se isplati 2017 godine. Srbiju naredne godine mora da plati 800 miliona evra samo na troškove kamata. Svako novo zaduženje prestavlja dodatni teret za javne finansije i pretnju da će u budućnosti teret postajati sve veći i neizdržljiviji. Iako 5,45% prinosa ne deluje mnogo, privredni rast (pad) i stanje javnih finansija Srbije nikako ne opravdavaju dalje zaduživanje i pozivaju na alarmantno suočavanje sa fiskalnim problemima ispred nas. Rasipamo novac na ogromne subvencije, garancije kredita, upumpavamo pare u propala preduzeća i intervencionističke projekte Vlade a realno, to radimo tuđim skupim novcem koji verovatno nećemo moći da vratimo. Da bi pozajmljivali manje moramo smanjiti deficit. A to je jedino moguće uz drastično smanjenje javnih rashoda, reforme, otpuštanja, privatizacije i štednju. U suprotnom, čeka nas zid da u njega silovito udarimo!



[1] Desetogodišnjim obveznicama se trgovalo uz prinos od 1,33% dok je prinos na petogodišnje obveznice Nemačke bio 0,35%.
[2] Referentna kamatna stopa ECB je u poslednjih godinu dana spuštena sa 1,25% na 0,75% a na međubankarskom tržištu, tromesečni LIBOR na međubankarske pozajmice u evrima u istom periodu pao je za preko 1 procentni poen (sa 1,41% na 0,13%). 

Istorijski prekršaj

Često je zanimljivo do kojih granica apsurda ljudska glupost može da dovede. Profesor Zoran Pavlović iz Beograda kažnjen je zbog toga što je decu, goste škole u kojoj radi, vodao po kalemegdanu! Strukovna udruženja, vladine regulatorne agencije, sindikati, komore, esnafi istorijski a i danas imaju ulogu  u ograničenju ponude "popravljanju cena" i "standarda", primarno radi sopstvene koristi ali ne tako često sa ovako apsurdnim posledicama.

Za sve vas koji posumnjate u sebe ako vam neko kaže "pa tako se radi u celom svetu" evo dva argumenta da vas umire. Prvo, to što se u mnogo velikih gradova primenjuje sličan princip ne znači da je to dobro. Pa i taksi je gotovo svuda regulisan i što je više regulisan to je skuplji i lošiji. Drugo, postoji jedna suptilna ali veoma bitna razlika između Srbije i nekih uređenijih zemalja. Strukovna udruženja gotovo svuda su izboksovala zabranu profesionalnog bavljenja turističkim vođenjem bez licence, ali retko gde su uspele da zabrane ljudima da to rade besplatno. Tako u gradovima poput Londona, Berlina, Amsterdama, Praga ili Mihena postoje besplatne ture (zapravo na kraju ture svako daje vodiču bakšiš kolko misli da treba). Free touring je vrlo popularan pogotovo za turiste plitkog džepa, one koji su došli u samo-organizaciji ili backpacker turiste. Ako radiš za pare, najčešće ti treba licenca, a ako radiš besplatno, licenca gotovo svuda nije neophodna. E a u Srbiji ne samo da je neophodna nego je kažnjivo nemati je! Zaključak, to što je svuda turizam licenciran ne znači da je to dobro, i može se detaljno polemisati o tome, ali čak i da prihvatimo licence, ograničenje na ovaj način gotovo nigde ne postoji!

Kada sam sam razmišljao o pokretanju besplatnih tura po Beogradu shvatio sam da bi morali da polažemo za licencu i da bi nam bila neophodna turistička agencija zbog finansijske inspekcije koja bi kažnjaval hostele za saradnju. Naravno mogla je cela priča da se pokrene u sivoj zoni ali pitanje koliko bi to trajalo dok nam ne stigne rešenje iz suda.

18 Nov 2012

Budžet za 2013. godinu nema šanse da se ostvari

Prenosim vam tekst za sajt Kontrolor.rs - to je novi projekat na kojem radimo Mihailo i ja zajedno sa prijateljima iz Mreže za političku odgovornost (setite se prethodnog projekta Izdržavanje države)


U parlament je stigao predlog budžeta za narednu godinu. Ukratko planiran je deficit budžeta od 121,9 milijardi dinara i konsolidovani deficit države od 3,6% BDP. Planiranje budžeta za narednu godinu sastoji se iz dva zadatka. Potrebno planirati troškove države i ukalkulisati promene na tim pozicijama. Takođe, potrebno je predvideti buduće prihode. Međutim, koliko su troškovi zacrtani, ono što obeća toliko država najmanje potroši, toliko su i prihodi nesigurni jer su samo procena koja ne mora da se ostvari.

Praćenje budžeta do sada je pokazalo da procene prihoda uglavnom podbace u godina slabog ekonomskog rasta. Ono što na početku može da se preispita su pretpostavke na kojima je baziran plan prihoda i potrošnje države za 2013. godinu. Ovde nećemo ići u detaljniju analizu budžetskih pozicija mada bi takva analiza bila zahvalna u preispitivanju mogućnosti da se ostvari konsolidovani deficit od 3,6%.
Deficit budžeta je planiran  na sledećim pretpostavkama:
  • ·         Privredni rast od 2% BDP
  • ·         Inflacija od 5,5%
  • ·         Prihodi u visini 956,4 milijardi dinara

Prognoza rasta
Međunarodni monetarni fond je poslao poruku još pre usvajanja budžeta da je plan od 3,6% konsolidovanog deficita nerealan. Sada dobijamo jasnije podatke koji nam omogućavaju da i sami dođemo do istog zaključka. Prvo, MMF je 2% stavio kao gornju granicu mogućeg rasta BDP u Srbiji naredne godine. Oporavak Srpske privrede dominantno zavisi od kretanja u EU i regionu. Međutim, važno je imati na umu da MMF često menja svoje prognoze i zapravo dolazi da evidentira nešto što se već dogodilo.

Tako je pre tačno godinu dana prognozirao rast srpske privrede od 1,5% u 2012. da bi se zapravo do sada dogodio pad privrede. Imajući to na umu, uz skepticizam oko mogućnosti oporavka regiona i svest o recesiji koja je zahvatila gotovo celu EU, prognoza rasta MMF verovatno je optimistična. Pretpostavljanih 2% iz budžetskog plana ministarstva finansija je najbolji slučaj optimistične prognoze. Ista greška je napravljena prošle godine pri donošenju prethodnog budžeta, kada je prognoziran rast od 1,5% da bi rebalansom on bio projektovan na oko -0,5 dok će realna vrednost verovatno biti ispod -1% BDP. Odgovorna fiskalna politika podrazumeva i odgovorno predviđanje privrednih kretanja a ne optimistično nagađanje. Potrebno je postaviti pitanje: postoji li „rezerva strategija“ prihoda i rashoda koja bi budžetski deficit zadržala u datom nivou ukoliko ne bude željenog privrednog rasta?

Prognoza inflacije i kursa
Ovo je najslabija tačka predloženog budžeta. Ministarstvo finansija projektovalo je rast cena od 5,5%. Prvo, sam MMF je projektovao rast cena od 7% za narednu godinu što govori da postoji ozbiljan problem sa usklađivanjem stavova i pre dolaska delegacije MMF sredinom novembra. Međutim, smatram da je i ta prognoza optimistična. Realni efekat rasta PDV na statistiku inflacije još se ne vidi, mada su potrošači već videli da cene rastu u privredi. Inflacija je ubrzana poslednjih mesci:












Dodatno, od marta 2013 može se očekivati snažnija depresijacija kursa evra. Tada počinju da se vraćaju subvencionisani krediti u deviznoj klauzuli i banke će verovatno ponovo početi da povlače kapital. Istopiće se efekat povećanje dinarskog dela obaveznih rezervi, doći će do punog rasta cena zbog PDV što će oslabiti dinar. Doći će do povećanja spoljnotrgovinskog deficita za verovatno 1,5 do 2 milijarde evra (procena MMF).

Slabljenje dinara doneće inflaciju i usporavanje privrede. To će doneti relativno niže poreske prihode ali i povećane rashode na ime finansiranja kamata na dug. Zaključujemo da je inflacija vrlo verovatno potcenjena u prethodnom izveštaju MMF (nisu sagledali trenutni efekat povećanja dinarskih obaveznih rezervi i subvencionisane kredite) a još verovatnije drastično potcenjena u prognozama ministartva finansija. Kako rast inflacije znači i rast većine troškova koje planiran država postavlja se pitanje: da li će se održati planirani deficit za 2013. godinu? Po kom kursu je Vlada planirala budžet i šta ako dođe do dodatne depresijacije?

Dodatni troškovi
Svaki dosadašnji budžet uvek je podcenjivao troškove koje država preduzme u narednoj godini. Uvek se desi neka nepredviđena okolnost i hitna intervencija gde „moramo da pomognemo privredi“. Ove godine na primer to je pomoć posrnulim bankama koja je prevazišla prethodne planove. Ako iflacija skoči iznad projekcije od 5,5% kao što predviđam za očekivati je da će Vlada imati snažan pritisak iz javnog sektora za rast plata i penzija preko budžetom planiranih 2,5% u narednoj godini. Koji još trošak može da nas sačeka sledeće godine?

Zaključak
Vlada Srbije je napravila predlog budžeta na vrlo optimističnim procenama o privrednom rastu i gotovo nemogućim procenama o kretanju inflacije. Imaćemo mnogo sreće ako BDP skoči za 2% a inflacija ostane ispod 6 – 7%. Bez odgovora na prethodna pitanja ne možemo doneti konačni sud da li je budžet prihvatljiv. Međutim, kako se odgovori naslućuju skepticizam prema mogućnostima da se ostvari konsolidovani deficit, od samo 3,6% u narednoj godini, potpuno je orpavdan. Uz trenutne perspektive privrednih kretanja i poznatu istoriju neodgovorne fiskalne politike Srbije to verovatno neće biti moguće.

15 Nov 2012

I, Pencil


Sjajna ilustracija ogromne spontane interakcije ljudi radi proizvodnje nečega, na prvi pogled, tako jednostavnog. Kompleksnost ljudske interakcije prostire se van granica spoznaje našeg razuma. Možemo samo opisati tipove ponašanja i mehanizme donošenja odluka ali nikada obuhvatiti sve bitne činjenice.

12 Nov 2012

MMF dolazi u naš grad



Komentar za TV B92, na pitanje koje provejava medijima ovih dana: da li će MMF povući stand by sa stand by aranžmana?

10 Nov 2012

Sveta krava obrazovanja

Trenutno sam u Nemačkoj na nekom od mnogobrojnih seminara koji se finasiraju iz velikodušnih budžeta Evropske Unije. Njegova tema je razvoj obrazovanja za odrasle u EU, na primeru Nemačke, a želja da banana republike Zapadnog Balkana možda krenu njihovim koracima. Seminar je inače jako loše organizovan i prilično mi liči n bacanje para, iako je imao dobru temu. Za sada su mi se iskristalisala 2 utiska:

Prvi - pri obilasku VolksHochSchule u Tubingenu sam toliko puta čuo reč konkurencija u obraćanju direktora, da sam pomislio da sam u privatnoj školi a ne u držanoj instituciji. Ona je zapravo osnovana pod patronatom grada koji i sufinansira njene programe, ali samo do iznosa od 20% potrebnih sredstava. Za sve ostalo, moraju da se snađu i sami zarade na tržištu. Jedini besplatni kursevi (finansiraju se u potpunosti iz subvencija grada) su kursevi nemačkog jezika kao stranog - dakle za gastarbajtere kojima je to potrebno da bi se uključili u nemačko društvo. Na pitanje da li neko vrši kontrolu kvaliteta programa i nastave, predavač se samo nasmejao i rekao da su najveći kontrolori zapravo polaznici kurseva - ukoliko oni procene da ne dobijaju dovoljno dobru uslugu za svoje pare, oni više neće dolaziti. To je malo zbunilo prilično šaroliku skupinu na ovom seminaru, gde veliki broj ljudi misli da su interne i eksterne kontrolne komisije neophodne da bi državni sistem mogao da funkcioniše, ali očigledno je mnogo lakše ako uposlite tržište. Inače, ovih narodnih univerziteta koji jako liče na našeg "Božidara Adžiju" ima jako puno po celoj Nemačkoj - samo u Baden Virtembergu, federalnoj jedinici u kojoj se nalazi Tibingen, ima 175 tih viskoih narodnih škola i u toku prošle godine su imale više od 2 miliona polaznika raznih kurseva (u odnosu na broj od 10,5 miliona stanovnika, zaista je impozantno).

Drugi - sve mi više verovatnije izgleda činjenica da nije obrazovanje uzrok bogatstva naroda, nego da je pre obrnuto - da bogatiji imaju više para, samim tim i više slobodnog vremena i ostalih resursa te se zato više obrazuju. Jedan od predavača na moje pitanje koliki je procenat ljudi koji dolaze na stručne kurseve da bi došli do novog radnog mesta ili da bi napredovali (dakle, neki specijalni kursevi) u odnosu na one koji dolaze da bi ispunili svoje vreme i obogatili svoju ličnost kroz nove stvari (npr kursevi jezika, zdravog načina života ili hobija kao što je slikanje) mi je objasnio da ne postoji tačna statistika, ali da je negde preko 80% polaznika na ovim drugim kursevima koji ne donose nikakve nove kompetencije za novo zaposlenje, a da od ovih presotalih 20% većina njih je zapravo već zaposlena, i da su ih poslali poslodavci na obuku i trening kao novozaposlene, ili da su to ljudi koji hoće da nauče nove stvari iz svoje struke da bi osigurali radno mesto.

Dakle, više para - više i obrazovanja. Više obrazovanja - više i para, teško.

9 Nov 2012

Kontrolor i CvN

Prijatelji iz Mreže za političku odgovornost su pokrenuli novi program Kontrolor, čiji je cilj veće informisanje građanja o stanju javnih finansija i ekonomskoj politici Vlade. Prvi cilj projekta je osmišljen da bude dostignut postavljanjem semafora javnog zaduživanja na nekom prometnom javnom mestu koji bi pokazivao realni stanje javnog duga, a drugi serijom kratkih klipova i ekonomskih analiza koji bi tematiku državne potrošnje i konkretne poteze Vlade približili građanima - poreskim obveznicima na što je moguće bliži nivo. Pavle i ja smo angažovani kao autori ekonomskih članaka i planirano je da se svake nedelje na sajtu objavi po jedna analiza, i najmanje jedan komentar sa ocenom neke mere - tkzv barometar. Trenutno su okačeni članci o privatizaciji javnih preduzeća i predviđenom budžetskom deficitu za narednu godinu. Ovo je potpuno jedan nov način komunikacije sa širokom populacijom o ekonomskoj politici i o tome kako funkcioniše privredni sistem cele zemlje, i to na način da svako može da razume osnovne probleme i predložena rešenja. Stoga mislim da je jako korisno pratiti ovaj sajt. Želimo im puno sreće!

8 Nov 2012

SAD na ivici litice

Evo jednog videa koji na plastičan način objašnjava gde su federalne finansije SAD. Jedini način da se reši fiskalni problem federalnih vlasti je da se značajno povećaju porezi i drastično smanje rashodi na određenim pozicijama. Međutim, za razliku od Ruzveltove ere, pa 60ih i 70ih, svet je danas izuzetno mobilan i globalan. Firme se lako sele, bogati ljudi menjaju stanovanje, kreativno računovodstvo je usavršeno i zato je mnogo lakše pobeći od poreza.

Zbog toga stalno podbacuju projekcije dodatnih prihoda od povećanja poreza. U ovom videu kao i u realnosti, odgovor se sam nameće - potrebna je opsežna reforma i privatizacija države blagostanja jer su socijalni troškovi postali apsolutno neodrživi.



6 Nov 2012

Kolko treba da bi država bila sita?


Drugari iz MPO ovaj put su prevazišli sami sebe! Ovaj video je deo novog projekta u kojem učestvujemo Mihailo i ja

Recepti za reformu propalih sistema

Članak Danasa o konferenciji ESFL koja je održana u subotu.

Penzioni plan u privatnom sistemu

Kao komentar na post "privatna penzija" pomenuo sam da u privatnom sistemu postoji više načina za povlačenje penzije. Ovde ću istaći tri najverovatnija modela koje bi privatizacija penzionog sistema podrazumevala. 

Dakle ideja privatnog sistema je da radnik odvaja od plate oko 10 do 20% dohotka tokom radnog veka, da se taj novac štedi na privatnom računu i umnožava na tržištu kapitala. Kada prestane da radi, ode u penziju, radniku na raspolaganju ostaje značajan kapitalni račun. Pogledajte primer iz linkovanog posta o konkretnom primeru računice. Sada sledi pitanje šta se dešava sa računom nakon penzionisanja? 

Prva opcija je kupovina doživotnog anuiteta od osiguravajuće kuće. Kod odlaska u penziju sa privatnim računom postoji rizik da se novac prerano potroši ili da radnik živi dosta dugo i potroši ceo štedni račun. Kod kupovine osiguranja radnik ceo rizik prenosi na osiguravajuću firmu a njemu je penzija garantovana do kraja života. Ovo deluje slično današnjem sistemu mada su razlike veoma značajne.  Radnik prepušta ceo penzioni račun osiguravajućoj firmi koja mu isplaćuje mesečne penzije u iznosu oko 90 ili 95% vrednosti računa. Osiguravajuće kuće svakom pojedincu mogu preračunati otprilike koliko mesečno može da dobije kao zamenu za svoj štedni račun, zavisno od visine ušteđenih sredstava, godina života, zdravstvenog razreda i očekivanih godina života. Na primer za naš slučaj odlaska u penziju sa 52.700 evra, u današnjim realnim iznosima, bilo bi očekivano da radnik na minimalcu ode u penziju sa najmanje 300 evra. To je svakako više od minimalne penzije koju bi u istom primeru dobio od državnog fonda. Naravno ovo je donja granica anuiteta, koji bi verovatno bio viši sa većom konkurencijom osiguravajućih kuća i drugim važnim faktorima.

Druga opcija je dogovor radnika i penzionog fonda da sam povlači sredstva sa računa. To mu omogućava da se nastavi kapitalizacija štednje i zarada od već velikog računa. Takođe ukoliko prerano umre, ostatak računa ostaje naslednicima. Ovo omogućava veća mesečna primanja za penzionera, 350 pa i do 400 evra realno što predstavlja stopu supstitucije od preko 70% (nezamislivo za državne penzione fondove). Postoji određeni rizik da se sredstva potroše ako pojedinac poživi 30 ili 40 godina u penziji. No i ovo se može izbeći  kasnijom kupovinom garantovanog anuiteta, mada verovatno na nižem nivou.

Treća opcija je povlačenje dosta sredstava na početku. Posle se štedni račun koristi kao u dve gornje varijante. Dakle radnik bi mogao da podigne pola para odmah a drugu polovinu da iskoristi za kupovinu anuiteta ili garantovanih anuiteta. Siromašniji radnici sa nižim platama (poput našeg na minimalcu) verovatno ne bi bili u mogućnosti da povuku pola i nastave da štede i povlače mali deo štednje. Za treću opciju se najčešće odlučuju siromašni pojedinci koji posle kupuju anuitet i bogati pojedinci koji posle nastavljaju da povlače štednju.

Uviđate da privatni penzioni sistem, zbog toga što je potpuno finansiran i garantuje vlasništvo, ostavlja mnogo prostora za slobodu izbora i prilagođavanje penzionog plana vremenskim preferencijama potrošnje i rizika. U prevodu svako korji svoje cipele i penzija ne zavisi direktno od političara, broja radnika u zemlji, nezaposlenosti ili ekonomskog stanja privrede.

5 Nov 2012

Država blagostanja nema budućnost

Mislim da postoji rešenje za probleme s kojima se suočavamo ukoliko budemo realistično i sistematično razmišljali. To znači napuštanje fantazija i okretanje stvarnom svetu. Moguće je uspostaviti vladavinu prava i slobodno tržište, i postoje primeri država koje su to ostvarile prilično brzo, ponekad u veoma lošim okolnostima. Razlog za moj optimizam je i ova konferencija u Beogradu, koja je pokazala da mladi pokazuju najveću zrelost. Oni razumeju da ne treba verovati u magiju.

Jedna od njih je da možete prevazići probleme ukoliko primenite princip kvantitativnih olakšica, što podrazumeva, između ostalog, štampanje novca i jeftine kredite, kao i nova zaduženja. Ipak, na konferenciji u Beogradu smo videli da ljudi shvataju da ako na zabavi uveče pijete mnogo alkohola, još jedna flaša votke narednog jutra nije rešenje, a to rade mnoge države. Ipak, postoje i zemlje sa zrelijim pristupom, poput Nemačke, Finske i Estonije. Stoga, treba da se otreznimo, ostavimo po strani bocu votke i počnemo da rešavamo probleme s kojima se suočavaju mnoge evropske vlade, kao i Evropa u celosti.
Između ostalog rekao je Tom Palmer za Danas.

3 Nov 2012

Unsustainable Pension - ESFL Regional Conference Paper

Within this link you can find the paper that I wrote for the lecture at European Students For Liberty Conference in Belgrade, today, on November 3rd at Faculty of Political Science. The title of the paper is: "Unsustainable Pension; A Story of Economics and Morality of Public Pension System". There will be a YouTube video of the lecture uploaded soon and I will share it here.

______________________________________________________________________

Preko ovog linka možete preuzeti članak koji sam napisao za predavanje na Regionalnoj konferenciji ESFL koja je danas održana u Beogradu na FPN. Naslov rada je: "Unsustainable Pension; A Story of Economics and Morality of Public Pension System". Uskoro će biti i snimka koji ću ovde takođe podeliti. Predavanje je na engleskom otud i dvojezični post.