30 Apr 2012

Michael Crichton's "Prey"

Pretpostavljam da su svi gledali ili barem čuli za film "Park iz doba Jure" - pisac knjige po kojoj je napisan scenario je Majkl Krajton, po meni izuzetno dobar pisac trilera. Imao sam prilike da pročitam još dve njegove knjige: Mrežu vremena i Plen. Obe toplo preporučujem, a iz ove druge ću vam prekucati jako zanimljiv odlomak.

"Mej je bila dobar biolog, ali za primate. Navikla je da proučava male grupe visoko inteligentnih životinja koje imaju hijerarhiju dominacije i vođe grupa. Ona je znala da je složeno ponašanje posledica inteligencije. I bilo joj  je teško da pojmi snagu snagu samoorganizovanog ponašanja kod velike grupe glupih životinja.

U svakom slučaju, ovo je bila duboka ljudska predrasuda. Ljudska bića očekuju da u svakoj organizaciji postoji centralna komanda. Države imaju vladu. Korporacije imaju direktore. Vojske imaju generale. Ljudska bića veruju da bi bez centralne komande organizacijom zavladao haos, pa bi bilo nemoguće postići išta značajno.

Sa tog stanovišta, teško je poverovati da krajnje glupa stvorenja, sa mozgom manjim od glave čiode, mogu biti sposobna da grade komplikovanije objekte nego ljudi. Ali, zaista jesu.

Afrički termiti su klasičan primer. Ovi insekti prave zemljane humke nalik na zamkove, prečnika 100m, sa tornjevima koji sežu u vazduh 6m. Da biste shvatili njihov uspeh, morali biste da zamislite da su termiti veliki kao ljudi, pa bi tada te humke bile neboderi visoki kilometar i po, prečnika 8 km. A kao i neboder, humke termita imaju složenu unutrašnju arhitekturu koja im obezbeđuje svež vazduh, odvodi višak CO2 i toplote itd. Unutar strkture su bašte u kojima se gaji hrana, prebivališta za pripadnike kraljevske porodice i stambeni prostor za čak 2 miliona termita. Ne postoje čak ni dve potpuno iste humke. Svaka se pravi zasebno, da zadovolji potrebe i iskoristi prednosti određenog mesta.

Sve se to postiže bez arhitekte, preduzimača, bez centralnog rukovodstva. Niti termiti imaju projekat u genima. Naprotiv, te ogromne građevine rezultat su prilično jednostavnih pravila uzajamnosti koja pojedinačni termiti poštuju. (Pravila kao što je: Ako namirišeš da je drugi termit bio ovde, na ovo mesto stavi komadić zemlje). Pa ipak, ishod je svakako složeniji od bilo koje ljudske tvorevine."

Za mene je ovo jako lepa aluzija na tržište i ekonomski sistem. I na ljudsku potrebu da ga uređuju jer misle da je svuda potreban neki hijerarhijski uređen lanac sa vođom, iako samo postojanje tržišta počiva na jako prostim pravilima uzajamnosti (Primera radi: Ako mi sae svidi i imam dovoljno para, kupiću).

28 Apr 2012

Da sam budući ministar finansija

Najnoviji tekst za novosadski Dnevnik: "Da sam budući ministar finansija"Evo i moje originalne verzije teksta:

Teška vremena iza nas ali i sumorna perspektiva nameću reviziju dosadašnje fiskalne politike. Ministarstvo finansija temeljni je stub na koji se oslanjaju svi reformski potezi preko potrebni za modernizaciju Srbije. Ministarstvo finansija, u narednom periodu, mora se koncentrisati na konsolidaciju javnih finansija, poresku reformu i pripreme za ključne reforme javnog sektora. Problem koji tinja u javnim finansijama je veliki strukturni deficit budžeta koji će ove godine verovatno biti oko 4.5% bruto domaćeg proizvoda a nivo zaduženosti će verovatno dostići oko 49 procenta BDP. Iako ove brojke ne deluju alarmantno, iza kulisa se događa strukturni lom koji je trenutno slabo vidljiv ali u perspektivi vodi ka Grčkom scenariju, budućida se ne nazire kraj politike zaduživanja. Kamatna stopa po kojoj se sada zadužujemo viša je od 7 procenata što se smatra određenom vrstom održive granice a troškovi na kamate će dostići milijardu evra u 2014. godini.

Donošenjem pravog programskog budžeta, postavio bih uravnoteženje budžeta u roku od tri godine kao primarni zadatak ministarstva. Prvo je potrebno da se primarni budžet (bez izdataka na kamate) prevede u suficit što bi omogućilo da počnemo da smanjujemo javni dug. Ova politika usmerena je ka ispunjenju nekoliko ciljeva među kojima su najvažniji osiguranje dugoročne fiskalne stabilnosti zemlje, signaliziranje investitorima da je naš dug siguran i sledstveno obaranje kamata na dug i smanjenje dugoročnih troškova kamata. Buduće dugoročno zaduživanje opravdano je samo u slučaju finansiranja nužnih infrastrukturnih projekata ili reformskih procesa.

Neophodne reforme 
Jedini dugoročno održiv način da se dođe do konsolidacije javnih finansija je smanjenje državne potrošnje. Trenutno, najviše prostora postoji u javnim nabavkama i administraciji. Javne nabavke je potrebno učiniti transparentnim i jeftinijim za šta je potrebna promena zakona i metoda rukovođenja upravom. Manje nabavke mogu se obavljati preko lokalnih potrala i depersonalizovanih javnih internet licitacija. Administracija je doživela eksplozivan rast u proteklih deset godina i verovatno posluje sa trećinom viška zaposlenih, što bi bio i ciljani nivo otpuštanja u dvogodišnjem periodu. Plata u javnom sektoru mora biti vezana za efikasnost rada, te je neophodan širok i detaljan plan reforme javne uprave. Potrebno je konačno izvršiti „seču propisa“ odnosno prosto ukidanje nepotrebnih propisa i pravila. Nameće se i ukidanje verovatno i do polovine svih državnih agencija i „nezavisnih“ tela i kontrolu njihovog budžeta prema učinku ne prema prostom postojanju.

Za sprovođenje fiksalne konsolidacije, osim značajnog smanjenja potrošnje, potrebno je prikupiti dodatna sredstva kroz privatizaciju Telekoma, Dunav osiguranja, delova EPS-a,  odustajanje od dokapitalizacije Komercijalne banke i dr. Drugim javnim preudzećima potrebno je ukinuti subvencije ali im omogućiti da naplaćuju cene koje prave profit odnosno pripremiti ih za privatizaciju ili likvidaciju. Praksa davanja državnih garancija za dugove javnih firmi opasna je po javni dug i mora se prekinuti. Najbolji metod departizacije javnog sektora je privatizacija.

Dugoročno potrebno je da javni sektor bude manji i odgovornije troši. Najveća rupa u javnim finansijama je svakako penzioni sistem koji je potpuno neodrživ. Alternativa je reforma preko sistema ličnih računa. Pri trenutnim deficitima i stanju privrede potrebno je početak procesa odložiti barem do 2015. godine do kada se sistem mora pripremiti. Prvo se moraaju naplatiti sva zaostala potraživanja i vratiti imovina PIO fondu. Neophodno je gradualno podizati  starosnu granicu za odlazak u penziju i izjednačiti je za oba pola, ograničiti rast prosečnih penzija nešto ispod inflacije (isto bi važilo i za delove javnog sektora) i izvršiti reviziju prava na penziju zbog koruptivne tradicije sistema (na primer, četvrtina penzionera su invalidski penzioneri). Kako bi se očuvao standard najugroženijih penzionera moguće je posebno zaštiti najniže penzije.

Dugoročno, moguće je ostvariti značajne napretke u sektorima obrazovanja i zdravstva ali je za to potrebna opsežan program. Finansiranje mora preći sa direktnog finansiranja isntitucije na finansiranje korisnika kroz uvođenje vaučerskog sistema. Ovaj sistem uvodi privatni sektor u pružanje usluga, otvara konkurenciju koja dovodi do višeg kvaliteta, nižih troškova i efikasnijih sistema obrazovanja i zdravstva.

U Srbiji zapravo ne postoji poreski sistem. Niz poreza, taksi i parafiskalni nameta nagomilan je tako da su porezi regresivni, nepravedni po svim kriterijumima i nepredvidivi. Prostor za dodatne prihode je mali ali postoji u podizvanju poreza na profit, možda i do nivoa od 20 procenata sa sadašnjih efektivnih 6 do 7 uz reviziju i ukidanje dela oslobađanja. Investicije se privlače boljim poslovnim okruženjem, efikasnim prirvrednim sudovima, primenom stečajnog zakona, ukidanjem parafiskalnih nameta, kontrolom korupcije na svim nivoima i nižim porezima na rad. Subvencije investitorima za nova radna mesta, niski porez na dobit privlače malo, i to veoma loših, stranih direktnih investicija.

Mora se obezbediti oštriji i odlučnija kontrola godišnjeg poreza na dohodak  kako bi najbogatiji koji proizvode dohodak u Srbiji zaista ovde i platili porez. Ključni krajnji cilj navedenih reformi bio bi da se, zajedno sa reformom finansiranja zdravstva i privatizacijom penzionog sistema, izjednači oporezivanje dohodaka iz svih izvora te zamena trenutnih poreza i doprinosa sa oporezivanjem dohodaka jedinstvenom stopom – „flat tax“ sistem.

Težak i pravi put
Cilj ovog teksta je da se ukaže na drugčiju viziju upravljanja javnim finansijama te da postoje alternative trenutnoj potrošačkoj politici. Za izgradnju modernog društva potrebno je voditi odgovornu politiku koja u domenu javnih finansija. To je jedino moguće uz smanjenje trenutnog nivoa javne potrošnje što je podrazumeva sprovođenje ključnih strukturnih reformi javnog sektora. Politika ministarstva finansija mora biti kormilo koje čuva brod da ne odpluta niz reku finansijske propasti. Dugoročan prosperitet nemoguće je postići bez srednjeročnog perioda štednje, odgovornog i smanjenog trošenja para i sveopšte reforme ka efikasnijoj i produktivnijoj tržišnoj privredi.

27 Apr 2012

Zaokruživanje

Prenosim vam moje današnje gostovanje u "Zaokruživanju" na B92, sa Mišom Stojiljkovićem i Dragoljubom Petrovićem. 

18 Apr 2012

Nova srpska politička besmisao

Pratim portal NSPM već neko vreme, tamo se mogu naći kako jako dobri tako i u najmanju ruku čudni članci. Jedan od skorijih je Inicijativa za spas Srbije, koji je za mene bio izvor svakolike radosti. Ovaj dokument je inače ustupljen partiji Nijedan od ponuđenih odgovora koja je za nastupajuće izbore registrovana kao stranka vlaške nacionalne manjine. Pa kaže:

1. nemam ništa protiv ovoga, sve dok to ima neku meru inače šta će nam parlament (referendumi o strateškim državnim pitanjima su ok, ali ne i neke trivijalnije stvari kao neki pojedinačni zakoni)

2. Prosto rečeno: suludo. Ovakvi referendumi se raspisuju tek neposredno pred pristupanje takvim organizacijama da bi se proverio stav stanovnika, a ne 10 ili 15 godina pre toga. Najveći problem je sa ovim drugim delom gde se zabranjuje ponovljeno raspisivanje u roku od 10 godina - očigledno se tvorci ovog dokumenta nadaju jednom odgovoru sada a plaše njegove promene. Ovakve vremenske zabrane su jako loše jer je promena javnog mnjenja prema tim pitanjima moguća u mnogo kraćem vremenskom periodu u bilo koju stranu.

3. A sloboda govore je očigledno passé. Naročito ako se govori da je car go.

4. Nadovezuje se na prethodno.

5. Više smešno nego zaista ozbiljno. Barem se nadam.

6. Pozdravljam, samo ga ne bih stavio da je obavezno. Mada, većina nvo-a to već i radi, u većoj ili manjoj meri upravo zbog obaveza prema donorima jer oni žele reklamu.

7. Koliko znam, Slovenija je u EU a Hrvatska je u CEFTA-i te su tako zemlje koje dozvolile preferencijalni tretram naše robe u pristupu njihovim tržištima. Bescarinske barijere svakako treba da se smanje (razne fitosanitarne dozvole npr) ali je suludo započinjati ekonomske sukobe zato što Hrvati neće da jedu Plazmu.

8. Interesantan predlog. U svakom slučaju, trenutni sistem parlamentarnih izbora je odavno sazreo za neku korenitu promenu. I u ovom predloženom sistemu poslanik će isto biti član partije ali će verovatno imati veću samostalnost pri glasanju u Skupštini.

9. Potpuno podržavam.

10. Načelno sam protiv regionalizacije, jer nekako volim decentralizaciju. Suština je imati jake opštine koje će biti servis građana jer će oni tu najlakše i najbrže moći da završe svoje poslove i lokalci uvek poznaju svoje probleme bolje od nekih tamo Beograđana i Novosađana. Ne sviđa mi se ovaj njihov predlog samo zato što sumnjam da bi potpuno hteli da ukinu AP Vojvodinu, što bi dovelo do nepotrebnih sukoba i trvenja.

11. Ovo ne bi bila debeogradizacija, regionalizacija, decentralizacija ili šta već, nego samo delokalizacija centralizovanih institucija (primer je selidba Ustavnog suda iz Beograda u Sremske Karlovce, ili onih Dinkićevih agencija u Užice i Zaječar). Poenta bi bila ukidanje nepotrebnih institucija i smanjivanje birokratije.

12. Ovo čak neću ni da komentarišem. Samo sam siguran da će ta Razvojna banka ako bude osnovana proći kao i sve ostale državne banke jer je istorijsko iskustvo pokazalo da država baš i nije najbolji bankar.

13. Preporučujem gospodi piscima odlazak u posetu obližnjoj njivi ako zaista veruju da je poljoprivreda toliko profitabilna. Ne znam što bre oni Japanci prave robote, kola i ostalu tehniku ako je naša stara dobra zemljoradnja tako dobra. Ovo preusmerenje na istok je posebna priča: kao i svako iole normalan, podržavam našu međunarodnu trgovinu sa bilo kim. Nesreća je u tome što većinu naših proizvoda jednostavno niko neće da kupi jer to već neko drugi proizvodi kvalitetnije i jeftinije, tako da to večito guslanje o tome da treba da se okrenemo trgovini sa Trećim svetom nikako ne pije vodu.

14. Pa će posle đavo da nam bude kriv kada posle toga budu povećale kamate i tome još više opterete privredu i građane.

15. Na ovom polju nisam stručnjak, ali se sećam da je Asocijacija malih i srednjih preduzeća skoro kukala o tome kako ako hoće da otpuste radnika moraju da mu isplate otpremninu ne samo za vreme provedeno u toj firmi, nego za celokupni radni staž. Tako da priča ne stoji.

16. Suluda ideja, mada se to već radi. Ne znam zašto uopšte da se povećavaju plate javnog sektora i penzije kada su već iznad svake ekonomske opravdanosti. Naročito što su plate u realnom sektoru u poređenju sa njima jako niske.

17. Teško pitanje, još uvek nemma potpuni stav mada sam u globalu protiv smrtne kazne.

18. Zbogom, slobodo govora i mišljenja, bilo je lepo poznavati te! Mislim da bi trebalo ukinuti i Internet da klinci ne bi (ne daj Bože!) slučajno naišli na neku epizodu Will & Grace.

19. Nepotrebno - državne institucije već koriste ćirilicu za komunikaciju. Ali to je možda što ja pod reči javna komunikacija mislim na državnu, a autori na bilo koji gde ima više od dvoje ljudi.

20.Za ovo, podsećam čitaoce na naš skoriji post:

Paul vs. Krugman

Jeremy Hammond je napisao knjigu koja se bavi sukobom ideja austrijske i kejnzijanske ekonomije u doba finansijske krize. Do knjige nisam došao ali ovaj video prenosi interesantne citate koji verovatno sumiraju ono što je poenta knjige.


Naredni video sam prenosio više puta, a on je sjajna ilustracija kako se višak novca širi korz finansijski sistem.

17 Apr 2012

Hajdučki liberalizam

Prenosim veoma interesantan i informativan pregled velikog broja organizacija i pokreta za slobodu na prostorima Balkana. Iako pretpostavljam da postoji neki slučajni raspored pominjanja i linkova, Club von Neumann je na visokom 4. mestu, što je nama svakako lepo videti.

12 Apr 2012

Izdržavanje države

Mreža za političku odgovornost, zajedno sa prijateljima iz Libeka pokrenula je projekat "Izdržavanje države". Na stranici možete naći nekoliko interesantnih videa koji ilustruju naš javni sektor. Podržali smo ovaj projekat pišući tekstove na stranici čas ekonomije. Harberger je pisao o privatnom i javnom sektoru, ja o penzionom sistemu i reformi a Mihailov tekst je o javnom dugu.

Izdvojio bih i moj omiljeni od tri videa

9 Apr 2012

8 Apr 2012

Neoliberalna Srbija

Današnje Večernje novosti su imale dva članka koji lepo podupiru jedan drugog. Ovde ih prenosim sa sajta B92, i toplo preporučujem. Prvi je intervju potpredsednice NALED-a pod naslovom Vraćamo se u komunizam a drugi članak o tome koliko ljudi je zapravo vezano za državni kazan u ovoj našoj neoliberalnoj Srbiji.

4 Apr 2012

Slobodna ekonomija

Pre oko godinu dana, u okviru ekonomskog saveta jedne stranke u nastajanju, zajedno sa desetinu prijatelja sa raznih strana učestvovali smo u pisanju ekonomskog programa Slobodna ekonomija. Stranka na kraju nije osnovana ali je dokument ostao. U svetlu trajanja izborne kampanje želimo sa vama da podelimo ovaj dokument. Iako smo svesni da ovakav program neće uticati na birače na sledećim izborima smatramo da je potrebno da pokažemo da postoji mogućnost za promovisanje drugačijih ideja od onih koje stoje u ekonomskim programima stranaka. Ekonomisti u Srbiji svakako mogu da ponude program koji bi političke reforme usmeravao ka tržišnoj ekonomiji.

Recenzenti odnosno mentori pri izradi ovog programa bili su profesori Miroslav Prokopijević i Danica Popović te autori Tržišnog Rešenja Slaviša Tasić i Ivan Janković. Iako je veliki broj njihovih ideja i stavova pretočeno u program Slobodna ekonomija, mi sami snosimo punu odgovornost za iznešene stavove.

Program Slobodna ekonomija je ostao u polu-radnoj verziji. Iako je njegov skica na punih 8 strana on nikada nije doživeo svoju detaljnu razradu. Tako smo na veliki broj pitanja ostali nedorečeni. Sa druge strane, niko od autora ne podržava program u svakom svom redu već je on kompromis između čvrstih stavov koje smo izgradili i onih koji su još podložni promenama. Naše ideje se menjaju pa će verovatno i finalna verzija programa ukoliko je ikada bude. Usput, ispostavilo se da su pojedine partije, nadamo se ne slučajno, u trenutnoj kampanji pomenule nekoliko stvari koje se nalaze u programu. Nadamo se da će političke partije nekako nabasati na ovaj program, da će neke od njih "ukrasti" neki deo i pokušati da prezentuje kao svoj. Najvažnije bi bilo da neko pokuša da primeni barem neki deo programa Slobodna ekonomija.

Autori bloga Club von Neumann

3 Apr 2012

Jednostavno skupo

Na blogu Jednostavno, Janko, autor bloga piše o golgoti kroz koju je prošao jer se usudio da u zemlji Srbiji otvori agenciju za dizajn. Tekst je ravan rangu najboljih satiričara knjiženosti Srbije, tako jednostavan, plastičan i okrutno realan. 

Generalno, ovo je ilustracija porblema koji političari ne vide. Kada nagomilate birokratiju i procedure, potreban je čitav niz papira i ogromnih troškova da bi započeli biznis. Zato se veliki broj ljudi, što zbog administrativnih barijera i troška vremena, što zbog finansijskih barijera ne odlučuju na otvaranje malih i mikropreduzeća. Ovako država Srbija, mada daleko da je u tome izuzetak, guši ekonomske slobode građana koji bi želeli da potraže bolju budućnost u privatnom biznisu. Ranije je jedan od naših čitala tražio da napišemo jedan istraživački post o tome koliko je teško otvoriti firmu ali evo Janko je to učinio umesto nas.

Jedan od komentatora je preneo link za upravusi.rs gde postoji obilje korisnih informacija za sve koji bi ipak želeli da pokrenu privtni biznis. 

Maximalno minimalno

Opet još jedna mudra odluka naše mudre Države - ovog puta o povećanju minimalne nadnice, koja sada iznosi malo preko 20 000 RSD. Veliki uspeh - pohvaliće se sindikati i ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Ipak, neko se setio i da prenese utiske poslodavaca koji baš i nisu u veselim tonovima. Ipak, za ovih 20 000 koji radnik dobije na ruke, poslodavac mora da izdvoji 32 000 RSD. Većina ljudi će da kaže: Pa da, ali opet to je malo. Ja kažem da nije - ako pogledate sastav ljudi koji rade za minimalnu nadnicu i u kojim je to industrijama (uglavnom tekstilna, građevinska, hemijska) to su ljudi koji imaju jako male kvalifikacije i znanje pa rade u granama kojima su potrebna mala kapitalna ulaganja ali i veliki intenzitet rada - drugim rečima, prosta radna snaga, a sve te industrije se kod nas odlikuju niskom produktivnošću tj malom dodatom vrednošću. Zato će i određeni broj ljudi izgubiti posao povećanjem minimalca jer je ta nova cifra jednostavno veća od vrednosti njihovog rada. Ili će oni nastaviti da rade ali sada "na crno", da bi se izbegla plaćanja poreza.

Ovo gore bi trebalo da bude nešto što bilo ko sa malo zdravog razuma treba da raume. Ono što sa njim nikako ne može da razume je vest da će se isplata prošlih zarada izračunavati po novoj minimalnoj ceni rada - tj sve eventualne zaostale zarade koje poslodavci nisu izmirili će morati da se po automatizmu obračunavaju po novoj višoj ceni od 115 dinara za sat umesto po onoj iz tada važećeg ugovora o radu. Toliko o vladavini prava.