Ni banja ni ladno pivo

Poslednje dve, tri godine donele su, nažalost, mnogo veću kontrolu i uplitanje gradskih vlasti u život građana Beograda. Poslednja u nizu paternalističkih i autoritarnih mera je zabrana kupanja na Adi između 7 uveče i 10 ujutru. Koja je razlika između bezbednosti i savesnosti kupača u 9:59 i 10:01 ili između 6:59 uveče sredinom juna, kada u ta doba još može da se sunča, i 6:59 uveče krajem avgusta kada je već mrak? Da ne ulazim dalje u raspravu o poželjnosti ovakvih mera mislim da je skandalozno da vam gradske vlasti, na javnoj površini zabranjuju da radite stvari kojima ne ugrožavate ni sebe ni druge.

Želeo bih sa vama da podelim jedan primer kako gradske vlasti, možda iz najbolje namere, mada ovde pretežno iz osećaja da su građani glupi a oni po kancelarijama pametni, donošenjem ovakve mere mogu proizvesti neželjene posledice.

Dugo sam trenirao odbojku a rekreativno se bavim istom već deset godina. Isto toliko, omiljena stvar na Adi mi je odbojka na pesku. Moja ekipa je redovno, godinama, zakupljivala dva termina nedeljno ceo jul i avgust unapred na terenima kafića Shark. Jedini razlog zašto smo bili spremni da kolima idemo čak do Ade, da pešačimo od parkinga ili plaćamo vozić, da bi stigli do Sharka koji je duboko na novobeogradskoj strani, umesto da zakupimo terene negde drugde po gradu, je to što je tamo bilo kupanja u jezeru posle odbojke. 

Stigli bismo oko 7 ili 8 zavisno od meseca, i zakupili uglavnom dva sata. Ekipa je stizala posle posla bez problema. Prvih godina Sharkov teren je bio jedini uređen teren, sa tuš kabinom, kafićem, dobrim loptama, ravnom mrežom, peskom koji se redovno obnavljao i održavao, češljem za bicikle itd. Kako su drugi otvarani mi smo nastavili da dolazimo na iste terene jer smo imali povlašćen status, znali smo gazdu koji nam je ostavljao termine dva meseca unapred. Bilo nam je predivno. Igrali bi dva sata, po dvojca ili troje, u "rotaciji dve igraš jednu se ladiš" a ponekad i "pobednik ostaje" (mada se ova najčešće svodila na prethodnu jer ko normalan ima snage za tri seta zaredom?). Tako crknuti, izmoreni, izubijani, najslađe što smo mogli da zamislimo je ono što nas čeka kasnije - kupanje u Adi. Jezero tokom leta uveče ima i do 27 - 28 stepeni, ali temperatura napolju obično padne ispod toga. Tako da ulaziš u vodu koja je toplija od vazduha. Kao u banju, topla voda mazi izmrvljeno telo, umorne i vrele mišiće, najbolje i najrpijatnije hlađenje. Ko se ikada bavio odbojkom, i ko je istu probao na pesku zna koliko je to naporan sport. Pogotovo posle desetak odigranih setova. Posle tuš i onda veliko finale - krigla hladnog piva. Taj ritual, lopta, voda, tuš i pivo bio je toliko značajan da se ranije dolazilo sa godišnjeg odmora, vraćalo sa sela od kuće iz inostranstva, sa posla, seminara i sl. Teško da postoji, na svetu ovom, tako divan osećaj kao ledeno pivo posle odbojke na pesku, kupanja u toplom jezeru, uz povetarac, i iskrice večernjeg svetla koje izgleda kao neprestani vatromet na Čukarici. Lagana šetnja do kola, sjajno za istezanje butnih mišića. Savršeno iskustvo.

I ove sezone počeli smo kao prethodnih, na Adi. Ali sada moramo da prestanemo, jer zaista, potpuno ispunjeni peskom, jedino puna voda to može da opere. Pa tek onda tuš. Sada nam ne pada na pamet da se valjamo u pesku, a da nam neko, kada uđem u vodu da sperem pesak, naplati 5000 dinara kaznu za nepoštovanje komunalnih propisa!

Prešli smo na Olimp, i sada moram 10 minuta da se tuširam ledenom vodom pre nego što uđem u bazen da ne bih unosio previše peska, pa tek onda da se malo okupam. Bezveze, pivo na drugom kraju, naravno da ne smem da ga unesem u vodu, a ko nije probao leškarenje do pojasa u toploj vodi uz hladno pivo u ruci ne zna koliko je to dobro. Možda nađemo bolje mesto, možda spojimo savršeno kombinaciju kao na Šarku, ali  oni više neće imati prihode kao ranije od iznajmljivanja terena sigurno.

Jedna mera koja se bavila "bezbednošću" pokvarila je sjajan biznis jednog od najstarijih kafića sa terenom za odbojku. Gazda je rekao da su krenula otkazivanja termina a mi smo mu otkazali ukupno 14.000 dinara prihoda bez pića, i pitanje je koliko od toga će nadoknaditi sa drugim korisnicima terena. Siguran sam da se slično dešava sa ostalim terenima. Šta je sa mnogim penzionerima, biciklistima, teniserima, svima onima koji su dolazili da se okupaju posle 8 ili 9 kada više nema nikoga jer je tada sve mirno, tiho, uz pirkanje vetra savršeno uživanje.

Gradske vlasti će sigurno smanjiti broj nesreća za jedan, dva, možda tri. Sigurno će naplatiti stotine kazni od građana koji ne predstavljaju nikakvu opasnost ni sebi ni drugima. Neki kafići će izgubiti klijente i ko zna šta još štetno. Ali bitno da je postignuta "bezbednost"! Pa tim principom može da se smanji i broj mrtvih na ulicama kojih je preko 1000 godišnje. Zabraniš lepo vožnju automobilima posle 9 uveče, i smanjio si broj nesreća za 80%, nije li savršeno?