473. Socijalizam s obzirom na njegova sredstva

Iz knjige jednog od omiljenih mi ljudi svih vremena:

Socijalizam je fantastični mlađi brat gotovo mrtvog despotizma koga on hoće da nasledi; njegova stremljenja jesu, dakle, u najdubljem smislu reakcionarna. Jer, on žudi za takvim obiljem državne vlasti kakvo je nekad imao samo despotizam, i čak nadmašuje svaki despotizam iz prošlosti time što teži istinskom uništenju jedinke, koja mu izgleda kao neopravdani luksuz prirode i koju on treba da popravi tako što će je pretvoriti u svrsishodni organ zajednice. On se uvek, zbog svoga bliskog srodstva sa svim ekscesivnim razvojima moći, pojavljuje u blizini takvih razvoja, kao stari tipični socijalist Platon na dvoru sicilijanskog tiranina; on želi (i ponekad potpomaže) cezarističku despotsku državu sadašnjeg stoleća zato što bi, kao što je rečeno, voleo da bude njen naslednik. Ali čak ni to nasledstvo ne bi mu bilo dovoljno za njegove ciljeve; njemu je potrebno takvo podaničko pokoravanje apsolutnoj državi kakvo dosad još nije postojalo; i pošto on više ne može da računa na stari religiozni pijetet prema državi, već, naprotiv, mora neprekidno da radi na njegovom uklanjanju - zato što radi na uklanjanju svih postojećih država - socijalizam se može nadati da će postojati samo tokom kratkih perioda tu i tamo, a tada će postojati samo zahvaljujući najekstremnijem terorizmu. Zato se on potajno priprema da vlada pomoću straha, i poluobrazovanim masama u glavu zabija, kao ekser, reč "pravda" da bi im potpuno oduzeo razum (nakon što je taj razum već silno nastradao od poluobrazovanosti) i da bi im umirio savest za zlokobnu igru koju treba da igraju. - Socijalizam može poslužiti kao nešto što će nam na vrlo brutalan i upečatljiv način pokazati kakva se opasnost krije u svakom povećavanju državne moći, i u tom smislu pobuditi u nama nepoverenje prema samoj državi. Kad se njegov hrapavi glas priključi ratnom pokliču "što više države", isprva će taj poklič biti bučniji nego ikad, ali ubrzo će se sa sve većom snagom probijati i suprotni poklič: "što manje države!"

Fridrih Niče, Ljudsko, suviše ljudsko, 1878.