Naišao sam na jedan interesantan red pre nekog vremena spremajući ispit. Posle premišljanja ipak ga prenosim:
Citat sam preneo iz prevoda knjige: Bomol V. 2006, Inovativna mašinerija slobodnog tržišta, CID Podgorica
"Buržoazija ne može da postoji bez stalnog revuliconisanja proizvodnih sredstava... Očuvanje starih načina proizvodnje u neizmenjenom obliku je, naprotiv, predstavljalo preduslov za postojanje svih ranijih industrijskih klasa... Buržoazija je tokom svoje vladavine u trajanju od jedva sto godina stvorila tako masovne i ogromne proizvodne snage koje prevazilaze sve prethodne generacije zajedno."(Karl Marks i Fridrih Engels, Manifest Komunističke partije, 1847.)
Citat sam preneo iz prevoda knjige: Bomol V. 2006, Inovativna mašinerija slobodnog tržišta, CID Podgorica
SLobodno trziste je mit, kao sto je EU new age ideologija. Batali me ekonomije kada ta nauka kao i ostale drustvene nista dobro nisu donele. Samo par ljudi na svetu ima koristi od deregulacije. Ostali vise stete nego koristi. Jebes internet kada nemam za more.
ReplyDeleteSa jednim stavom se delimično slažem, verovatno ekonomska nauka nije mnogo dobrog donela društvu.
ReplyDeleteAaaa, ovo će biti ugodne diskusije... Čuo sam da imaš blog, ali ga još nisam potražio. Sada sam te htio pozvati da se pridružiš stranici koju sam pokrenuo, ali nisam mogao pronaći tvoj mail.
ReplyDeleteSamo kratko: budući da sam jedan od rijetkih koji je stvarno čitao izvornog Marxa ovaj citat proizlazi iz osnova Marxovog historijskog determinizma. Društvo ima cilj - socijalizam, a najefikasnije, najjače, potrebno i jednio prihvatljivo sredstvo za postizanje najvišeg stadija društva jest kapitalizam. Međutim, za razliku od Fukuyame koji je smatrao da je pad Berlinskog zida, pobjeda liberalne demokracije i kapitalističkog ustroja "kraj povijesti", Marx je smatrao da je kapitalizam najproduktivniji stadij. Stadij u kojem se može proizvesti "izobilje", razviti tehnologija, smanjiti nejednakosti i postepeno gasiti monetarni sustav (ideja je da rad čovjeka zamjenjuje tehnologija pa nema potrebe za nadnicama, robe ima dovoljno pa nema potrebe za cijenama, a zemlja i kapital su u društvenom vlasništvu)...
Dakle, da, Marx je smatrao da je kapitalizam nužno zlo. Znao je moć konkurencije, cjenovnih signala i incetive-a.
Samo toliko, pa kada vidiš komentar ostavi mi i mail
Da, vrlo moguće. Jedini problem je sa zaključkom analize. Situacija u kojoj cene ne bi bile potrebene je situacija bez oskudice a ja verujem da je to nemoguće postići, ni kroz kapitalizam, odnosno da je u ljudskoj prirodi uvek težnja za višem, boljem, lepšem, skupljem... Štagod ljudi cene i vole. A toga nikad dosta. Oskudica i nezadovoljene preferencije ljudi su pokretač kapitalizma i čitave civilizacije.
ReplyDelete