Rekvijem za NBS

U (polu)propaloj tranziciji Srbije retko se nalaze svetle tačke. Samo nekoliko institucija je manje ili više uspešno reformisano ili ustanovljeno. Narodna banka Srbije bi se mogla izdvojiti kao jedna od retkih institucija koja je stekla kakav takav ugled. U savremenoj ekonomskoj teoriji nezavisnost centralne banke ima važno mesto i posebno se obrađuje, na primer u okviru "Političkih poslovnih ciklusa". Pogotovo je važna tačka institucionalno i ono važnije praktično razdvajanje monetarnih od izvršnih vlasti. U tom svetlu prokomentarisao bih tekuća dešavanja u vezi sa smenom guvernera Šoškića.

Dok je Dinkić bio guverner započete su ključne reforme finansijskog sistema. Tokom sledećeih osam godina finansijski sistem je bio stabilan i zapravo se pokazao veoma otporan. Bilo je par mrlja kasnije, vezano za dodatno uplitanje države u bankrastvo - banke pod delimičnom kontrolom države su i u međuvremenu propale (kakvo iznenađenje). Bilo je verovatno i drugih regulatornih propusta no sve u svemu može se zaključiti da je NBS stekla poverenje i stvorila relativno funkcionalan okvir za finansijski sistem i privredu. Može se zameriti učinak u kontroli inflacije jer Srbija danas ima najvišu inflaciju u EU regiji (članice + kandidati). No pitanje je koliko je to greška guvernera a koliko je postojalo realno ograničenje njihovog delovanja što  političkom stvarnošću što činjenicom da je na kraju njihov osnovni posao bio da gase požar koji su raspirivali rukovodioci izvršne-fiskalne vlasti. Najviše se može zameriti činjenici da nijedan guverner nije bio dovoljno mudar ili hrabar da uvede fiksni kurs što bi svakako olakšalo priču u kontroli inflacije (falilo je naravno i političke volje i svesti). No sve u svemu rezultat je do guvernera Šoškića bio relativno prihvatljiv ponegde i dobar.

Verovatno je tačno da je profesor Šoškić bio pod jakim pritiskom i uticajem vlade prethodne koalciji. Mnogo je ređe od prethodnika kritikovao raspničku fiskalnu politiku a i rezultat inflacije potvrđuje da je učinak bio lošiji. Međutim, koliko god možda njegova smena bila opravdana, način na koji se to sada čini veoma je opasan.

Po izmenama zakona koje se trenutno u skupštini raspravljaju sada će vlada, umesto predsednika, predlagati guvernera, i praksa smene guvernera sa promenom skupštinske većine se uspostavlja kao normalna (ne slažem se da je svaka prethodna vlada dovodila svog guvernera, jer smatram da je Jelašić bio značajno nezavistan od svojih partijskih kolega G17+ a nije uvek bio po volji lidera koalicije ZES). Prethodna ideja je bila da mandat guvernera bude 6 godina, kako se ne bi preklapao sa mandatom vlade. Nije ni bitno da li će to i sada u izmenama zakona ostati, jer je očigledna namera da se uspostavi praksa smene guvernera sa smenom vlade. Kako bi se postigla što veća nezavisnost u pojedinim zemljama  je mandat guvernera CB i duži, čak i do 12 godina upravo uz ideju da se razdvoje monetarne od fiksalnih vlasti. Negde su ciljevi i nezavisnost CB upisani i u ustav. To bi pogotovo moralo da se dogodi u Srbiji koja ima, veoma skoru, istoriju hiperinflacije koja je nastala upravo zbog želje da se fiksalni deficit pokrije štampanjem para. U poslednjih deset godina se dešavala ista situcija preko nešto prefinjenijeg mehanizma sterilizacije platnobilansnog deficita kontrolom promene kursa (koji nikako nije bio slobodno fluktuirajući), obaveznih rezervi i referentne kamate no svakako u mnogo manjoj meri. 

Dodatno izmene zakona doneće labaviju mogućnost učešća guvernera u političkom životu. Na primer, Jelašić se nikada nije pojavljivao na partijskim skupovima, niti je učestvovao u izborima a profesor Šoškić zvanično nije član DS koliko ja znam. Sada se pratkično otvara prostor da partijski kadar bude prekomandovan u guvernera (ne bi me začudilo da bude kandidovana i izabrana Jorgovanka Tabaković). Treće, sada će vlada predlagati i viceguvernere. Do sada su to bile isključivo stručne funkcije a sada se otvara mogućnost da na te pozicije dođu i ne tako stručni ljudi, možda čak i partijski funkcioneri, čime se degradira ustanova koja je, koliko toliko, uspela da uspostavi određeni ugled i kvalitet rada.

Sve u svemu, nije problem što Šoškić odlazi sa mesta guvernera, mišljenja sam da je trebalo da podnese ostavku jer je inflacija otišla daleko van okvira u prvoj godini a veoma mi je sumnjiva statistika prethodne godine (inflacija je bila 6.1% na go. nivou do juna a onda samo 0.9% u narednih 6 meseci, iako je npr. benzin poskupeo i do 15% kao i mnoge druge stvari čega smo sami veoma svesni). Ono što jeste problem je način na koji se smenjuje guvernere promenom institucionalnog okruženja koje otvara prostor direktne kontrole NBS od strane vlade i parlamenta i dodatno uplitanje izvršne vlasti u monetarnu politiku i bankarstvo. Sve u svemu, rezultat jedino može biti nagli pad dinara, inflacija, beg kapitala iz finansijskog sektora i mnogo teži dani za Srbiju. Iskreno, ovakav razvoj događaja nisam ni nagađao pre izbora.