24 Jul 2013

Stara Evropa i Nova Evropa

U prošle dve decenije je bilo dosta rasprava na temu da li će doći do konvergencije ili divergencije stope ekonomskog rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja se politički približavala EU. Veliki broj diskutanata (a najviše među politikolozima ali je bilo i dosta ekonomista) tvrdio je da da će proces tranzicije ove zemlje ostaviti u neokolonijalnom statusu u odnosu na inostrane vlasnike kapitala tj najviše na Nemačku. They couldn't be more wrong. Pavle je ovde već pisao o tome kako se ekonomska moć unutar EU polako pomera sa Mediterana na Istok, mereno apsolutnim dohotkom. Ali opet su se izneverile nade i onih koji su mislili da će kada njihove zemlje budu ušle u EU odmah teći med i mleko ulicama Budimpešte ili Praga (to je jako lepo opislaa knjiga Ivana Berenda: Centralna i Istočna Evropa, čiji je podnaslov Od periferije Evrope ka periferiji Evrope). U ovom donjoj tabeli se može videti relativni dohodak evropskih zemalja per capita PPP u odnosu na EU 28 prosek, u godinama 2004. i 2012. Tabelu sam preuzeo sa Eurostat-a i potom modifikovao. Uzeo sam kao logične godine kada su zemlje Centralne Evrope postale članice EU, kao i najskorije podatke. Tabela govori sama za sebe.

GDP per capita in PPS
Index (EU28 = 100)
geo\time           2004         2012
European Union (28 countries) 100 100
Belgium 121 119
Bulgaria 35 47
Czech Republic 78 79
Denmark 126 125
Germany 115 121
Estonia 57 68
Ireland 143 129
Greece 94 75
Spain 101 97
France 110 108
Croatia 56 61
Italy 107 98
Cyprus 91 91
Latvia 47 62
Lithuania 52 70
Luxembourg 252 271
Hungary 63 66
Malta 80 86
Netherlands 129 128
Austria 128 131
Poland 51 66
Portugal 77 75
Romania 34 49
Slovenia 87 82
Slovakia 57 75
Finland 116 115
Sweden 126 128
United Kingdom 123 110
Iceland 131 112
Norway 165 195
Switzerland 138 160
Montenegro : 42
Former Yugoslav Republic of Macedonia, the 27 35
Serbia : 35
Turkey 40 56
Albania : 30
Bosnia and Herzegovina : 28

Kao što se može videti, zemlje Centralne Evrope su počele da prilično brzo sustižu jezgro Evrope. Razlog za to nije to što se osnovica spustila prijemom Bugarske, Rumunije i Bugarske jer se privrede tih zemalja uzete zajedno tek u nivou statističke greške u odnosu na ukupnu privredu EU. Razlog treba tražiti u višim stopama rasta koje su ove zemlje kontinuinirano imale. Najbolji igrači su defitivno naše voljene baltičke zemlje i Slovačka, mada su i ostale imale dobre rezultate. Turska je takođe jako dobro napredovala, i ako nastavi ovim tempom za deceniju ili dve neće više imati želju da se učlani u EU, ili to barem neće biti motivisano ekonomskim razlozima koji su za sada dominantni u tadašnjem političkom diskursu. Jako interesantne su Norveška i Švajcarska - iako se slučaj Norveške može pripisati ogromnim prihodima od nafte i gasa koji tu zemlju stavljaju u red rentijerskih zemalja - na sreću Norvežana, prvo su izgradili zemlju sa stabilnim političkim institucijama pa su potom našli naftu, umesto obrnuto kao Arapi - ipak je interesantan. Još bolji je slučaj Švajcarske, zemlje koja od prirodnih bogatstva ima sneg i alpsko mleko pa je napreduje mnogo brže nego EU u celini. Iz toga se može dosta toga naučiti, a to je da izgleda da se socijalizam na duge staze nikako ne isplati.

4 comments:

  1. Pretpostavljam da je lapsus, ali da ukažem na propust. Slovenija bi trebalo da bude označena plavom bojom, zar ne?

    ReplyDelete
  2. Nisam siguran, Inače mislim da ovo nisu relevantni podaci jer je 2004 već kasno. Treba uzeti još malo unazad, jer je stabilizacija završena u periodu 1996 do 2000.

    ReplyDelete
  3. Što se tiče Srbije. Ovde tranzicija još nije okončana? 2013 je godina, ne mogu da verujem kakvo pitanje postavljam. :)

    ReplyDelete
  4. Kod nas je tranzicija samo načeta. Raniji podaci iz 1990-ih su bili dobra ilustracija za početnu fazu jer su sve zemlje Istočne Evrope posle tranzicione recesije imale visok privredni rast, em zbog pametne politike em zbog niske osnovice. Ovi podaci koje sam ja ostavio ilustruju to da su te zemlje i pored ulaska u EU i primenu obimne regulacije uspele da u najvećem broju slučajeva zadrže privredni rast, i prosperiraju, naročito uprkos ekonomskoj krizi. Sloveniju namerno nisam stavio u plavu boju jer mislim da je njihova tranzicija neizvedena do kraja i da je zamaskirana, što pokazuje i situacija danas.

    ReplyDelete