Zakon o radu je jedan od osnovnih zakona koji reguliše prava i obaveze radnika i poslodavaca. Karakter zakona i troškovi koje on nameće poslodavcima mogu biti znatni te uopšteno govoreći, što je karakter zakonodavstva fleksibilniji i što nameće manje troškova poslodavcima, to će zapošljavanje radnika biti i isplativije - više poslova će biti ponuđeno na tržištu rada pa će stopa nezaposlenosti biti niža, a broj ljudi koji rade veći. Takođe važi i obrnuto, što je radno zakonodavstvo rigidnije, to će više važiti obrnuto (ovde je jedan od radova iz MMF-a koji se bavi tom temom: Labour market flexibility and unemployment: - New empirical evidence of static and dynamic effects).To će takođe uticati i na manji obim sive ekonomije vezane za učešće na tržištu rada (drugim rečima, biće manje ljudi zaposlenih "na crno"). Ovo je naročito značajno za Srbiju jer se procenjuje da je stopa nezaposlenih (prema Anketi o radnoj snazi iz aprila ove godine, dok ovih dana očekujemo rezultate one sprovedene u oktobru) 24,1% dok je stopa neformalne zaposlenosti 18,2%.
Trenutni zakonodavni okvir u Srbiji je rigidan, ali u Srbiji kod velikog broja ljudi važi uverenje da to nije tačno, da su "radnici obespravljeni" i da će promene zakona o radu dovesti do "daljeg urušavanja prava radnika" što će nas dovesti "nazad u robovlasništvo". Sindikati su naravno protiv i to toliko da su uspeli da nateraju Ministarstvo rada da otkaže javnu raspravu o predlogu novog Zakona o radu. Ovde bih želeo da razbijem jedan mit, da je zaštita radnika u skandinavskim zemljama veoma visoka i to mnogo veća nego u Srbiji. Kao kontrast sam uzeo Dansku, zemlju koja ima najveću javnu potrošnju te ja dakle najviše socijalistička pa bi se moglo pretpostaviti da ima i velike privilegije za radnike. Javna potrošnja u Danskoj je 2012. iznosila čak neverovatnih 59,5%! U Srbiji je istovremeno bila 45,2% (prema MMF-u). Ispod je kratka tabela o određenim delovima radnog zakonodavstva koje važe u Srbiji i Danskoj (podaci su iz Doing business report Svetske banke, a na linkovima možete da pogledate više podataka o tome).
Kao što možemo videti, Danska kao zemlja gde državni aparat troši nezamislivo visoke sume novostvorene vrednosti ima jako liberalan zakon o radu, gde su prava radnika mnogo niža nego u Srbiji. Ako pogledamo i stopu nezaposlenosti u Danskoj (koja je u oktobru ove godine iznosila 6,7%) vidimo jasnu razliku. Ovo ne znači da će samo promena zakona o radu dovesti do velikog porasta zaposlenosti, ali je sigurno neophodan korist u pravom smeru.
| Srbija | Danska | |
| Zabrana rada na određeno za stalne poslove | da | ne |
| Maksimalna dužina ugovora na određeno | 12 meseci | bez ograničenja |
| Mogućnost produženog radnog vremena od 50 h nedeljno | da | da |
| Maksimum radnih dana u nedelji | 6 | 6 |
| Naknada za noćni rad | 26% plate | 0% |
| Broja plaćenih dana godišnjeg odmora | 20 | 25 |
| Zakonska mogućnost proglašavanja radnika tehnološkim viškom | da | da |
| Obaveza premeštanja radnika na novo radno mesto ili prekvalifikacije | da | ne |
| Obaveza prioritenog zapošljavanja | da | ne |
| Naknada za otpuštanje (prosečna za radnike sa 1, 5 i 10 godina staža) | 2 mesečne plate | 0 |
| Mislim da je jasno šta nam valja činiti. |
Što se tiče javne potrošnje jeste jasno, ali za "doing business" je veoma važna i pravna sigurnost, normalno pravosuđe i makar malo zauzdana korupcija, što su pretpostavljam ostvarili u Danskoj. Mislim da je osnovni problem u budućem sprovođenju zakona ogromna pravna nesigurnost bilo kog građanina. Naprosto, sa ovakvim pravosuđem ne možete krenuti u reforme, a ceo državni aparat je tako postavljen da niko nije odgovoran, od inspekcija rada, preko sudova do sprovođenja odluka istih. Dakle kada bilo koji radnik zna da je mogućnost da ostvari svoja prava u startu "načeta" onda bilo kakva liberalizacija tržišta rada se smatra direktnim atakom na egzistenciju. Poslodavci,
ReplyDeleteVladavina prava i pravna država, vladavina prava i pravna država, vladavina prava i pravna država.... boli me grlo više da ponavljam ove reči. Ovo bi bila najbitnija reforma u Srbiji, a svaki ozbiljniji ekonomista prvo ovo spomene kao ono što nam nedostaje. To je svakome evidentno. Ali negde se mora krenuti. Novi Zakon o radu je jedna od tačaka gde je moguće napraviti reformu koja može (ali ne mora izolovano kao mera sama po sebi, važni su i drugi faktori) da dovede do poboljšanja stanja na tržištu rada.
DeleteOvaj tekst je samo jedan deo cele "danske slike". Danski je model Fleksigurnosti gde je sigurnost radnog mesta kompenzovana sigurnošću novog zapošljavanja. Zakon je liberalan za poslodavce, ali je sistem "socijalan" kad je reč o državnim politikama. Mislim da se u našem slučaju gleda samo na jednu stranu, na fleksibilnost, a "security" se potpuno zamenaruje.
ReplyDeleteMislim da je dobro uzeti Dansku za primer, ali ne i da se delovi danske reforme izvlače iz konteksta.
Takođe, fleksigurnost o kojoj se ovde ne priča je i u EU strategiji 2020, posebno u "flagship initiative an agenda for new skills and jobs". Vrlo je intersantno pročitati kojim argumentima oni barataju kad govore o tome šta je sve potrebno da bi se došlo do novog zapošljavanja. Onda se vidi koliko je "fkelsibilnost" mali, mali deo cele priče.
Teoretski ne može da postoji sigurnost novog zapošljavanja jer bi to značilo da ne postoji rizik od dugoročne nezaposlenosti. Međutim, uz business friendly environment rizik od pojave dugoročne nezaposlenosti je jako nizak te dolazimo do toga da je u Danskoj relativno lako naći posao kada se prethodni prekine. I u Srbiji postoji sistem socijalne pomoći ali je loše raspoređen iz više razloga: npr socijalna pomoć se koristi i za političke ciljeve čak i kada je superhikovska (npr cene gasa i struje). Potrebno je reformisati celokupni sistem, ali od negde mora početi. Pošto je novi fleksibilniji Zakon o radu neophodan, treba ga promeniti. Ostale potrebne reforme izgleda nema ko da izgura. Novi Zakon o radu neće nužno sam po sebi da poboljša stanje, ali ga neće pogrošati već može da doprinese boljitku. Što bude bilo više strukturnih reformi, smanjenja oporezivanja rada itd to će se to pre osetiti na tržištu rada koz smanjenje nezaposlenosti.
DeleteObožavam ovakve komentare čitalaca, jer doprinose raspravi. Hvala vam!
ReplyDeleteEh da je Ruzvelt imao ovakve domaće eksperte, nezaposlenost od 24% bi resio promenom slova na papiru :P
ReplyDeleteDa izmislimo vremensku mašinu pa da ih sve pošaljemo natrag kroz vreme, u limbo? :D