Ekonomski programi II

Glavni ekonomista LDP iznosi načela i glavne ideje ekonomskog programa stranke. Prvi utisak je da je ovo jedan nazadni program za stranku koja je u značajnoj meri isticala liberalna načela. Ovaj intervju je nejasan, odgovori su nestrukturirani i čini se kao da Vladimir Kravčuk nije siguran šta želi da kaže u odgovorima (ostavljam mogućnost da je pogrešno interpretiran ili isečen od strane novinara, no onda LDP ne bi trebalo da drži na sajtu ovaj intervju.

Ekonomski programi LDP uvek su gotovo jedini isticali svest o potrebi sprovođenja strukturnih reformi u privrednom sistemu Srbije. Tranzicija je nedovršena u tako mnogo sektora. Ako prelistate ovaj intervju, nećete naći mnogo reformskih stavki, iako Vladimir Gligorov, za koga kažu da je uticao na ovaj program, upravo na to poziva.

Kada LDP kaže ukidanje monopola zaista se ne zna na šta misli. Jer sada nema previše državnih monopola (mada ima dosta dominantnih igrača). Tamo gde ih ima, sumnjam da bi neko bio spreman da se zalaže za njihovo ukidanje - vodovod, struja, železnice, putevi... A samo se državni monopoli mogu ukinuti. Ako se misli na antimonopolsku politiku to je prostor koji bi morao biti mnogo jasnije definisan. Smatram da je jedan od preduslova borbe protiv monopola otvoreno tržište. A to je u direktnom nesaglasju sa industrijskom politikom za koju se zalaže LDP. 

Vladimir Kravčuk ističe da su neophodne državne investicije u privredu i politika zaštite domaće proizvodnje. Jedini argument je "to svi rade". To znači ako ne možemo da nađemo primer gde je ukinuta zaštita ili gde država ne interveniše u privredu onda ne treba ni da pokušavamo to ovde. Ako neka zemlja ima šansu da se otrgne od partikularnih interesa koji rukovode industrijskom politikom onda je to mala korumpirana tranziciona zemlja jer bi ovde birači iz revolta podržali suprotstavljanje tajkunima i političarima. Da ne govorim o tome da takvih primera ima. Neozbiljno je da se bitna stavka ekonomskog programa na ovaj način strukturira. Ostaju otvorena pitanja: Koga treba štititi i zašto? Da li se podržavaju subnvecije, tako se čini, ili ne? Gde izvršiti privatizaciju? Plašim se da se odgovori na ova pitanja ne bi svideli velikom delu članstva LDP koji su i dalje čvrste liberalne orijentacije. 

Kasnija priča o saradnji sa svima nema neki poseban smisao. Pogotovo ne u situaciji u kojoj se zalažeš, barem načelno, za tržišnu privredu a onda propagiraš neku saradnju (kao da bi dolazak na vlast LDP-u dozvolio da diriguje smerom i intenzitetom saradnje). Ako se veruje da je tržište efikasan alokator resursa onda će ljudi kroz tržište sami naći put i način kako da sarađuju sa ljudima iz drugih zemalja - tu politici nije mesto u tržišnoj privredi.

Svaki liberalni ekonomista zna koliko je stabilan monetarni sistem fundamentala za opstanak slobodnog i prosperitetnog društva. Ne pomenuti inflaciju u trenutku kada je preko 10% i najviša u Evropi, dok nijedna druga stranka takođe to ne čini, je promašen politički zicer. Sa druge strane istaknuto je kako je potreban "transparentna i poštena poreska politika" a onda se kasnije ne vidi šta to znači. Sređivanje poreskog sistema jeste bitna stavka u reformama koje su neophodne. Nadam se da ćemo videti šta LDP misli o tome.

Još dve stvari, iako ne menjaju fundamentalni značaj napisanih redova, isticanje sindikata u drugoj rečenici ekspozea i zamena reči "liberalno" sa "efikasna", jasni su signali napuštanja starog puta kojeg se LDP barem u ekonomskim programima držao.

Nisam se trudio da hvalim dobre tačke koje se mogu videti kroz maglu. Nadam se da će ova kritika uticati na LDP da bolje strukturira svoje ideje o ekonomiji i istakne nekoliko stvari koje drugi nisu i tako poentira.