U novom broju nedeljnog izdanja novosadskog Dnevnika izlazi moj novi tekst "Veo za ružno lice Srbije". U ovom tekstu pokušavam da objasnim zbog čega je moguće preko pumpanja državne potrošnje podsticati rast BDP-a i kako je to činjeno u protekloj deceniji u Srbiji. Pokušao sam i da pružim kratku analizu zašto su perspektive za budući rast sumorne a da Potrošački model razvoja ne može da se finansira još dugo.
P.S. kupite Dnevnik na bolje snabdevenim trafikama Štampe
P.S. kupite Dnevnik na bolje snabdevenim trafikama Štampe
Postovani,
ReplyDeleteAko ste zainteresovani za razmenu linkova vas link bi bio postavljen u vrhu desne kolone na sajtu http://bilje.webgarden.com Sajt je star oko 3 godine, ima oko 1000 poseta dnevno i trenutan PR sajta je PR3.
nenadmarkovic11@yahoo.com
Lepo si kostatovao da smo mi i dalje jedna komandno-upravljajuca ekonomija u kojoj su drzavo vlasnistvo i crvene direktore zamenili "novi biznismeni" a deca istih direktora (Drakulic-otac general i direktor u Geneksu i drugi) ili bivsi politicari (Miskovic-potpredsednik vlade 80-ih i bivsi direktor Vino Zupe ili Kostic-bivsi programski direktor u DS-u). Ovo isticem zbog kartela koji vladaju nasim trzistem.
ReplyDeleteA sav rast je finansiran kroz prihode od privatizacije, zaduzivanjem i doznakakama (sto i jeste osnovna tema).
Sve u svemu, ni traga od trzisnih reformi koje bi nas usmerile ka odrzivom privrednom rastu.