Prvi post

Već duže vremena pratim ovaj blog, i sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv Pavla Mihajlovića i Habergera da im se pridružim u pisanju članaka. Ipak, pristao sam sa oklevanjem – sa oklevanjem zato što je ovaj blog u međuvremenu izrastao u nešto posebno na našim prostorima. Kao prvo, blogosfera u Srbiji je malo čudna u odnosu na ostatak sveta jer se čini da ima više blogova nego njihovih redovnih čitalaca, a Club von Neumann je uspeo da privuče prilično veliki krug ljudi koji ga redovno prate što je poseban uspeh ako se pogleda i njegov karakter jer ekonomija i liberalizam (a naročito njihov spoj) nikada nisu bili omiljeni u Srbalja. Čak naprotiv. Drugo, uspeh ovog bloga stoga implicitno postavlja standarde u pisanju da bi se održala njegova reputacija. Stoga ću se potruditi da moji budući članci budu dostojna dopuna ovog bloga, i da će ga malo osvežiti.

Ovaj moj prvi post ću posvetiti Grčkoj jer je opet u centru pažnje zbog dužničke krize. Nema tu šta puno da se kaže novo - osim da Grčka ''nije bankrotirala'' iako će poverioci morati da joj otpišu pola dugova. Baš me zanima šta će da zadrži sve ostale zemlje od prekomernog zaduživanja u budućnosti, sada kada su videle da su se Grci lepo provukli. Naročito što su po Eurostat-u najveće zemlje EU su odavno prekršile kriterijume konvergencije. Elem, meni je Grčka posebno zanimljiva jer kao balkanska (i pravoslavna) zemlja koja je imala dug period turkokratije može da pruži jako zanimljivu kontrastivnu analizu kada se uporedi sa Srbijom. Naročito u periodu nacionalnog buđenja i stvaranja države u 19. veku ili u periodu ''građanskih diktatura'' izmedju dva svetska rata. Ovde bih poželeo da navedem kako neke boljke savremene Grčke nisu nastale tek nedavno, već da su se dugo vremena razvijale i da je ovo stanje danas samo kulminacija problema. Kao ilustraciju navodim jednog grčkog novinara, Emanuela Roidisa:

''Drugde stranke nastaju zato što se ljudi ne slažu među sobom i svaki teži nečemu drugačijem. U Grčkoj se dešava sasvim suprotno: stranke nastaju i nadmeću se jedna sa drugom upravo zbog zadivljujuće složnosti sa kojom svi teže jednoj te istoj stvari – da žive o državnom trošku''. (prema Ričard Klog, Istorija Grčke novog doba, Clio, Beograd, 2000, str 64)

On je ovo napisao 1875. Svaka sličnost sa Grčkom i Srbijom 21. veka, kao i bilo kojom wellfair state Zapadne Evrope je namerna.