Udruženje mladih ekonomista Frederic Bastiat

Priznanje

Na pretprošlom sastanku CvN održanom u kafani Orašac (doduše, u krnjem sastavu a Harberger je dobio žuti karton zbog Festa), naravno, povela se priča i o ekonomskim temama i naravno o ekonomskoj stvarnosti Srbije. Veoma nas iritira, ne samo etatizam vladajuće elite koja umesto nevidljive ruke tržišta svesno gura sasvim vidljivu ruku Države gde god je to moguće, a naročito na najbesmislenijim mestima, nego i veoma raširen stav u široj javnosti o tome da''država mora nešto da preduzme po pitanju ______". U tom duhu, objavili smo tekst pod nazivom "MLADI EKONOMISTI: odmah vratiti služenje vojnog roka!" u prošlonedeljnom izdanju novosadskog Dnevnika.Umesto svojim imenima, potpisali smo se kao "Udruženje mladih ekonomista Frederic Bastiat". Uz fusnotu koja ukratko upućuje na to ko je bio Frederik Bastija, ovim pseudonimom želeli smo da pošaljemo jasnu poruku da se ne radi o ozbiljnom dopisu već ismevanju poziva na državni intervencionizam. Vrlo brzo tekst je počeo da se deli na društvenim mrežama a mnogi su se pitali ko su ove budale. Mnogi su se upecali,neki su prepoznali sprdnju a poneko je i potpisao predloge tvrdeći da su dobri za privredu.

Dopis Udruženja ekonomista Frederic Bastiat je satiričan pokušaj autora ovog bloga da se ukaže na pogubnost intervencionističkog i protekcionističkog ekonomskog sistema i načina razmišljanja. Nama najprivlačniji medijum je bila satira - i njena mogućnost da se ono što je crno predstavi kao belo a pogrešno kao pravilno - da čitaoci koji se zalažu za intervenciju države najpre sa odobravanjem počnu da čitaju naš tekst da bi na kraju ostali (nadamo se) potpuno zabezeknuti našim preporukama, što bi ih možda pokolebalo u njihovim dotadašnjim uverenjima i navelo da ponovo promisle o ulozi države u ekonomiji. Odabrani potpis jasna je poruka da je državni intervencionizam posebno nepoželjan u ekonomiji.

Inspiraciju za lažni dopis smo našli u legendarnoj peticiji članova esnafa proizvođača sveća koje je objavio Frederik Bastija krajem prve polovine XIX veka. U ovom pismu Bastija traži od francuskih vlasti da urade nešto po pitanju nelojalne konkurencije Sunca sa kojim domaći proizvođači sveća i špiritusnih lampi ne mogu da se nose. Ironično traži da se zamandale svi prozori, obavežu ljudi da navuku zavese, zatvore sve rupe, zazidaju otvore na kućama kako bi se sprečio ulazak svetla Sunca i time podstakla potrošnja sveća i lampi. Bastija, kroz satiru i ironiju, pokazuje besmisao poziva na protekcionizam države, koji možda koristeći domaćim proizvođačima, evidentno šteti domaćim potrošačima.

O Frederiku Bastiji

Frederic Bastiat (1801-1850) jedan je od najznačajnijih autora klasične liberalne tradicije. Uz Ričarda Kantiljona,Dejvida Hjuma i Žan-Babtis Seja, Frederik Bastija predstavlja preteču austrijske ekonomske tradicije. Iako je pisao u klasičnoj tradiciji, Bastija je prvi put definisao koncept oportunitetnih troškova koji se nalazi u srcu marginalističke revolucije koju su nezavisno sproveli Dževons, Valras i Menger 1870-ih. Pojam oportunitetnog troška je najznačajniji koncept savremene ekonomske analize.

Iako nije imenovao koncept oportunitetnog troška (to će uraditi drugi austrijski ekonomista Fridrih fon Vizer 1914.) u svom delu, "Ono štose vidi i ono što se ne vidi" Bastija uspeva do detalja da objasni potrebu za posmatranjem vidljivih ali i nevidljivih efekata svake ekonomske politike odnosno događaja. U ovom delu Bastija ilustruje zabludu slomljenog prozora koja predstavlja slikovit opis pogrešnog posmatranja isključivo koristi od nekog događaja uz zanemarivanje oportunitetnog troška utrošenog dohotka odnosno primoranog odustajanja od neke prilike. Zbog ovog rada drugi veliki ekonomista, Jozef Šumpeter, smatraće Bastiju najvećim ekonomskim novinarom u istoriji. Ekonomski novinar Henri Hazlit tačno sto godina nakon Bastijinog rada, inspirisan ovim delom, napisaće knjigu "Economicsin One Lesson" (novoizdanje na srpskom u Službenom glasniku). U ovoj knjizi Hazlit Bastijinu ideju sažima u jedinstvenu lekciju iz ekonomije: potrebno je posmatrati efekte neke politike u kratkom ali i dugom roku i to ne samo na grupe direktno uključene u politiku nego i sve grupe u društvu.

Frederik Bastija je i važan autor u oblasti političke filozofije i prava gde je potrebno pomenuti njegovo delo "Zakon" (The Law).U ovoj kratkoj knjizi Bastija prilazi analizi prava uz koncepciju višeg prava (higherlaw) i hrišćanske tradicije - potrebno je kritički pristupiti razumevajući kontekst vremena i konkurentnih koncepcija u doba građanskih revolucija širom Evrope. Mnogo značajnije, Bastija u ovoj knjizi prikazuje mehanizam po kome zakon može postati snažno oružje u kontroli i pridobijanju koristi odnosno koncentraciji političke moći.

Naravoučenije

Tema koju smo odabrali se nametnula sama od sebe jer je bila dovoljno provokativna (u smislu da se o njoj dosta govori i piše pa je šira javnost delimično upoznata sa njom) a takođe je pružila i dovoljno prostora za razno-razne uzlete u levičarenje i totalitarizam što smo pokušali da dovedemo do apsurda. Prema reakcijama ljudi videli smo da je šala uspela. Cilj je bio dvostruk. Prvo, da se kroz satiru i ironiju prikaže besmisao predloga koje iznosimo a koji su zapravo samo pojačana verzija predloga već poznatih javnosti a koji mogu, zbog svoje svedenosti da deluju intuitivno, iako su pogrešni. Sa druge strane, uzimajući pseudonim Udruženja mladih ekonomista Frederic Bastiat, želeli smo da podsetimo na delo velikog pisca, pružajući omaž sjajnoj peticiji proizvođača sveća i da podstaknemo društvo da se više informiše o idejama ovog slavnog mislioca.

U svakom slučaju, nadamo se da je članak imao odjeka među čitaocima novosadskog Dnevnika - da je nasmejao one koji su bliski našim stavovima a one ostale malo podstakao na razmišljanje u novom pravcu. Pokušali smo da vam na novi-stari način približimo ideje Frederika Bastije i podstaknemo na kritiku državnog intervencionizma. Udruženje mladih ekonomista neće stati i u duhu slogana bloga CvN - Ideje novih ljudi - nastavljamo borbu za slobodnu ekonomiju.