U subotu, 18. Februara, održao sam predavanje na Akademiji liberalne politike (u organizcaiji Libeka), na temu "Zabluda slomljenog prozora" (The Broken Window Fallacy). Pokrio sam standardnu priču da svaka ekonomska politika ili događaj, osim onoga što se vidi, ima i oportunitetni trošak u onome što se ne vidi. Mislim da sam pritom dodao i nešto novo u standardnu analizu. Moguće da je neko o tome već pisao, ja do sada nisam našao: Statističke karakteristike BDP kao merila omogućavaju da pozitivan dohodak koji se kreira u obnovi bude precenjen a ekonomski gubitak bude potcenjen te da ukupan rezultat, teorijski može biti takav da se zaista zabeleži ekonomski rast (kao veća procentualna promena BDP) u privredi koju je pogodila prirodna katastrofa. To sam ilustrovao na najskorijem primeru Japana, zemljotresa i cunamija 2011. godine. Za pomenuto predavanje sam napisao i kratak rad koji se detaljno bavi temom. Rad možete preuzeti direktno sa ovog linka.
Apstrakt:
Apstrakt:
Ekonomija kao nauka trpi štetu od niza logičkih grešaka u ekonomskoj analizi, koje su posledica pogrešnog ili nepotpunog razumevanja koncepta oportunitetnog troška. Od dana kada je prvi put skiciran, 1848. godine, pa sve do danas, ovaj trošak predstavlja jedan od najbitnijih ali i najslabije shvaćenih stubova ekonomske analize. Rad će pokušati da osveži pogled na ovaj koncept, kako bi ponovo ukazao na njegov značaj u ekonomskoj analizi. Bavićemo se osnovnim teorijskim implikacijama „zablude slomljenog prozora“. Ilustrovaćemo, na primeru razornog zemljotresa u Japanu 2011. godine kako nas nepotpuno ili pogrešno razumevanje oportunitetnog troška može dovesti do pogrešnih zaključaka u ekonomskoj analizi. Ispitaćemo pojedina proširenja analize polaznog koncepta, uz promatranje implikacije ove zablude u savremenoj ekonomskoj teoriji. Pokazaćemo zbog čega je moguće da, suprotno zaključku polazne analize, uništavanje dobara ili vrednosti dovede do prividnog privrednog rasta društva, usled posebnih karakteristika statističkog pokazatelja bruto domaćeg proizvoda.
'Ko i dalje, posle ove kratke analize, veruje u suprotno može, u duhu društvenog dobročinstva, da sruši svoju kuću ili zapali svoj stan i gleda kako ekonomija cveta trošeći resurse za obnovu.'
ReplyDeleteAmin! Dobar tekst (mada nema leba da čitam onaj matematički dodatak:)). Stigla je konačno Ekonomija u jednoj lekciji u Službeni Glasnik. Nego reci mi jel vredi čitati Kejnsa, ili da se odmah bacim na ovu Hezlitovu kritiku?
Ekonomija u jednoj lekciji svakako. Dodao bih još i put u ropstvo. Čitanje Kejnsa preporučujem, ali ne znam kolko bi ti bilo teško, bez nekog uvoda u ekonomiju. Hezlitovu knjigu o kritici kejnzijanizma, svakako, ali posle kejzna. Tako mi se čini. Mada kojim god redom čitao, neće da škodi :)
ReplyDeleteČitao sam Ekonomiju u jednoj lekciji sa pdf-a, al uzeću i prevod jer vredi je imati (i čitati ponovo). Put u ropstvo imam. Za Kejnsa sam pitao zato što mi ne leže njegovi stavovi (a predpostavljam ni tebi). Imam uvod u ekonomiju u obliku studiranja na istom faksu kao i ti :). Mislim da sam jedinu 10ku dobio baš iz Razvoja ekonomske misli, gde su pola ispita bili IS LM grafikoni, multiplikatori i sve te makroekonomske zajebancije:).
ReplyDeleteOdlican tekst.kratko i jasno.
ReplyDeleteDanas sam razmisljao o jednoj slicnoj situaciji a to je kupovina cveca za groblje i da li je to rasipanje resurska.Npr,cvece se kupi u vrednosti od 1000 din,cvecar dobije novac,deo ostavi za troskove nove nabavke i recimo 600 din mu ostaje na raspolaganju koje dalje trosi i to je pozitivna spirala dohotka.Dakle tokom vremena on ima troskove nabavke cveca,prodaje cvece,ostvari odredjeni dohodak a cvece nema nikakvog efekta je l neprestano vene.Pojedinci bi mogli da koriste tih 1000 din u neku drugu svrhu.E sad pitanje je koliko on preferira cvece u odnosu na druge izbore,ukoliko vise preferira cvece onda nema rasipanja resursa,mada meni se cini da niko ne preferira vise cvece,jer je to na neki nacin primorano preferiranje(u smislu vise bih voleo da ne kupim cvece ali takav je obicaj i tako mora).Tako da je ukupni efekat negativan.Kakvo je tvoje misljenje sto se tice ovoga?
U suštini, pitanje važi i za svaki drugi slučaj jednokratne upotrebe stvari, koje nam van konteksta deluju besmisleno bacanje para. Da isti buket kupiš, i ostaviš na kamenu u parku, koji nema nikakvo značenje, definitivno je bacanje para, a buket izgleda isto kao da je na nekom grobu. Međutim upravo kontekst korišćenja buketa daje vrednost, isti buket vredi mnogo više kada ga staviš na kamen koji se zove grob, umesto na običan kamen u parku. Zašto polaganje cveća na groblju za nas često ima takvu vrednost ne može da odgovori samo ekonomija? Antropologija, socijaologija, teologija i dr. mogu da odgovore kako je nastala ta institucija. Verovatno većina ljudi iracionalno kupuje samo zato što "to tako valja" iako im lično ne znači. No i mnoge druge stvari su zaostale institucije iz prošlosti koje se možda nisu dovoljno brzo promenile da se prilagode savremenom poimanju sveta. Tako na primer kad ti neko prvi put dođe u kuću, većina ljudi bi ponudila kafu, gost zna da nije pristojno da odbije, iako mu se možda ne pije kafa, a tebi verovatno ne kuva. U takvoj situaciji, kafa van konteksta nema jednaku vrednost (to je samo obična šoljica kafe, koja ako ti se ne pije, nećeš je skuvati), međutim u datoj situaciji služi više za upoznavanje i opuštanje atmosfere nego za ispijanje kofeina. Da li je to bacanje resursa?
ReplyDeleteU suštini dok god ljudi budu mislili da je red da se cveće odnosi na groblje to neće biti bacanje resursa (iako tehnički jeste) jer oni tom cveću, u datom kontekstu pridodaju određenu vrednost. Nisam o tome pisao u tekstu, ali je to bitna stvar isto, vrednost dobra ne zavisi samo od karakteristika dobra i kupca, već i od vremena i prostora u kome se kupuju i troše. Tako i oportunitetni trošak propuštene prilike isto zavisi od vrednosti opcije koja je propuštena u datom vremenu i kontekstu.