Opet još jedna mudra odluka naše mudre Države - ovog puta o povećanju minimalne nadnice, koja sada iznosi malo preko 20 000 RSD. Veliki uspeh - pohvaliće se sindikati i ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Ipak, neko se setio i da prenese utiske poslodavaca koji baš i nisu u veselim tonovima. Ipak, za ovih 20 000 koji radnik dobije na ruke, poslodavac mora da izdvoji 32 000 RSD. Većina ljudi će da kaže: Pa da, ali opet to je malo. Ja kažem da nije - ako pogledate sastav ljudi koji rade za minimalnu nadnicu i u kojim je to industrijama (uglavnom tekstilna, građevinska, hemijska) to su ljudi koji imaju jako male kvalifikacije i znanje pa rade u granama kojima su potrebna mala kapitalna ulaganja ali i veliki intenzitet rada - drugim rečima, prosta radna snaga, a sve te industrije se kod nas odlikuju niskom produktivnošću tj malom dodatom vrednošću. Zato će i određeni broj ljudi izgubiti posao povećanjem minimalca jer je ta nova cifra jednostavno veća od vrednosti njihovog rada. Ili će oni nastaviti da rade ali sada "na crno", da bi se izbegla plaćanja poreza.
Ovo gore bi trebalo da bude nešto što bilo ko sa malo zdravog razuma treba da raume. Ono što sa njim nikako ne može da razume je vest da će se isplata prošlih zarada izračunavati po novoj minimalnoj ceni rada - tj sve eventualne zaostale zarade koje poslodavci nisu izmirili će morati da se po automatizmu obračunavaju po novoj višoj ceni od 115 dinara za sat umesto po onoj iz tada važećeg ugovora o radu. Toliko o vladavini prava.
Ranije:
ReplyDeleteevro 102 - sat102
Sada:
evro 115 - sat 115
Sat rada je evro, obrni okreni. ali 20.000 lepše zvuči od 18.000