12 Sep 2012

Fiksni kurs za Srbiju

Posle par meseci posvećenosti temi deviznog kursa, cenom evra u Srbiji i delom monetarnom politikom izlazim pred vas sa krajnom verzijom svog seminarskog rada: "Politika kursa u maloj otvorenoj privredi - primer Srbije". Teks ima oko 9.000 reči i pisan je ekonomskim žargonom tako da može biti nerazumljiv ljudima koji slične tekstove nisu čitali. Ovde vam prenosim veći deo zaključka rada sa idejom da možda zainteresujem vas koji poznajete i volite tehničku i analitičku raspravu tvrđenja koja poentiram u zaključku:

Zaključak:

...Gotovo sve zemlje iz neposrednog okruženja, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska sa sličnim nasleđem, udaljenošću od relevantnih tržišta i stepenom razvoja, opredelile su se za čvrst paritet ili potpunu integraciju sa EMU. Zemlje koje nisu uvidele nedostatke fleksibilnih kurseva za naše preduslove, poput Rumunije, Mađarske i Srbije pretrpele su visoku inflaciju i viši stepen monetarne nestabilnosti.

Izbor fleksibilnog kursa u Srbiji po teoriji trebalo bi da doprinese lakšoj amortizaciji eksternih šokova, povoljnom uticaju depresijacije na neto-izvoz i većoj fleksibilnosti monetarnih vlasti u postizanju, paralelno, ciljeva inflacije, kursa i ekonomskog rasta. Međutim, videli smo da monetarne vlasti nisu bile u stanju da prekinu inflatorna i depresijacijska očekivanja, ni da kontrolišu nivo kreditne aktivnosti jer su kamate bile van domašaja kontrole NBS, niti da pozitivno utiču na nivo kursa ili neto-izvoza. Analizom pass-through efekta, Maršal-Lernerovog uslova, stepena evroizacije privrede i bankarskog sektora očekivano je da NBS nije u stanju da istovremeno postigne nisku inflaciju u režimu fleksibilnog kursa. Inflacija u Srbiji ostala je veoma visoka, kurs je značajno depresirao a izvoz se nije povećao a privreda Srbije, sa zakašnjenjem, upala je u drugu recesiju i ne vidi se skoriji oporavak. Fleksibilni kurs doneo finansijsku nesigurnost i za uvozni i izvozni sektor privrede kao i za realni dohodak i standard građana...

...Jedino uvođenje fiksnog kursa ili valutnog odbora može da zaustavi inflatorna očekivanja, natera fiksalne vlasti na disciplinu i nominalno prilagođavanje naniže i osigura predvidivost realnog dohotka, sigurnost finansijskog sistema i dugoročnu održivost monetarne politike u cilju smanjenja inflacije. Valutni odbor ne garantuje sprovođenje konzervativne monetarne politike koju Srbija definitivno nije imala iako je premo stopama rasta cena bila neophodna, ali može garantovati jasno pravilo čije poštovanje može da obezbedi obaranje inflacije.

Kada se pogleda ukupna slika postavlja se pitanje zbog čega se onda insistira na fleksibilnom kursu? Jedina prednost takvog režima je realno prilagođavanje, koje možda jeste lakše trenutno, ali se dugoročno pokazalo kao pogubno po kontrolu inflacije, privredu, izvoz, standard građana i javni dug. Potpuno je pogrešno žrtvovati finansijsku stabilnost, veći stepen integracije, niže stope inflacije i predvidivost koju donosi fiksni kurs radi očuvanja nezavisne monetarne politike koja se pokazala kao nemoćna, neefektivna i neefikasna u sprovođenju strategije targetiranja inflacije, uticaju na autput i kontroli rasta cena.    

3 comments:

  1. Svaka čast! Sve stoji. Autor me podsjetio na reforme Ante Markovića. Marković je za dvije godine stabilizovao jugoslovenski dinar (uveo fiksni kurs dinara prema DEM u odnosu 1:7), smanjio inflaciju i počeo privatizaciju podjelom akcija preduzeća radnicima. Siguran sam da bi i danas, ako biste tražili od ljudi da uporede „ono“ i „ovo“ vrijeme, velika većina potvrdila da je samo u „ono doba“ imala „plate od po nekoliko hiljada maraka“ i putovala „svuda sa crvenim pasošem“.
    . Ako sam dobro razumio autor se zalaže za trajnoi fiksiranje kursa. Međutim, stručnjaci se slažu da postoji jedna povelika mana zamka napuštanja fiksnog deviznog kursa za zemlje u razvoju poput naših. Jedan od najgorih scenarija napuštanja režima fiksnog deviznog kursa kod nas bilo bi smanjenje vrijednosti domaćih valuta u odnosu na druge valute. U tom slučaju bi dugovi iskazani u dolarima ili evrima porasli u odnosu na BDP. Da je takav šok moguć uvjerili su se u Argentini prije desetak godina. Nakon napuštanja fiksnog kursa, pesos je depresirao za više od 70 odsto, što je uzrokovalo povećanje javnog duga u odnosu na BDP sa 51,5 odsto u 2001. na 122 odsto u sljedećoj godini. Kažu da bi sličnu sudbinu doživjela BiH kada bi sada napustila fiksni kurs.
    Volio bih da pročitam mišljenje autora o tome ako ima vremena. Monetarna politika mi nije najbliža oblast pa bih samo volio da čujem njegovu dopunu članka.

    Još jednom, sve čestitike i veliki pozdrav.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Preporučujem praćenje tri teksta od kojih je prvi izašao na izdrzavanje.rs pod stranicom cas ekonomije

      Delete