Prvi guverner od promena 2000. godine bio je Mlađan Dinkić. Tada nestranačka ličnost kao mlad stručnjak uspeo je sa dosta slobode da iz korena reformiše finansijski sektor Srbije. Upravo tada su izvršene odlične reforme u privatizaciji finansijskog sektora i osiguranja. Uz sve kritike i promašaje finansijski sektor je ostao jedan od nasjtabilnijih reformisanih sektora naše privrede.
Posle kratke epizode Kori Udovički, koja je izabrana kako je izabrana, došao je Radovan Jelašić koji je zamrzao svoje članstvo u G17+ i relativno je nezavisno vršio dužnost. Zapravo ne sećam se da sam guvernera Jelašića ijednom video na stranačkom skupu ili u kampanji. Međutim već od sredine mandata počeli su ozbiljni politički i verovatno i finajskijski pritisci na guvernera. U datom okruženju činimi se da je obavljao relativno dobar posao mada sam već pisao o pogubnoj politici kursa i targetiranju inflacije koji su bili promašaji. Ključno u poslednje dve godine je to što je pred stvoren ogroman pritisak na politiku niže inflacije i čuvanje deviznih rezervi. Privrednici, političari i građani pozivali su na smenu guvernera jer ne dozvoljava trošenje deviznih rezervi za razvoj, zbog visokih kamata i čega sve ne.
Težnja za narušavanjem nezavisnosti NBS materijalizovala se izborom profesora Dragana Šoškića. On je prekomandovan iz ekonomskog saveta premijera što se ne preporučuje ukoliko želite da očuvate ravnotežu između fiksalnih i monetarnih vlasti. Od početka najavljena je promena politike tako da su u fokus osim inflacije došli razvoj i nezaposlenost. Inflacija je na to odgovorila drastičnim i naglim skokom. Guverner je redovno išao na brifinge u Vladu i njihov rad je bio u saglasju, mnogo većem nego za mandata Jelašića.
Grand finale dolazi sa novim zakonom o NBS i izborom Jorgovanke Tabaković za guvernera. Ne samo da je otvoren direktna zavisnost NBS od Vlade a ne parlamenta (mada je u Srbiji to nažalost isto) već je guvernerka ostala u stranci kao važan funkcioner. Danas je izabrana za drugog po hijerarhiji u SNS, najvećoj stranci vladajuće koalicije, što samo za sebe šalje dovoljno jasnu poruku o "nezavisnosti" centralne banke. Tačno je da SNS ne drži poluge fiskalnih vlasti ali teško je verovati da njihov uticaj u donošenju odluka o javnim finansijama nije zančajan. Ko veruje da neće biti pritisaka na štampanje para, trošenje deviznih rezervi i višu inflaciju? Ekonomski analitičari, poneki političar i pojedini građani koji nisu naučili lekciju. Tržišta su rekla svoje - oboren nam je rejting, partneri i investitori nas napuštaju a inflacija je skočila na 10%. Nismo, kao društvo, naučili da je za zdravu privredu, ali i za uspešno uspostavljanje građanskog društva, važno da stranke utiču na NBS što manje moguće.
Na žalost slažem se sa svim. Najgore je što 80% zaposlenih kod nas to ne doživljava na taj način i pokušava da se sliže sa novim "nezavisnim" guvernerom. Kako se sa postavljanjem jedne klupe u prostor za pušače može kupiti naklonost zaposlenih :).
ReplyDeleteDa bi degradacija u potpunosti uspela moj glas za sledećeg Guvernera ide Milanki Karić :). Verujem da bi % iz prvog pasusa težio ka 100 ;).
Pravi problem nije veza izmedju Vlade i NBS i da li ce Vlada pritiskati NBS ili nece. Pravi problem je to sto je Jorgovanka partijska licnost ciji opstanak na mestu guvernera iskljucivo zavisi od uspeha SNS na sledecim izborima.
ReplyDeleteTo znaci da ce ona sama staviti NBS u funkciju uspeha SNS na sledecim izborima, ne mora apsolutno niko da je pritiska.
Pokušao sam da se fokusiram na posledice izbora Jorgovanke Tabaković za guvernera i zamenika predsednika SNS na buduću nezavisnost centralne banke. Kad u ovoj vladi bude praksa da guverner mora da pomogne vladi da opstane i bude popularna za sledeće izbore onda će njihovom smenom, sledeća Vlada dovesti svog čoveka koji radi posao za stranku(ke). Pritisak Vlade na NBS da radi drugačije je normalan, sukobljeni su im interesi, ali uticaj i direktna kontrola narušavaju nezavisnost. NBS u funkciji fiskalne politike e to je tek pogubna stvar.
Delete