Danas sam naleteo na jedan vic koji je kao nuspojavu, pored urnebesnog smehotresa, imao i ekonomsku teorijsku kontemplaciju karakterističnu za klasičnog pripadnika štreberske vrste.
Vic kaže sledeće (uz ličnu stilizaciju, šta ćete malo drame nikoga nije ubilo):
Sede dva čoveka, u odrpanoj odeći, na Trgu bana Josipa Jelačića u centru Zagreba. Ispred jednog stoji činijica i kartonska tabla na kojoj piše, "Ja sam srpski dobrovoljac, nemam posao i kuću, molim vas dajte koji dinar za hleb" a ispred drugog činijica i kartonska tabla sa natpisom, "Ja sam hrvatski branitelj, siromašan sam i nemam šta za jest, dajte kunu za kruh".
Sede tako njih dvojca i čekaju dobre ljude da pomognu. Kako dan prolazi činijica hrvackog branitelja se puni dok srpski dobrovoljac nije dobio ni prebijene lipe. Negde predveče, vraćajući se sa placa, jedna starija gospođa priđe dobrovoljcu i kaže:
gospođa: "Kaj ti tu sediš, zašto nisi u Beogradu pa da tamo prosiš, ovdije ti niko neće dati niš"
i okrenu se branitelju i dade mu 10 kuna u činijicu.
Nakon što je gospođa odmakla okreće se dobrovoljac branitelju,
dobrovoljac: "Čuješ ti bolan Haso ovu babu, ona će da nas uči marketingu..."
No comments:
Post a Comment