Cene i proizvodnja, uvod

Knjiga Cene i proizvodnja prvi put je izašla 1931. godine. F. A. Hayek je ovu knjigu priredio nakon serije od četiri predavanja koje je održao na LSE. Tako je i podeljena na četiri predavanja koja sažimaju suštinu austrijske teorije kapitala, proizvodnje i poslovnih ciklusa. Ovaj otrov od knjige je sposoban da sa 85 strana integralnog teksta sprži mozak. Kod nas (prevod Ivana Jankovića uz predgovor srpskom izdanju Boža Stojanovića) ova knjiga je objavljena 2008. godine u izdanju Službenog glasnika. Nijedna stručna knjiga do sada nije na mene ostavila uticaj, niti me je toliko stimulisala na razmišljanje, kao ovo Hayekovo delo. Pokušaću da kroz izlaganje ove teorije motivišem i druge da pročitaju knjigu odnosno podele svoje razumevanje ove knjige. Iako će delovati da se sa svime što je napisano slažem, to je uslovno tačno, jer ću se truditi da što preciznije iznesem teoriju, ne uvek i svoja razmišljanja. Smatram da je za kvalitetno razumevanje prirode privrednog sistema, što smatram da ekonomija kao nauka jeste, potreban i niz pogleda iz drugih uglova i nadogradnje Hayekovih ideja. Međutim osnova koju nam je profesor Hayek  ostavio od neprocenjive je važnosti za ekonomsku teoriju.

Cene i proizvodnja komprimuju austrijsku viziju poslovnih ciklusa. Profesor Hayek pokazuje da osnovni uzrok svih ekonomskih kriza i privrednih ciklusa kakve vidimo i poznajemo leži u pogrešnoj monetarnoj politici, politici elastične ponude novca. Ističe se promena fokusa, sa proučavanja oblika depresije, pa time i načina za izlazak iz iste, na proučavanje uzroka buma, odnosno ubrzonog ekonomskog rasta, preteranog investiranja i zagrejavanje ekonomije. Hayek tvrdi da je pravilno razumevanje buma neophodno za razumevanje uzroka sloma privrede i da se sve to ne može učiniti bez proučavanja strukture kapitala odnosno proizvodnje. 

Ono što diriguje proizvodnjom, štednjom, investicijama pa i potrošnjom su vremenska preferencija potrošača i njena slika u ogledalu, kamatna stopa. Vremenska preferencija pokazuje spremnost pojedinaca da se odreknu današnje potrošnje zarad veće, buduće potrošnje. Oni moraju štedeti i time sačuvati sredstva za tu buduću potrošnju. Tako oblikuju strukturu proizvodnje koja mora biti usmerena ka proizvodnji dobara zaobilaznijim putevima odnosno složenijim i kapitalno intenzivnijim procesima. Drugi naziv za ovakvu promenu strukture proizvodnje je kapitalističkija proizvodnja (jer se koristi više kapitala). Proizvodnja time odgovara vremenskim preferencijama potrošača a investicije i štednja na agregatnom nivou prilagođavaju se preferencijama i proizvodnim mogućnostima privrede. Sve ovo kordiniše jedan ključni faktor - kamatna stopa. Iako Hayek govori o kamatnoj stopi, čime njegovo izlaganje nimalo ne gubi na opštosti, postoji čitav niz obračunskih stopa koje definišu prinose na štednju i investicije.

Ključ privrednog ciklusa je u manipulaciji kamatnom stopom i/ili ponudom novca sa ciljem da se kamata spusti ispod svog ravnotežnog nivoa kako bi se pomoglo privredi. Međutim, spuštanje kamatne stope ispod ravnotežnog nivoa dovodi do pojava preteranog investiranja (overinvestment) u postojeće kapacitete i tehnike odnosno pogrešnog investiranja (malinvestment) u procese proizvodnje koji deluju isplativo iako to dugoročno ne mogu biti. Bum je zapravo ciklus takvog preteranog i pogrešnog investiranja, gde se preduzetnici sa viškom novca od jeftinih kredita otimaju za oskudne resurse, nedovoljno snabdevajući tržište kratkoročnijim proizvodima uz krajnji efekat spirale rasta cena potrošačkih i kapitalnih dobara. 

Dolazi do pritiska na realna prilagođavanja privrede stopi štednje odnosno vremenskim preferencijama potrošača. Preterano investiranje ogleda se u nedeovoljnom korišćenju raspoloživih kapaciteta, smanjivanju profitne margine, gubicima pojedinih procesa dok pogrešne investicije u projekte koji su delovali isplativo, ostaju nedovršeni ili bez mogućnosti reinvestiranja i dugoročne obnove proizvodnje. Cene kreću da rastu u svim sektorima kao posledica viška novca koji juri neadekvatnu strukturu proizvoda. Problemi u proizvodnji dovode do gubitka nadnica i kupovne snage a rast cena kratkoročnijih dobara (hrane i potrošnih dobara u savremenom smislu) dodatno pritiska realne mogućnosti za kupovinu naprednijih i kapitalnijih proizvoda što pritiska profitabilnost biznisa naniže. I tako u krug. Privreda se suočava sa recesionim pritiskom. Monetarne vlasti imaju dva puta pred sobom. Prvi, da upumpaju dodatan novac u privredu (u današnjem smisli ovome odgovara, bailout, razni programi subvencija i spuštanje referentne kamatne stope - mehanizmi su nešto drugačiji ali je suština ista, dodatno povećanje ponude novca) ali će sve to samo obnoviti problem na novom nivou sve do novog pritiska, i ako se ekspanzivna politika nastavi, do hiperinflacije. Druga opcija je  podizanje kamatne stope i time prekidanje buma a rezultat je slom ili recesija.

U narednim postovima analiziraću predavanje po predavanje u pokušaju da istaknem ključne teme i ideje uz neka svoja zapažanja. U prvom delu Hayek se bavi monetarnim teorijama korz istoriju i promeni shvatanja novca, objašnjavajući kako pogrešna metodologija oličena u kvantitativnoj teoriji novca, tada i danas savremene ekonomske teorije, navodi na zaključak da je za stabilnost novca potrebna elastična ponuda novca. Drugi deo bavi se uslovima ravnoteže u proizvodnji gde se ilustrije objašnjenje strukture proizvodnje i njenog prilagođavanja na promenu vremenskih preferencija. Treće predavanje, ključno za posmatranje i proučavanje privrednih ciklusa, bavi se promeni sistema i strukture cena tokom ciklusa. Ovde je objašnjeno kako se privreda prilagođava manipulacijama kamatne stope. Četvrti deo knjige Cene i proizvodnja zaključuje razmatranje efekata monetarne ekspanzije i procesa prilagođavanja privrede uz iznošenje argumenata za i protiv elastičnosti ponude novca. Hayek pokazuje da ima veoma malo zamagljenih argumenata u korist elastične ponude novca te je poštovanje zlatnog standarda teorijski drugo najbolje a praktično pravo rešenje za suzbijanje efekata novca na pokretanje privrednih ciklusa - za neutralnost novca. O svim ovim temama u narednim postovima.