Evo dokaza da je gotovo neverovatno da je nafta pravi motiv umešanosti Francuske i Velike Britanije u intervenciju u Libiji. V. Britanija, pre svega zahvaljujući velikim zalihama u Severnom moru, proizvodi oko 1,4 miliona barela dnevno - pretežno brent nafte (CIA World Factbook). To znači da će do kraja ove godine VB proizvesti više nafte nego Libija. Potrošnja nafte u VB je samo 15% veća od domaće proizvodnje i kada bi se detaljnije pogledali podaci o strukturi uvoza i izvoza nafte i derivata shvatili bi koliko su slabe veze između Libije i Velike Britanije. Na kraju, od ukupnog izvoza nafte iz Libije, Velika Britanija je adresa tek 4% libijskog izvoza. To znači da je ukupna vrednost nafte koju VB uveze iz Libije oko pola promila svetskog tržišta (ugrubo 0,65%), a to bi pokrila ponuda iz bilo koje od barem dvadeset zemalja bez ikakvih problema. Već ste shvatilo koliko je nemoguće da neko diže britanske avione zbog kusura od prosečne transakcije na Londonskoj berzi (figurativno).
Što se tiče Francuske tu je stvar nešto drugačija. Francuska ima veoma skromnu proizvodnju nafte a uvozi ukupno 2,2 miliona barela nafte dnevno. Od ukupnog uvoza nafte u Francusku, Libijska crude oil čini manje od 10% tokom godina (ovo pokazuje kratka računica, nisam našao izvor). Ovo je logično zbog niskih transportnih troškova (vodom na kratku distancu) i to jeste značajna cifra. Od ukupnog izvoza iz Libije do sada je petnaestak procenata išlo u Frnacusku pa je ta veza značajnija.
Samo u slučaju Francuske i eventualno Italije moguće je da je dostupnost nafte bila jedan od faktora zašto je doneta odluka da se u akciju krene i pre rezolucije Saveta bezbednosti. Međutim to ne znači da je rat vođen zbog nafte nikako. Jer i dalje važi da je za neku kompaniju koja vadi naftu potrebno da stekne pravo korišćenja nad naftnim poljem što bi opet podrazumevalo kopnenu invaziju ili privatizaciju. Obe opcije su gotovo neverovatne što govori ponovo da niko nije bio lud da za to lobira.
Samo u slučaju Francuske i eventualno Italije moguće je da je dostupnost nafte bila jedan od faktora zašto je doneta odluka da se u akciju krene i pre rezolucije Saveta bezbednosti. Međutim to ne znači da je rat vođen zbog nafte nikako. Jer i dalje važi da je za neku kompaniju koja vadi naftu potrebno da stekne pravo korišćenja nad naftnim poljem što bi opet podrazumevalo kopnenu invaziju ili privatizaciju. Obe opcije su gotovo neverovatne što govori ponovo da niko nije bio lud da za to lobira.
Na kraju potrebno je istaći ponovo da je Libija mali igrač na svetskom tržištu nafte, da njeni potvrđeni izvori i godišnja proizvodnja (2%) nisu dovoljni da poremete svetsko tržište. Svaki šok koji bi se dogodio prestankom izvoza iz Libije bio bi apsorbovan drugim ponuđačima iz OPEC-a. SAD i Velika Britanija su toliko nezavisni od libijske nafte a u francuskom uvozu ona je tek manji deo. Kompanije koje vade naftu i proizvode derivate nemaju interes da ulaze na nedostupno i rizično područje Libije pored toliko drugih dostupnih zemalja.
ok je to ako posmatras samo trenutnu proizvodnju, ali uzmi u obzir i rezerve..i osim toga, i druge arapske zemlje proizvodjace nafte. Nije bez razloga jedan od glavnih podstrekaca akcije i prvih saveznika GB/FR/IT koalicije bio Katar. A zatim kad se uzmu u obzir i planovi Gadafija da i za to malo nafte koje je izvozio pocne da trazi isplatu ovoj novoj zlatnoj africkoj valuti, kako li je vec nazvao, a ne u dolarima, meni je cudno kako ga i ranije nisu napali.
ReplyDeleteAko Gadafi neće da proda za dolare hoće ostatak OPEC-a koje je vrlo voljan da Libijsku kvotu dodeli nekoj drugoj zemlji članici od kojih većina ima višak kapaciteta za crpljenje nafte. Opet, zalihe, koje jesu velike, moraju nekako da se eksploatišu a ako je to ne moguće od strane SAD, UK, IT, FR kompanija onda nema ekonomskog interesa u nafti da se bombarduje Libija.
ReplyDeletemislim da je upravo to fokus argumenata - interes kompanija da eksploatisu naftu i sticu profit, umesto interesa drzave kao makro kategorije da obezbedi stabilno snabdevanje. videcemo ko ce da dobije koncesije na eksploataciju.
ReplyDeleteharberger
udri, pavle, po izmisljenoj libijskoj drzavi blagostanja, to je odlicna tema.
ReplyDeleteH
Da bi iko dobio koncesiju mora da postoji politička odluka unutar Libije ili oktroisana odluka sa zapada koja nije moguća bez vojne kontrole. Dakle da bi Chevron ili Shell dobili naftna polja to mora ili da se privatizuje ili da se otme. A od otimanja ništa jer niko nije lud da šalje kopnenu invaziju zbog toliko malo nafte. Drugo, koja vlada Libije će dati koncesije strancima (bila vojna hunta, socijalisti ili muslimanski fanatici)?
ReplyDeleteNeka, neću ja, Harbergerov je to trougao :) Mrzi me da istražujem jer o tome ne znam ništa
ReplyDeletea sta mislis sta ce ''ekipa'' dobiti za uzvrat od pobunjenika? Svima je jasno da sami nikad nebi svrgli Gadafija sa vlasti. Tako da nema potrebe sada nista da otimaju jer su vec oteli odradjivanjem posla za pobunjenike.
ReplyDeleteZašto onda SAD ne bombarduje Nigeriju ili sl. Da nafta se koristi za prebijanje, i da moguće je da će neko dobiti neke privilegije. No u zemlji gde građanski rat može svakog časa ponovo da bukne ne vidim kako će te "investicije" biti sigurne. Opet na kraju treba verovati da naftne kompanije upravljaju Obamom i Sarkozijem što sumnjam da je slučaj. Pre će biti da su se oni fino okoristili o situaciju. Jedino je priča o nafti moguća u FR i IT, i to samo kao prateći faktor ne i ključni. Za vlade SAD i UK nafta je ovde gotovo irelevantna.
ReplyDeleteto zasto ne bombarduje Nigeriju ili nekog drugog mi nije nikakav argument, mogao si da kazes i zasto ne udare na Rusiju(gas,nafta i jos mnogo toga) ali ne mozemo da gledamo samo to koliko je neka zemlja bogata naftom. Ne znam za naftne kompanije da li imaju toliki uticaj ali finansijski magnati verovatno imaju,a Gadafi im je idejom o novoj valuti za trgovinu naftom gurnuo prst u oko. Zatim postoji neka prica da su u Sahari pronadjene ogromne kolicine najkvalitetnije vode a francuske korporacije imaju ogroman udeo u svetskoj trgovini vodom,a svi smo svesni da ce u skorijoj buducnosti voda biti mozda najznacajniji resurs. To sada ne mozemo da potvrdimo ali vreme ce pokazati, a upravo je Sarkozi bio najglasniji kod prizivanja napada na Libiju. Kad smo kod podrske SAD napadu mislim da je tu u pitanju i vracanje usluge za Avganistan, jer su tada evropske zemlje izasle u susret SADu, tako da je prica mnogo sira od same nafte.
ReplyDeleteOvo sto je Fila rekao je istina. Libija ima ogromne zalihe veoma kvalitetne vode i vec su bili projekti za izgradnju vodova i vadjenje te vode.
ReplyDeleteIsto tako libija ima puno vise nafte nego sto se crpi. Vjerovatno vise od Saudijske arabije po nekim procjenama + je libijska nafta najkvalitetnija s najmanje nusprodukata.
Ali na kraju krajeva ovo je liberalni blog zar se nije trebalo pustiti po liberalnom shvacanju narod libije da rijesi svoje probleme? Kao sto je amerika imala gradjanski rat trebali su pustiti libiji da ima svoj pa ko pobijedi pobijedi.
Ovo sto je nato napravio po meni nije nimalo liberalno.
Potvrđene zalihe nafte (milijardi barela sirove nafte):
ReplyDeleteVenecuela 296
Saudijska Arabija 264
Iran 151
Irak 143
Kuvajt 101
Emirati 98
Libija 47
Podaci OPEC-a koji je prilično optimističan u svojim podacima
To su podaci OPEC-a i poznati su mi. Međutim budući da sam jedno vrijeme boravio na radu u Libiji slušao sam od njihovih dužnosnika i od nekih stranih inženjera da ti podaci nisu tačni. Naravno - to je sve neprovjereno i ne bih htio iznositi to kao neku činjenicu.
ReplyDeleteI dalje ostaje da se ja kao liberal ne zalažem za uplitanje bilo koje države ili udruženja država u unutrašnje pitanje druge države ili naroda, pa tako ni u pitanje Libije. Tako da, teorije zavjere na stranu jer ih također ne poržavam, nikako ne mogu opravdati intervenciju NATO-a ni u Libiji ni u Afganistanu ni u Srbiji (Jugoslaviji) niti bilo gdje drugo u svijetu.
Slazem se, Pavle malo si nedosledan u analizi. Kada razmatras Americku spoljnu politiku delujes kao red-neck conservative republican, a ne libertarian.
ReplyDeleteIntervencije i mesanje u unutrasnja pitanja drugih drzava ili naroda je moralno i eticki neopravdano sa aspekta prava na samoopredeljenje i gotovo uvek dovodi do goreg stanja, narocito kad se uzmu dugorocne posledice.
Ideja da se americki ili zapadni model demokratije i liberalizma moze samo preslikati na druge fundamentalno drugacije kulture je utopija i notorna glupost, jer su kulturoloske razlike i sistemi vrednosti fundamentalno drugaciji. Zastupanje suprotne teze je samo nova vrsta centralnog planiranja (u globalistickom smislu).
Ajde majke ti objasni mi gde si to našao u ovom postu? :) Cela poenta posta je da razbijem mit da je uzrok rata nafta. Nigde ne opravdavam nijednu intervenciju niti je napadam. Potpuno sam i indiferentan prema raspravi o pravim uzrocima vojne intervencije (barem u ovom postu). Tvrdim da je nafta samo jedan, čini mi se samo mali, faktor intervencije pored niza drugih verovatno mnogo značajnijih.
ReplyDeleteVojne hunte i muslimanski fundamentalisti i te kako znaju da saradjuju sa americkim korporacijama tako da ti taj argument ne stoji (Cile - Pinoce, Saudijska Arabija...).
ReplyDeleteOstatak nisam zakljucio iz tvog posta nego iz nasih razgovora kao sto znas, gde mi se ucinilo da si ti identifikovao ovo sto sam naveo kao glavni razlog intervencije (ili je bar branio iz tih razloga).
Nije sporno da se američke korporacije okoriste o građanski rat, pa onda lobiraju kod kuće da se dignu avioni i bombarduje neka tamo zemlja. ALi je besmisleno reći da naftne kompanije upravljaju vojskom SAD. Jer ako je nafta razlog za napad na Libiju, ponavljam, postoji barem deset otvorenijih i lakših meta sa više naftekoje bi SAD mogla da bombarduje i preuzme resurse potom. Bilo bi dobro da pažljivije pročitaš šta ja uopšte tvrdim u ovom tekstu. :)
ReplyDeleteOk idemo redom, tvrdiš da zbog sledećih razloga Libijska nafta nije važna za USA (ili dovoljno važna da bi ih kratko bombardovali):
ReplyDelete1) SAD pokrivaju dobar deo svoje potrošnje nafte (oko 38%*)
USA je najveći uvoznik nafte na svetu i njihov uvoz čini 21% ukupnih svetskih uvoza. Dakle vrlo su zavisni i veoma mnogo može da ih poremeti stanje na tom tržištu.
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2175rank.html
Drugo kao što svi znamo plaćaju mnogo manje za tu naftu. Cena benzina u US na danasnji dan je 3.785$ za galon, odnosno 0.87$ za lit tj. 0.67eur za lit, dok je u Evropi i po 1.5 - 1.6eur (npr. u Francuskoj). Kako se održava ta cena?
2) Ono što je mnogo bitnije, udeo Libije u uvozu nafte u SAD je na nivou statističke greške.
Ovo nije bitno za argument. Čak, može da se tumači i da obara tvoj argument, da prosto žele da se dokopaju i Libijske nafte koju trenutno ne uvoze u velikoj meri.
Dakle to što može da se pokrije uvoz nafte iz Libije uvozom iz drugih zemalja, ne znači da se ne isplati da kontrolišu Libijske naftne izvore.
3)Ili kao vlasnik (od te priče nema ništa jer će na vlast doći ili muslimanski fundamentalisti ili neka nova hunta ili neki treći socijalista a ko od njih će želeti da privatizuje "strateški nacionalni resurs")
Ovo sam ti već oborio u prethodnom postu.
4) Drugo, zašto bi ijedna kompanija ulagala u Libiju koja trenutno oslikava političku anti-stabilnost sa mogućnošću izbijanja novog građanskog rata i novih spaljivanja rafinerija.
>> Veći rizik znači i veći profit!
Iz 1), 2) i 3) ne sledi da je Libijska nafta nebitna za USA, već da je trenutno ne koriste u velikoj meri. Pitanje je zašto? Da li su možda taj problem pokušali da 'reše' intervencijom?
Iz 4) ne sledi da nijedna kompanija ne bi bila zainteresovana da u tim uslovima eksploatiše Libijsku naftu.
1) postoji razlika između cene nafte i cene galona benzina (prerađevine). Barel nafte košta isto za bilo koju prerađivačku kompaniju, doduše transportni troškovi su različiti no to ne menja suštinu. Libijska nafta je toliko mali faktor za svetsko tržište, da evo sada kada je njen mesečni izvoz prepolovljen to ne sprečava cene da padaju.
ReplyDelete2)Vlada SAD ne može da eksploatiše naftu, mogu kompanije od kojih ona ubira porez ili lobi prihod. Ali takođe troši na vojsku i druge interese koje ne zadovoljava. Dakle, cost-benefit nije nimalo jednoznačan. Na kraju da bi nafta bila ključni uzrok treba verovati da naftne komepnije mogu da upravljaju voljom Obame da digne avione na Libiju - u šta debelo sumnjam.
3) Nisi ništa oborio samo praviš racionalno opravdanje za argument koji ne stoji. Da je nafta faktor, SAD su mogle sa manje para i vremena da je obezbede u još 15 zemalja gde bi njihovi saveznici bili više nego radi da pomognu. Ako su vaši argumenti tačni, zašto SAD ne napadne Nigeriju sada?
4)Promašio si. Prihodi od nafte zavise od svetskih cena na koje Libijska nafta ne utiče gotovo ni malo. Jednaki su prihodi od barela nafte koji se izvadi u Meksiku ili u Libiji (mada su neznatno različiti transportni troškovi). Ako ti je rizik veći, što se može smatrati troškom, onda profit nikako ne može da bude veći sa većim rizikom. To možda važi za finansijska tržišta ili finansijski leverage kompanija ali ne i za proizvodnju sa ogromnim fiksnim troškovima koji su pod većim rizikom a firma ne može da utiče na cenu.
1) Ne zamenjuj teze. Transportni troskovi su sigurno veci za USA nego za EU i sigurno razlika izmedju 0.67eur i 1.6eur nije zbog troskova prerade.
ReplyDelete2) To nije samo ekonomsko pitanje, vec i geo-stratesko. Ako kontrolisu Irak, ako uticu na Libiju itd. salju izvesnu poruku.
3) Nigerija ima 170 miliona stanovnika, I rest my case.
4) Poenta je da ce Libija prodavati sirovinu jeftinije ako je visoko rizicna (ili koncesiju), kako bi privukla kompanije, nece sigurno prestati eksploatacija nafte.