Terry Pratchett

Od svoje desete godine, kada sam kupio prvu njegovu knjigu na Sajmu knjiga, pročitao sam 23 knjige Teri Pračeta (Terry Pratchett).Neverovatno je koliko su njegove blesave, otkačene i po svim parametrima genijalne knjige uticale na moj intelektualni i svaki drugi razvoj. Bez Teri Pračeta verovatno nikada ne bih razumeo Monty Python humor a zbog njegvih knjiga stalno razmišljam "lateralno" (out of the box) o apsolutno nemogućim i otkačenim rešenjima za realne probleme (naravno ne uspeva uvek, ali vredi pokušavati). Teri Pračet je kao lego kocke, apsolutno obavezna igračka kako bi klinci razvili logiku, brzinu razmišljanja, kreativnost, osećaj za nemoguće...

Poslednju knjigu sam pročitao pre oko godinu i po dana. Od tad se dosta stvari promenilo u mom životu i u načinu razmišljanja. Počeo sam da opažam rečenice i misli koje imaju ideološku pozadinu (malte ne sve imaju, pa onda pokušavam da otkrijem šta to ljudi učitavaju kao pretpostavljeno pre nego što krenu da analiziraju neki pojam). Uvek sam se pitao odakle kod mene poriv za slobodarskim idejama (mada jesam vaspitavan u soc-liberalnom duhu u malo široj porodici sam neka vrsta pionira liberalizma) i moguće da je upravo Teri Pračet odgovor na to. Na veliko zaprepašćenje sinoć sam pronašao dve rečenice koja na ciničan ali tako precizan način opisuju slobodarske ideje. Prenosim drugu iz knjige "Poslednji kontinent" strana 22. :

"A ogledi sa Heksom (analogija savremenog komjutera), univerzitetskom mislećom spravom, pokazali su, zaista, kako mnogo toga nije nemoguće sve dok ne probaš.                                                                          

Kao što prezauzeta vlada usvaja skupe zakone koji zabranjuju nešto novo i zanimljivo tek onda kada ljudi zapravo pronađu način da to urade, univerzum se oslanja mahon na to da niko neće ništa probati."

strana 28.

"Tamo negde, u nekom muzeju, sedi jedan čovek i piše bezopasnu knjigu o političkoj ekonomiji, a onda, iznenada, na hiljade ljudi koji je nisu čitali izgine zbog onih koji nisu shvatili šalu. Znanje je opasno, i zato vlada često drži pod paskom ljude koji misle misli prevelikog kalibra."                       

Zapravo sada mi je jasno da su cinični komentari koje Pračet tu i tamo zalomi o korumpiranoj vlasti, najmoćnijim esnafima ubica i lopova, o beskorisnim čarobnjacima, besmislu ratova, političkim intrigama, prostituciji i dr., predstavljaju sliku u ogledalu, i oštru kritiku savremenog sveta. On kroz svoje bezopasne romane o diskvetu secira društvo do najsitnijeg besmisla otkrivajući kako moć često ima tendenciju da ode u pogrešne ruke i kako vlast radi pre svega za sebe. Ima tu još dosta slojeva naravno. 

Nažalost, Teri Pračet boluje od alchajmera i namerava uskoro da nas napusti. Kada izdahne otići će moj veliki prijatelj iz detinjstva, tutor i genije uz kojeg sam sazreo ali izgleda i delimični inspirator slobodarskih uverenja.