Treći svet

U našem javnom diskursu već jako dugo kruži mantra o saradnji naše zemlje (SFRJ, SRJ i Srbije) sa tkzv zemljama Trećeg sveta - politički korektno nazvanim Zemljama u razvoju. Jer očigledno Truli Zapad nas neće ovakve kakvi smo i ne daj Bože da mi nešto promenimo na sebi - uvedemo vladavinu prava, makroekonomsku ravnotežu i dobar poslovni ambijent za domaće i strane investitore. Mnogo je lakše kukati da treba da se okrenemo umesto drugome (uglavnom misle na EU kao naše glavne trgovinske partnere) samima sebi, i zemljama Trećeg sveta, koje inače jedva čekaju da ih se neko iz Srbije seti, jer se ubiše od želje da kupuju naše proizvode.

Da stvari nisu takve kakvima naši izabrani predstavnici pokušavaju da nam ih predstave, pokazuje elementrano poznavanje cifri kojima baratamo. Veliki zagovornici saradnje sa Rusijom nam stalno govore da naš izvoz u nju stalno raste, istovremeno prećutkujući da je naš izvoz u netoliko populaciono brojnu i bogatu Rumuniju veći, a da je ukupan procenat srpskog izvoza sa 50% namenjen zemljama EU, na šta treba dodati i zemlje CEFTA pa ta brojka skače na 80%.

Trade gravity modeli pokušavaju da naprave ekonometrijsku analizu trgovine dva ili više zemalja partnera, uzimajući u obzir razne varijable - veličinu BDP-a datih zemalja, geografsku udaljenost, udaljenost od drugih potencijalnih partnera, postojanje zajedniče granice, kulturnu i jezičku distancu, i trgovinsku politiku. Cilj je ustanoviti da li tako izračunata potencijalna trgovina korelira sa realno ostvarenom tj da li ima još prostora za unapređivanje saradnje.

Naišao sam na model trgovine Srbije sa zemljama Mašreka Nataše Stanojević i Jelene Batić sa Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, i njihovi rezultati nisu nimalo začuđujući ukoliko imate blagog pojma o tome ali jesu otrežnjujući za one koji previše veruju našim političarima (podaci su za 2008). 

Sirija - potencijalan izvoz 25,4 miliona $ - ostvareni izvoz 8,9 miliona $

Jordan - 12,8 - 1,1 

Liban - 19,3 - 1,1

Izrael - 89,8 - 16,4

Irak - 19,5 - 11,0

Iz ovih podataka zaključujemo da postoji mala iskorišćenost potencijala u trgovini sa tim zemljama, ali da i kada bi se on u potpunosti iskoristio to ne bi puno pomoglo srpskoj privredi. Dakle, političari ne treba da biraju trgovinske partnere jer to mogu mnogo bolje da izaberu vlasnici i rukovodioci svakog preduzeća. Posao političara je samo da ne smetaju privredi, da stvore siguran ambijent za poslovanje bez prepreka za međunarodnu trgovinu. A trgovina Srbije je ipak pre svega vezana za evropske zemlje (bili mi ili ne članica EU).