Zastrašivanje BalkanEast-a

Na TW i FB se pojavila informacija koja dosta liči na naslove od preko nešto više od decenije. Naime. policija je tokom noći bez prikazivanja naloga bila u kućnoj poseti urednici portala BalkaEast. Portal inače važi za onaj koji se bavi sitraživačkim novinarstvom: prvi su objavili informacije vezane za zloupotrebi u Siepi, na primer. Vest je preno i portal nadlanu. Trenutno nema više informacija o ovom događaju.

Ukoliko se ovo pokaže kao istina, to bi predstavljalo zastrašivanje novinara i grubo kršenje slobode govora i nezavisnosti novinarske profesije. Sloboda govora je izuzetno važna za razvoj društva i ona se ne sme grubo kršiti, naročito ne od strane državnih organa koji treba da je štite. Mislim da je potrebno pružiti javnu podršku BalkaEast-u kao i javno osuditi ovakvo ponašanje policije. Mora se reći da se neke stvari jednostavno ne mogu tolerisati.

GSP Beograd vs Radoje Domanović

Javni prevoz u Beogradu je započeo 1892. sa zaprežnim vozilima. Koju godinu kasnije je uveen i električni tramvaj, a rad na modernizaciji saobraćaja je naročito ubrzan 1903. godine, kada je u privatnu kompaniju koja se bavila tim poslom ušao strani kapital kroz jedno akcionarsko društvo iz Belgije. Tada još nije preovlađivalo mišljenje da država mora da upravlja javnim prevozom, ali se ono ipak moglo čuti. Situacija je tu sada obrnuta. Radoje Domanović, poznati satiričar, jasno je iskazao zašto bi to bilo loše rešenje.

"Odmah bi bio postavljen direktor sviju pruga sa platom od 10.000 dinara, šef odeljenja električnih tramvaja s platom od 8.000, tri sekretara po 4.000, šest pisara sa po 2.000, osam praktikanata sa po 1.000 dinara i četiri momka sa 1.000 dinara. To je u glavnoj upravi.

Sad dolazi Vračarski odeljak: šef, dva sekretara, tri pisara, četiri praktikanta, pa onda Palilulski odeljak, pa Savski, pa Dorćolski itd.

Zatim Glavna blagajna: Blagajnik, dva podblagajnika, tri pisara, četiri praktikanta, pa onda sporedne blagajnice u svakom odeljku.

Dalje: Glavni marveni depo, Vračarski itd. u svima odeljcima, pa onda lekar sa pomoćnicima. Šef prodaje bileta, računoispitač, magacioner, kontrolni odbor sa dijurnama.

- Štamparija za štampanje bileta: Upravnik, blagajnik, faktor, računoispitač, pomoćnik i drugo potrebno osoblje.

Sad tek dolaze kočijaši, kondukteri, revizori, a već razume se inšpektor sviju pruga sa naročitim zgradama i potrebnim osobljem.

Za svaka kola imali bi smo bar 2 konduktera što se po kolima motaju i tri četiri koji nisu ni došli.

Čim ko ima nekog, evo ga tu.

- Čuješ, molim te, hoću da te molim za jednog mog rođaka. Siroma puki, a dobar je, pa da ga primiš.

- Nemam gde, brate!

- Pa makar na tramvaju nešto, gledaj, Boga ti, pa ti neću zaboraviti.

- The, najzad, nek dođe sutra, šta da mu radim, daću mu odmah 60 mesečno. Je l' dosta?

- Dosta, samo nek ima koliko toliko.

Ne bi prošlo ni pola godine, a napisana bi bila molba da država dâ subvenciju tramvajima, da bi se ova korisna ustanova mogla održati u prestonici.

Evo, to bi bilo. A kad bi država upravljala, onda treba samo duplo računati broj osoblja."

Danas, 100 godina kasnije, mali broj ljudi postavlja pitanje da li država treba da upravlja javnim prevozom, već opšti konsenzus da to tako mora da bude. Ali zato svi govore kako je u javnom prevozu karta skupa. Stoga molim vas ponovo pročitajte gornji tekst.

Indeks ekonomskih sloboda 2014 - Heritage Foundation

Izašao je najnoviji indeks ekonomskih sloboda: Index of Economic Freedom, Heritage Foundation. Više puta sam pisao o njemu na blogu i šire. Indeks inače meri parametre kao što su zaštita privatne svojine, nivo državne potrošnje i oporezivanja, inflaciju, regulaciju i sl. kako bi izmerio stepen u kojem građani mogu slobodno i bez negativnih uticaja koristi sopstvene resurse, rad i dohodak. Zanimljivo mi je bilo da uporedim Srbiju sa drugim zemljama na Balkanu, u poslednjih par godina. 

Kao što vidite, Srbija je zajedno sa Bosnom i Hercegovinom na začelju. Takođe, za sve ljude koji ne razumeju kako je tekla tranzicija kod nas, pogledajte grafik i videćete da smo imali svašta, samo ne "razuzdani neoliberalni kapitalizam" koji je krahirao zbog kojeg smo u krizi. Kada bi se skor koji Srbija postiže stavio u svetski kontekst, ovih 59.4 poena (94 mesto, tačno između Namibije i Libana) ukupno stavlja Srbiju u grupu delimično ekonomski neslobodnih zemalja. Rezultat je skor koji je 1 poen ispod proseka u Svetu, 8 poena ispod proseka regije (CEE), i oko 20 poena ispod proseka zemalja koje se smatraju ekonomski slobodni (gde npr. ne spadaju Čile, SAD, Nemačka ili Britanija). Dakle, rezultat je jadan i nije se mnogo poboljšao od početka tranzicije. Ako želimo da živimo bolje, da imamo privredni rast i dugoročan razvoj, moramo raditi na tome da u dužem periodu ostvarimo bolje rezultate u domenu vladavine prava i ekonomskih sloboda. 

Video utisak sa panel diskusije na Pravnom fakultetu

Dobio sam kraći video snimak sa tribine na Pravnom fakultetu koja je bila posvećena Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o radu, u organizaciji Studenata za slobodu. Ceo događaj je bio zamiljen kao panel diskusija akademskog tipa, naročito što je radno pravo jedno od oblasti koje se predaje na tom fakultetu. Nažalost, to baš i nije uspelo.

Veliki broj ekonomista se slaže da promena trenutnog zakodavstva u ovoj oblasti jedna od ključnih u poboljšanju privrednog ambijenta i da će pomoći u smanjenju nezaposlenosti. Druga, izuzetno bitna mera je i smanjenje oporezivanja rada (ako pod oporezivanjem mislimo da bilo koja fiskalna zahvatanja, dakle i doprinose). Pošto su javne finansije u izuzetno lošoj situaciji pa je smanjenje ovih nameta jako teško izvodljivo, promena sistemskih zakona deluje kao verovatnije rešenje, mada je i ono upitno zbog velikih otpora, naročito od strane sindikata.

Na snimku možete da osetite delić atmosfere, i da vidite barem malo kako je to izgledalo.

Otpremnine i izmene Zakona o radu

Jedna od najvažnijih izmena u predlogu novog Zakona o radu je princip obračuna otpremnina. Po aktuelnom zakonu obračun otpremnine se vrši na sledeći način:

Koriste se ukupan broj godina radnog staža (period zaposlenja na određeno i neodređeno kod svih poslodavaca u radnoj istoriji) i Bruto-1 plata (cifra koja najčešće stoji u ugovoru o radu). Bruto-1 plata je neto plata zaposlenog + svi porezi i doprinosi na teret zaposlenog. Za prvih 10 godina staža obračunava se 30% prosečne zarade iz 3 meseca koja prethode mesecu obračuna. Taj procenat zarade množi se sa brojem godina radnog staža do 10 godina. Za svaku godinu preko 10 godina radnog staža, uzima se 1/4 prosečne zarade iz prethodna 4 meseca te se taj procenat množi sa godinama radnog staža, preko 10 godina.

Primer; za zaposlenog koji ima 25 godina radnog staža (npr. 48 g. života) i bruto-1 platu od 80.000 RSD (što je ugrubo neto plata od 55.000 RSD, zanemarimo mesečne varijacije). Pretpostavimo da taj zaposleni radi kod poslodavca 3 godine.

Po sadašnjem zakonu, njegova otpremnina bi bila, 

O = 10 * 80.000 RSD * 0.3 + 15 * 80.000 RSD * 0.25

što je  540.000 RSD, odnosno oko 4.700 EUR (otprilike 10 plata koje radnik prima).

Prema predloženim izmenama, obračun otpremnine ostaje manje-više isti ali se menja osnova godina staža za obračun. Po izmenama uzimaju se u obzir samo godine staža kod poslodavca, što bi u našem primeru bilo 3. U tom slučaju otpremnina umesto 4.700 EUR iznosi 630 EUR ( plata za 40 dana). 

Smatram da je ovo potpuno uredu, jer je fer da poslodavac isplati veliku otpremninu za zaposlenog koji je proveo dug niz godina kod poslodavca, dugoročno doprinosio uspehu firme, dok je neko sa kratkim periodom boravka imao manju verovatnoću da značajno doprinese. Takođe, ukida se diskriminacija između mladih i starih što svakako remeti tržište rada i odvraća poslodavce da u industrijama koje fluktuiraju legalno zapošljavaju radnike sa dugim stažom.

Imajte na umu da se zaposlenom uzimanje ovakve otpremnine, obračunate prema predlogu izmena ZOR, ne bi isplatilo jer bi više mogao da dobije kroz program nadoknade za nezaposlenost (godinu dana ugrubo 2/3 plate). Ovo znači da u velikom broju slučajeva, zaposleni ima fer nadoknadu ako je otpušten, a poslodavac ima fer ili nikakav trošak. Ovo bi uticalo na drastično smanjenje troškova otpuštanja a time i rizika zapošljavanja pa je krajnji rezultat, veća spremnost poslodavca da legalno zapošljava radnike, pogotovo one sa dugim stažom. Drugi efekat je da bi poslodavci bili mnogo odlučniji u zapošljavanju na ugovor na neodređeno, umesto sadašnje gimnastike sa ugovorima o delu ili na određeno, jer opasnost ogromne otpremnine koja je nerazumna ne postoji.

Spinovanje oko predloga Zakona o radu

Spinovanje javnosti u vezi sa predlogom novog Zakona o radu ne prestaje. Udružili se Blic i Kurir, a u pomoć im stižu i neki prijatelji iz bratskih nam država. 

Članak pod nazivom: "5 stvaki zbog kojih ćemo biti kao nadničari" je divan primer spinovanja javnosti. Ubacite malo istine, malo neistine, malo preterivanja, par sagovornika koji imaju pogled koji vama odgovara, ubacite par nevezanih tvrdnji (jer je Okamova britva za konformiste) i eto navlačenja vide na vašu vodenicu. Osim, ako na vašu žalost, neko poznaje tu temu pa vidi da to veze sa životom nema.

Prva tvrdnja da će "ako zakon bude usvojen Srbija biti preznatvljiva kao zemlja jeftine radne snage". A kako se Srbija sada percipira, kao visokotehnološka? Prosečna neto plata je ispod 400 evra, a svi naši političari se ubiše objašnjavajući kako Srbija ima obrazovanu i jeftinu radnu snagu (što inale pas sa maslom ne bi pojeo - kada se nakupe poreska zahvatanja, srpska radna snaga nije posebno jeftina u odnosu na okruženje a obrazovni nivo stanovnika nije uopšte visok). 

Što se tiče toga da je novi zakon u neskladu sa sličnim zakonima u zemljama EU, ima i drugačijih primera, npr Danske koja ima mnoooglo liberalniji zakon ne samo od postojećeg srpskog zakona o radu već i ovog predloga. O tome sam već pisao ovde. 

U Blicovom članku, zbog obračuna minulog rada koji bi trebalo da se plaća samo kod trenutnog poslodavca i povezanih lica, sindikati kažu da će godišnje gazda da uštedi po radniku 1020 evra. 

Kako? Pokušavao sam da izračunam sa istim parametrima (visina prosečne neto plate od 43 615 ili bruto od 60 102 RSD), i nikako da stignem do te cifre. Minimalni dodatak za minuli rad iznosi 0,4% zarade, što znači da bi u krajnjem slučaju ušteda po radniku sa 20 godina radnog staža sa tolikim iznosom plate iznosila oko 500 evra godišnje. Možda grešim, zato evo formule pa pogledajte.

60 102 (visina bruto plate) * 0,004 (visina naknade minuli rad za jednu godinu radnog staža) * 20 (broj godina staža za primer radnika koji radi već 20 godina) * 12 (meseci godišnje) =  57 697 dinara tj oko 500 evra,

Posebno mu je zanimljiva neka vrsta uporedne analize koja tvrdi kako se evropske zemlje bolje staraju o svojim radnicima, za razliku od Srbije. Istgrnete par stvari iz konteksta koji nemaju veze puno sa zakonom o radu, npr: piše da Slovenija preko Zakona o zaštiti od slučaja nezaposlenosti daje radnicima 80% plate dok čeka posao. Super, ali to nema veze sa Zakonom o radu. I u Srbiji postoji državno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ako je iznos nedovolljan, treba ga korigovati i isplaćivati iz poreza a ne te troškove prebacivati na preduzeća.  

Hajde da imamo realnu diskusiju, a ne ovakve članke, čija je informativna vrednost ravna nuli a apokaliptični naslovi nemaju veze sa sadržinom članka.

  

Šta zna dete šta je 10 hiljada milijardi?

Gospodin ministar Bačević, inače poznat po suludim idejama o gradnji kanala Morava - Vardar, imao je još jedan napad genijalnosti izjavivši da će Kina u zemlje Centralne i Istočne Evrope u narednim godinama uložiti 10 000 milijardi evra. Da stavimo te brojeve u perspektivu - GDP Poljske, kao najveće zemlje u Centralnoj Evropi je 2012. bio 490 milijardi dolara tj oko 360 milijardi evra. Istovremeno, GDP Kine je iznosio 8 224 milijarde dolara tj oko 6 000 milijardi evra. Očigledno, ova izjava nema smisla.

Istovremeno kineski mediji javljaju nešto realističniju priču: da će Kina da uloži oko 10 milijardi dolara (dakle, oko 7,35 milijardi evra) u ovaj region. 

Apparently, lost in translation. Na engleskom "billion" ne znači "hiljadu milijardi" (jer je to "trillion") nego milijarda. Greške se svuda javljaju, ali bilo ko sa zrnom zdravog razuma bi trebalo da posumnja u validnost prevoda ili podatka, a ne da to oodmah gura u javnost. Gospodin predsednik Nikolić je isto imao bisera u izbornoj kampanji gde je obećavao 100 milijardi evra investicija (što je, igrom slučaja, samo celokupni trogodišnji GDP Srbije - dakle, nemoguća misija).

Mislim da je krajnje vreme da se uozbiljimo. Lepe želje nisu realnost. 

Zakon o radu one on one u video formatu

Dosta su se uzburkali duhovi oko predloga o izmenama i dopunama Zakona o radu. Na tribini koja je bila održana na Pravnom fakultetu a čiji su govornici bili ministar privrede Saša Radulović, predsednika CLDS-a Boško Mijatović i ekonomska novinarka Ruža Ćirković dok sam ja imao ulogu moderatora, bilo je prilično ''veselo''. Ono što je trebalo da bude akademska razmena između studenata i govornika se pretvorilo nekako u žučno iznošenje stavova sindikalista (koje opet svi već poznajemo jer su njihovi glavni predstavnici imali prilike da se pojave u glavnim medijima, kako elektronskim tako i štampanim) i prepucavanje, a na kraju se završilo na ivici incidenta. Bilo kako bilo, idemo dalje. Hteo sam da ukratko iznesem neka moja mišljenja o predlogu novog zakona.

1. Postoji zabluda se sva zala ovog sveta mogu popraviti zakonima. Jedna od najpoznatijih među ekonomistima je ona da zakonska minimalna nadnica podiže primanja najsiromašnijih građana. Realnost je nažalost suprotna - neki radnici imaju veća primanja, ali u isto vreme neki drugi izgube posao jer je njihova granična produktivnost niska i poslodavcima se više ne isplati  da ih zapošljavaju. Jedina stvar koja će sigurno dovesti do poboljšanja položaja radnika u Srbiji je to da se značajno smanji nezaposlenost (ovde da ne ulazimo u mehanizam kako do toga doći). Jedino ako velika većina radnika bude imala izbora da lošeg poslodavca zameni dobrim, njihova prava će biti na većem nivou. Jednostavan zakon ponude i tražnje: trenutno je poslova malo, a nezaposlenih mnogo.

2. Fleksibilnost na tržištu rada. Dobro jutro onima koji su zaspali u XX a probudili se u XXI veku. Dok su moji baba i deda po završetku školovanja našli posao koji im je garantovao sigurno radno mesto do odlaska u penziju (pod uslovom da su bili pristojni radnici), moji roditelji su bili u situaciji da moraju da menjaju firme u kojima rade ili da čak sami sebi stvore radno mesto. Moja generacija će u budućnosti ne samo još češće menjati kompanije, nego i same poslove koje obavlja.

3. Otpremnine koje su razlog da je jako skupo otpustiti iskusnijeg radnika, ali i izuzetno rizično i skupo zaposliti ga. Predlog zakona ih stavlja na razumnu meru, da se isplaćuju samo za radni staž proveden kod trenutnog poslodavca. To isto važi i za minuli rad kao dodatak na osnovnu zaradu.

4. Reguliše se rad na nepuno radno vreme, kraće od 40h nedeljno. Ovo postoji i u trenutnom zakonu, ali nije bilo dovoljno definisano. Dosadašnji zakon nije prepoznavao rada na daljinu, već samo rad od kuće. Ovo sve najviše uticaja može imati na mlade - studente, tek uključene na tržište rada, majke sa malom decom ali i starije ljude i čak one u penziji. 

Već neko vreme iznosimo ideje kako da uvedemo neke promene na blogu, pa smo pominjali i pravljenje video zapisa. Nešto slično smo radili sa PopEkonomijom, ali je to bio edukativni deo jednog projekta a ne deo našeg bloga. Ovde kačim svoj mali doprinos - ova forma je verovatno prijemčivija, naročito onima koji ne vole da čitaju, ali je nama autorima dosta komplikovanija. 

Propaganda u Blicu

Sinoć je održana tribina/javna rasprava o predlogu novog zakona o radu. Shodno očekivanjima, događaj je uspešno tekao ali je uz nešto više tenzija na kraju prekinut pre poslednjeg pitanja. Ovde možete videti početak izlaganja ministra Radulovića. Oko pola sata nakon završetka tribine na sajtu Blica se pojavio tekst. Pun je izvrtanja, laži i propagande. Sumnju da se radi o organizovanoj propagandi potkrepljuje i kraj ovog teksta - novinarka izgleda ima dva poslodavca i sposobnost da napiše dva veoma slična teksta paralelno.

Kako je stvarno bilo?

Ovo je bila u suštini jedina javna rasprava na temu predloga ZOR, pošto je prethodno Ministarstvo rada otkazalo sve tri zakazane javne rasprave, pod pritiskom sindikata. Protiv novinarke koja je autor nemam ništa lično. Ako je radila po nalogu urednika nek joj je na savest, ako je pisala po ličnom nahođenju onda je jako loša osoba ili je pogrešila u afektu.

U publici, oko 120 ljudi, po mojoj proceni, se našla grupa desetak marksista i levičara, uglavnom sa Filozofskog fakulteta. Takođe, našlo se dvadesetak sindikalaca iz različitih sindikalnih organizacija u tri grupe. Ulazak ministra Radulovića i druga dva gosta, dočekan je sa povicima "uaaa" i skandiranjem "zakon neće proći", uz buke drugih povika i navijačke trube. Organizatori i prijatelji iz libertarijanskih organizacija su na ovo odgovorili jakim aplauzom za paneliste. Profesorka Aleksandra Jovanović je ustala i profesorski smilira situaciju, nakon čega je tribina mogla da počne u relativno civilizovanom i akademskom duhu.

Posle dva kruga pitanja i izlaganja, moderator, Mihailo Gajić, je dao reč publici. U više navrata javljali su se predstavnici sindikata. Održava su dva desetominutna traktata i monologa bez postavljanja pitanja. Mihailo je prvu govornicu isekao posle predugačkog monologa i njenog odbijanja da postavi pitanje. Pljuštale su i optužbe sindikata da organizatori ne dopuštaju slobodu govora, da nisu raspoloženi za javnu raspravu. Napisali su i proglas na sajtu, a tu je i demanti LibeK-a. Nekoliko ljudi je postavilo i prava pitanja za karakter skupa. Optužba iz Sloge da su pitanja prethodno dogovorena su besmislena, jer ni Mihailo ni ja ne poznajemo nijednog učesnika koji je postavio pitanje sem Đorđa Trikoša (koji je postavio teorijsko pitanje za Boška Mijatovića koje sindikalisti čini se nisu ni razumeli). Bilo je dobacivanja, aplauza za nekoliko postavljenjih pitanja i negodovanja, poneka uvreda. Sve vreme se tenzija lagano podizala. 

Šta se dogodilo na kraju?

Posle više krugova pitanja u kojima Mihailo nije dao reč grupi od trojce sindikalista koji su sedeli u trećem redu, Mihailo je, po mom sudu pogrešno, odlučio da da reč novinarki koja se javila. Na preskakanje reda pomenuti sindikalisti su reagovali burno. Kada je rečeno da je, zbog probijenog termina, poslednje pitanje, gospodin iz videa je rekao: "Je'l poslednje? E ako neću ja neće niko!" i dunuo u navijačku trubu. Tu je tenzija eksplodirala:

Nakon par minuta, pojedini gosti su počeli da ustaju, ustalo je i nas nekoliko iz prvih redova i sklonilo se sa strane, i potom su spontano ljudi osetili da je kraj, uključujući i paneliste, i amfiteatar se ispraznio za 5 minuta. 

Propagandni tekstovi u Blicu i 24h

Iz prethodnih redova i videa vidite da u tekstu Blica ima mnogo laži i propagande. Prvo, studenti nisu ismevali ministra, već je ekipa studenata marksista vrlo glasno negodovala, dok je ekipa liberala glasno ili aplauzom podržavala. Obe strane su po mom sudu ostale u granicama civilizovane diskusije i pristojnosti. U tekstu nije rečeno ni ko je organizator niti da je bilo ljudi sa obe strane, niti da studenti koji su najglasnije reagovali i pokušali da skandiranjem onemoguće početak tribine, uopšte nisu sa Pravnog, možda poneko. Drugo, tenzija i mogući fizički obračun, do kojeg srećom nije došlo, kada su organizator i profesorka ustali da omoguće završetak tribine i da daju priliku novinarki da postavi pitanje. Nigde ne piše da je ta masa od nekoliko sindiklaca, skandirala, drala se vređala i duvala u navijačku trubu. Pominjanje izazivanja "mase" je potpuno neprimereno. Čitalac teksta nikako ne može da stekne sliku da su kraj tribine prekinuli sindikalisti, da su oni slali uvrede i pretnje (daltonisto, imaš ti oči, zapamtio sam te, ko si ti da nam..., šta me boli... ko si ti i sl.). Zbog toga je ovakvo pisanje Z. Lazarević još više pokvareno i lažno. 

Još je lažniji navod da je ministar pobegao. Video ovo evidentno pokazuje. Nakon eskalacije i graje, novinarka nijednog momenta nije pokuašala da priđe ministru i postavi pitanje, na učesnike panela se niko nije ni obazirao i oni su, po izlasku iz amfiteatra, ostali u zgradi još desetak minuta. Da je moguće napisati i normalan članak sa prenošenjem informacije pokazao je Tanjug (a ima i video snimak izlaganja ministra).

Većina mislećih ljudi u Srbiji ima utisak da su mediji pod direktnom ili indirektnom kontrolom politike. Ne znam da li je ovakvo pisanje Blic i 24h, inspirisalo dodvoravanje lideru pozicije i SNS, ili je došlo iz DS i opozicije kao organizovano potkopavanje Radulovića. Nije ni važno! Ne bi me čudilo da su troje sindikalaca iz trećeg reda organizovano došli da naprave skandal a da Blic orkestrirano piše o događaju na ovaj način. Opet ni to nije važno! Najznačajniji je utisak da su sindikalisti juče još jednom demonstrirali svoju moć, svoju autoritarnost u tumačenju i primeni "socijalnog dijaloga" a mediji potvrdili svoju neobjektivnost, pristrasnost i podložnost uticaju. Srbiji nema spasa, u vladavini prava kao i u ekonomiji, dok se ne izgrade demokratske institcuije, što uključuje i instituciju civilizovanog dijaloga i nezavisne medije, kakve moderan svet zahteva.

Napomena za kraj

Želim ovim putem da se zahvalim kolegama aktivistima sa Filozofskog fakulteta, i drugih fakulteta, koji su okupljeni oko marksističkih i levičarskih organizacija. Ja sam ih u ovom postu nazivao marksisti, a izvinjavam se ako je to njima neadekvatno, ako sam ih izmešao ili loše prebrojao. U svakom slučaju, marksisti su sasvim legitimno pokušali skandiranjem i negodovanjem da iskažu svoj stav na početku. Takođe su posle kraja, opet legitimno došli da se rasprave. Zahvalan sam im što su došli i što su pokušali da prekinu početak na pomenut način, što je po mom uđenju u potpunosti u skladu sa konceptom slobode govora i okupljanja. Takođe oni su svojim ponašanjem i pristupom omogućili da panelisti iznesu svoj stav i tumačenje, kako ZOR tako i situacije u Srbiji. Par manjih ispada, ne umanjuju utisak koji sam izneo ovde u napomeni. Emocije su bile na visokom nivou ali su i marksisti i liberali u sali ostali sasvim dovoljno civilizovani i uljudni da se tribina nesmetano održi. 

Radno zakonodavstvo: Danska vs Srbija

Zakon o radu je jedan od osnovnih zakona koji reguliše prava i obaveze radnika i poslodavaca. Karakter zakona i troškovi koje on nameće poslodavcima mogu biti znatni te uopšteno govoreći, što je karakter zakonodavstva fleksibilniji i što nameće manje troškova poslodavcima, to će zapošljavanje radnika biti i isplativije - više poslova će biti ponuđeno na tržištu rada pa će stopa nezaposlenosti biti niža, a broj ljudi koji rade veći. Takođe važi i obrnuto, što je radno zakonodavstvo rigidnije, to će više važiti obrnuto (ovde je jedan od radova iz MMF-a koji se bavi tom temom: Labour market flexibility and unemployment: - New empirical evidence of static and dynamic effects).To će takođe uticati i na manji obim sive ekonomije vezane za učešće na tržištu rada (drugim rečima, biće manje ljudi zaposlenih "na crno"). Ovo je naročito značajno za Srbiju jer se procenjuje da je stopa nezaposlenih (prema Anketi o radnoj snazi iz aprila ove godine, dok ovih dana očekujemo rezultate one sprovedene u oktobru) 24,1% dok je stopa neformalne zaposlenosti 18,2%.

Trenutni zakonodavni okvir u Srbiji je rigidan, ali u Srbiji kod velikog broja ljudi važi uverenje da to nije tačno, da su "radnici obespravljeni" i da će promene zakona o radu dovesti do "daljeg urušavanja prava radnika" što će nas dovesti "nazad u robovlasništvo". Sindikati su naravno protiv i to toliko da su uspeli da nateraju Ministarstvo rada da otkaže javnu raspravu o predlogu novog Zakona o radu. Ovde bih želeo da razbijem jedan mit, da je zaštita radnika u skandinavskim zemljama veoma visoka i to mnogo veća nego u Srbiji. Kao kontrast sam uzeo Dansku, zemlju koja ima najveću javnu potrošnju te ja dakle najviše socijalistička pa bi se moglo pretpostaviti da ima i velike privilegije za radnike. Javna potrošnja u Danskoj je 2012. iznosila čak neverovatnih 59,5%! U Srbiji je istovremeno bila 45,2% (prema MMF-u). Ispod je kratka tabela o određenim delovima radnog zakonodavstva koje važe u Srbiji  i Danskoj (podaci su iz Doing business report Svetske banke, a na linkovima možete da pogledate više podataka o tome).

Kao što možemo videti, Danska kao zemlja gde državni aparat troši nezamislivo visoke sume novostvorene vrednosti ima jako liberalan zakon o radu, gde su prava radnika mnogo niža nego u Srbiji. Ako pogledamo i stopu nezaposlenosti u Danskoj (koja je u oktobru ove godine iznosila 6,7%) vidimo jasnu razliku. Ovo ne znači da će samo promena zakona o radu dovesti do velikog porasta zaposlenosti, ali je sigurno neophodan korist u pravom smeru.

	Srbija	Danska
Zabrana rada na određeno za stalne poslove	da	ne
Maksimalna dužina ugovora na određeno	12 meseci	bez ograničenja
Mogućnost produženog radnog vremena od 50 h nedeljno	da	da
Maksimum radnih dana u nedelji	6	6
Naknada za noćni rad	26% plate	0%
Broja plaćenih dana godišnjeg odmora	20	25
Zakonska mogućnost proglašavanja radnika tehnološkim viškom	da	da
Obaveza premeštanja radnika na novo radno mesto ili prekvalifikacije	da	ne
Obaveza prioritenog zapošljavanja	da	ne
Naknada za otpuštanje (prosečna za radnike sa 1, 5 i 10 godina staža)	2 mesečne plate	0

Mislim da je jasno šta nam valja činiti.