Za mene nije pitanje da li Telekom treba prodati, već koji deo te kompanije. Ovo pišem kao reakciju na seriju tekstova koje sam pročitao o prodaji - evo i poslednjeg.
Telekom je najprofitabilnija firma od svih javnih preduzeća u Srbiji. Međutim potrebno je pogledati uzroke takve profitabilnosti. Telekom sadrži MTS, Mtel u Crnoj Gori, Mobtel Republike Srpske, mrežu kablova za telefon i optičke kablove za internet. U svim mobilnim telefonijama je glavni igrač na tržištu (npr. 60% mobilnih korisnika u Srbiji, 70% wireless internet priključaka...) dok je u fiksnoj telefoniji 100% monopolista (Oriona još nema). Kada je neko apsolutni monopolista na tržištu nije previše teško očekivati profit. Mnogi kažu da je celokupna grana "prirodni monopol", no to važi samo za distributivnu mrežu (inače bi ostale firme, koje rade samo uslugu imale gubitke). Drugo, MTS je dominantni učesnik tržišta mobilne telefonije. Tržište je zaštićeno, treba reći, jer postoje samo tri licence. Setite se šta se desilo kada je VIP ušao. Doneo je stotine miliona investicija, naterao konkurente da smanje cene, sada je korišćenje mobilnog toliko jeftino da više uopšte ne koristim fiksni . Mogu se kupiti telefoni za 1 dinar, uzeti posebni paketi i sl... A sad zamislite da se dozvole još tri licence, pa još 10 itd... U skoro svim razvijenijim zemljama postoji više konkurenata nego kod nas i jedino što može da se desi sa oslobađanjem tržišta je da cena krene da pada. A to znači da bi i profiti padali (koji u mobilnoj telefoniji u Srbiji iznose oko 200 miliona evra).
Na kraju, još ne postoji mogućnost promene operatera mobilne telefonije bez promene broja. To drži mnoge od 5 miliona korisnika MTS-a kod njih iako ima najgoru uslugu.
Dve informacije dobro ukazuju na zarađivačku (ne)sposobnost Telekoma.
- U 2009. godini, finansijska kriza i novi porez na korišćenje mobilnih telefona doveli su do značajnog smanjenja ukupnog tržišta. Međutim, Telenor je imao smanjenje operativnog profita - EBIT za 30%, VIP je čak uspeo da smanji gubitke u 2009. (i dalje investiraju više nego što zarade), dok je Telekom imao smanjenje EBIT-a za 50%. I to sve kao povlašćeni monopolista.
- Telekom Srbije ima nešto iznad 11000 zaposlenih, Telenor ima 1.080 posle otpuštanja 120 ljudi u poslednjoj reorganizaciji. Ne znam koji deo ljudi od onih 11 hiljada radi u MTS-u ali sigurno je većina. Dakle sa jedno 5-6 puta većim brojem radnika i sa dva puta više korisnika mobilne telefonije (5 milona Telekom, 60% tržišta, 2.5 miliona Telenor, 34% tržišta) MTS pravi 98 miliona profita, Telenor 111 miliona (EBIT).
Sada je poslednji trenutak za prodaju. Kriza je dovoljno iza nas da cena zbog toga neće biti niska a sa ulaskom Oriona na tržište ona može samo da pada (mada ni potencijalni investitori nisu blesavi, uračunavaju oni to u cenu. No može da se desi da precene svoje sposobnosti, bolje za nas)
Dakle, profitabilnost Telekoma je mit, jer je profit bez ekonomskih osnova. On je pre svega rezultat apsolutnog monopola Telekoma na tržištu fiksne telefonij i dominacije MTS. Ta dominacija postoji samo zato što je tržište zaštićeno od ulaska novih konkurenata, gde država praktično administrativno uvodi oligopol. Novi kupac dolazi da kupi monopol, mrežu, korisnike i najvažnije garanciju za zaštitu od konkurenata (nema naznaka da bi vlada promenila svoju politiku zaštite) - a sve to bi mu garantovalo nadprosečne rente koje na otvorenom tržištu može samo da sanja.
Ovo su ekonomski argumenti za prodaju. Postoje i drugi pre svega politički koji se bave pitanjem korupcije, kupovinom glasova pred izbore i sl... Ima i jedan snažan argument protiv prodaje a taj je da će pare od prodaje vlada da potroši pred izbore zarad kupovine glasova (Mrka ima gomilu shovel-ready projekata) - međutim kako vlada planira to da uraditi sve jedno, šta god mi pisali i govorili o tome, bolje iz kapitala nego iz kredita.
Jedini argument protiv prodaje a da mi deluje validan je da je Telekom strateški resurs u trenutku kada je ugrožena nacionalna bezbednost. Međutim, ne deluje mi da je nacionalna bezbednost ugrožena... Bar se nadam!
Da ovo ne bude prazna kritika, evo par ideja koje mislim da treba primeniti:
1. Treba podelitii Telekom. Prvo odvojiti distributivnu mrežu i osnovati posebnu firmu za to. Pošto je ovo priordni monopol i već rasprostranjen, prodaja ovakvog monopola bi samo dala veću tržišnu moć novom kupcu da ucenjuje konkurente. Ostatak firme prodati ili kao celinu ili kao delove zavisno do procene šta će postići veću cenu.
2. Što hitnije se mora otvoriti tržište prodajom dodatnih licenci za mobilnu telefoniju
3. Ukoliko postoje legalne osnove, treba zabraniti VIP-u i Telenoru da učestvuju na tenderu. To bi značilo samo veću koncentraciju tržišta pogotovo na fiksnoj telefoniji - mada sa otvorenim tržištem pitanje koliko je ovo bitno.
4. Treba ubrzati uredbu o mogućnosti promene operatera mobilne telefonije bez promene broja. Stvar je tehnički izvodljiva a dovela bi do pojačane konkurencije na tržištu. Više ne biste ostajali kod MTS iako ima najlošiju uslugu samo zato što ne želite da menjate broj.
5. Znam da je nemoguće da vlada šest meseci pre izbora odoli da ne potroši pare od prodaje tako da predlažem da se pare od Telekoma daju u izgradnju infrastrukture (puteva, obliaznica, hidroelektrana i sl...) ili u reformu penzionog sistema.
Svi podaci su za 2009. godinu, preuzeti sa: naslovi.net, b92.net, vesti.rs
Ulazak Telenora u sektor fiksne telefonije nije izvestan (i btw Orion nije Telenorova kompanija).
ReplyDeleteTelekom traži previše para za korišćenje infrastrukture. Skoro da se Telenoru više isplati da sam ide i postavlja kablove.
A što je još zanimljivije, Telekom traži i penale po svakom pretplatniku koji pređe u Telenor.
Tako da su veliki izgledi da Telenor odluči da odustane od fiksne telefonije.
a kakva su iskustva u inostranstvu po pitanju razdvajanja distribucije i horizontalne podele u takvim delatnostima?
ReplyDeletePotpuno netačno što se tiče ulaska Telenora u fiksnu telefoniju. Telenor je već kupio licencu, spor oko korišćenja Telekomove infrastrukture je rešen nakon arbitraže od strane Ratela (koliko je pravedno rešenje Ratela je drugo pitanje, ali je i ta stvar rešena).
ReplyDeleteU svakom slučaju, Telenor će od janaura krenuti sa fiksnom telefonijom.
I još jedna stvar, prenosivost broja je omogućena i uredba po tom osnovu (napokon) stupa na snagu 1. januara 2011.
Drugim rečima, iako se slažem sa većim delom teksta, autor nije u toku sa novim dešavanjima na polju telekomunikacija, naročito što se tiče MNP-a (mobile portability number).
ReplyDeletePrvo ono pozitivno - generalno se slažem da je ovo napisano tačno.
ReplyDeleteTri negativne, nadam se konstruktivne kritike:
1. Gramatičke i logičke greške tipa 100% monopol i apsolutni monopol, i odpuštanje i sl. smatram da nisu u redu za bilo čiji blog.
2. Neozbiljno je uzeti EBIT bez njegovog prilagođavanja, i još neozbiljnije posmatrati profitabilnost samo kroz EBIT.
3. Mora se uzeti u obzir činjenica da država zagrabi ogroman deo, ako ne i celu rentu, visokom cenom lincence, što u osnovi predestavlja presipanje od građanstva ka državi, koje može da bude sasvim opravdano i poželjno.
U stvari, zaključivanje o profitabilnosti preduzeća samo na osnovu EBIT je kao da proveravate kvalitet Titanika tako što kuckate o trup i osluškujete zvuk
ReplyDelete@nomen,
ReplyDeletePriznajem da nisam znao da uredba stupa na snagu 1. januara 2011. ali sam znao da je uredba doneta, samo stupa na snagu u budućnosti. No to ne menja na činjenici da je nedonošenje takve uredbe onog momenta kada je prenos bio moguć produžilo dominantnu poziciju MTS-a i time napumpalo profit koji svi toliko veličaju. Moja poenta je da se ne može govoriti o profitabilnom i uspešnom preduzeću koje posluje na (administrativno) zaštićenom i koncentrisanom tržištu.
@anonymus,
Prihvatam gramatičke primedbe. Što se tiče logičkih one su napravljene svesno u duhu svakodnevnog izveštavanja. Jer ni Salford nema faktički monopol ali ga svi nazivamo monopolistom.
A kritike za EBIT iako metodološki ispravne za analizu uobičajenih preduzeća ne važe za analizu državnih preduzeća. Jer kada Telekom plaća porez on samo presipa sa jednog državnog računa na drugi. A što se tiče kamata, kao što je navedeno u novinarskom tekstu koji sam linkovao, deo njih plaća Vlada Srbije. Zato nije fer porediti dobit za raspodelu MTS-a i Telenora. Ja sam pokušao da uporedim zarađivačku moć MTS-a i Telenora relativno ukupnom broju zaposlenih i broju pretplatnika (što bi bila alternativna merila rentabilnosti, produktivnost zaposlenih i modifikovan koeficijent obrta kupaca)
Analiza profitabilnosti je vrlo ozbiljan posao.
ReplyDeletePod tim se smatra da je potrebno uraditi nekoliko vrsta analiza pre konačnog zaključka. Na ekof se radi samo racio analiza, ali i ona sadrži preko 100 racio brojeva za čije ispravno tumačenje je potrebno mnogo godina iskustva i veliko znanje. Moram i da ponovim da je to samo jedna grana analize profitabilnosti. Osim toga, EBIT-om, kao i drugim pozicijama, je moguće značajno manipulisati i u okviru MRS (IFRS), i u okviru OPRP (U.S. GAAP), pa je potrebno detaljno prilagođavanje stvarnoj situaciji. Itd itd...
Međutim, potpuno se slažem da bi trebalo deregulisati to tržište, a država može da prikupi novac na neki drugi način.
@anonymus,
ReplyDeleteSvakako da ne razumem detalje finansijske analize, ali razumem suštinu i drago mi je da se slažemo oko ekonomskog principa.
Čestitam najpre na otvaranju bloga i nadam se da će biti dostojan svog imena (ima u startu preporuke od čuvanog i uspešnog bloga TR!). I ja sam svoj blog počeo u oktobru i prvi post (ali i ostali) je bio o Telekomu i telekomunikacijama.
ReplyDeleteKao čovek iz telekomunikacione struke neću da Vas kritikujem u nekim "propustima" i nedostacima u razmišljanju i analizi, ali se suštinski slažem sa (najmanje) dve Vaše konstatacije:
1. Dobar je (poslednji) trenutak za (dobru) prodaju.
2. "Novi kupac dolazi da kupi monopol, mrežu, korisnike i najvažnije garanciju za zaštitu od konkurenata..."
Živi bili i videli kako će se država ponašati u trošenju para dobijenih od prodaje i u daljoj (de)regulaciji tržišta telekomunikacija.
I za kraj - ideje novih ljudi - to je ono što danas i sutra treba ovoj i ovakvoj, ali našoj Srbiji.
Živeli i srećno!
Od srca hvala u Harbergerovo i moje ime
ReplyDeletePavle,
ReplyDeleteSlazem se sa tobom da ne bi trebalo privatizovati distributivnu mrezu. Medjutim, svi drzavni operatori sa prirodnim monopolom su u celosti privatizovani ne samo u okruzenju, vec i u celom svetu gde je doslo do privatizacije. Prirodni monopol u ovoj oblasti se regulise prisustvom nezavisnih agencija poput RATEL-a u Srbiji. Dakle, nezavisna agencia kontrolise operatora koji ima prirodni monopol u odredjeivanju cena prema drugim ucesnicima na trzistu. U prevodu, RATEL je duzan da:
1. proverava opravdanst cene iznajmljivanja distributivne mreze i koriguje je po potrebi;
2. kontrolise primenu jedinstvene cene prema svim operatorima
Evropska komisija je donela gomilu propisa i preporuka u smislu definisanja trzista telekomunikacija gde je poseban akcenat stavljen na veleprodajno trziste tj. distributivnu mrezu. Medjutim, RATEL ne samo sto nije definisao trziste, vec nista nije uradio po tom pitanju. Svi smo svedoci velikog negodovanja internet i kablovskih provajdera zbog ogromne cene iznajmljivanja infrastrukture, dok je SBB tu istu uslugu placao 10x manje. ! Jos jedna stvar, koliko sam ja upoznata, na celu RATELa, kao i ostalih “nezavisnih” agencija sede partijski drugovi. Toliko o nezavisnosti!
Generalno, ja sam protiv bilo kakvog mesanja drzave u funkcionisanje trzista. Zar nije jednostavnije da distributivna mreza ostane u vlasnistvu drzave gde bi svaki operater koji dobije licencu imao pravo na slobodno koriscenje mreze? Izmedju ostalog, distributivna mreza obuhvata i kanalizacione cevi, sto je javno dobro. Evo i koristi od ovakvog predloga:
1. Veca konkurencija u oblasti telekomunikacija i naravno, kvalitetnija usluga, nize cene itd.
2. Veci priliv novca u drzavni budzet.
Npr. RATEL ima preko 100 zaposlenih koji se finansiraju od naplate raznih licenci za mobilnu, fiksnu telefoniju, pretplata internet i kablovskih operatora i ko zna sta jos. Dakle, od ukupno prikupljenog novca agencija uzima koliko mu treba za odrzavanje redovnog poslovanja, a ostatak ide u drzavni budzet za razvoj trzista telekomunikacija (izmedju ostalog i razvoj distributivne mreze). Sigurno se pitate koliko oni novca mogu da zadrze? Odgovor je koliko hoce, jer su po zakonu “nezavisni”.
Po mom predlogu ugsili bi agencije i pripojili 10% zaposlenih (ako i toliko) drzavnom aparatu da zavrsavaju administrativne stvari oko tih licenci, sto bi povecalo prilive u drzavni budzet.
Ustvari, najbolje bi bilo da nema nikakvih nameta ovim operatorima, jer bi imali jos konkurentniije trziste, a samim tim nize cene i kvalitetnije usluge.
Čisto informativno Orion je američka firma koja je kupila SezamPro i što se tiče njihove "fiksne" telefonije to nije klasična fiksna telefonija koju svi imamo preko Telekoma ili koju će Telenor možda nuditi, pre bi se reklo alternativa fiksnoj telefoniji. Nema potrebe za izgradnjom infrastrukture kakvu Telekom ima, ali zato za sada ne pokrivaju ni celu teritoriju Beograda.
ReplyDeleteSamo napred sa blogom, svaka čast!
Na osnovu iznetih podataka ne može da se zaključi da li je Telekom profitabilan ili ne, pogotovo ne ako se uzimaju samo apsolutni podaci. Mnogo je značajnija EBIT marža (ebit/prihodi od prodaje) koja je za Telekom iznosila 13% u 2008, a 23% u 2009 (samo firma u Srbiji), što znači da je profitabilnost merena samo ovim pokazateljem porasla u 2009. u odnosu na 2008, suprotno od zaključka koji je dobijen.
ReplyDeleteMeđutim, to je sve nebitno za privatizaciju koju treba sprovesti bez obzira da li su rezultati dobri ili ne.
Цитат: Znam da je nemoguće da vlada šest meseci pre izbora odoli da ne potroši pare od prodaje tako da predlažem da se pare od Telekoma daju u izgradnju infrastrukture (puteva, obliaznica, hidroelektrana i sl...) ili u reformu penzionog sistema.
ReplyDeleteМислим да би било добро спровести реформу пензијског система у Србији по угледу на реформу коју је у Чилеу спровео тим под руководством Хозеа Пињере.
@Branko Todorović,
ReplyDeletePrihvatam argument, oko zaključka celokupne rasprave se već slažemo.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Obustaviti-prodaju-ako-nije-u-pitanju-ekonomski-interes.sr.html
ReplyDeleteevo šta o celoj priči misli Savet za borbu protiv korupcije.
Možda bi Savet trebalo da zaposli kojeg ekonomistu.