Seća li se iko prodaje Mobtela?

Ovim postom bih da stavim tačku na debatu oko prodaje Telekoma koja se razvila u komentarima na moj prethodni post na ovu temu.

Miša Brkić u svom novom uvodniku u "Politici" podvlači sjajnu paralelu između prodaje Mobtela Telenor-u i debate o prodaji Telekoma.

"Norveška kompanija Telenor (kao kupac) iskeširala je 2006. godine milijardu i 570 miliona evra državi Srbiji (kao prodavcu) za operatera mobilne telefonije Mobtel. Za četiri godine država Srbija spiskala je sve te pare, a novac je potrošen tako da danas gotovo niko ne ume da navede bar jedan projekat..."

NIP je pojeo milijardu-dve evra a da ništa nije ostalo iza njega (osim inflacije). Kako reagovati na izjave ministra Dinkića koji iz dana u dan najavljuje gde će biti investirane pare od prodaje Telekoma (poslednja vest je najava dokapitalizacije Komercijalne banke)? Koji kredibilitet ima tadašnji (2006) ministar finansija a današnji ministar ekonomije? Ja mu ne verujem ništa i isto savetujem i vama. Premijer je 20.10. izjavio da će pare od prodaje ići isključivo u infrastrukturne projekte da bi se dan kasnije, 21.10. u izjavi Cvetkovića pojavilo i: 

„Gradićemo poprečne saobraćajnice koje velike gradove spajaju sa koridorima, ulagaćemo u železnicu, a verovatno i u izgradnju nekih trajnih institucija, poput Narodnog muzeja, Filharmonije...“,

Ne znam od kada se Muzeji i Filharmonija ubrajaju u infrastrukturu i kako pomažu poboljšanju konkurentnosti Srbije koja je ključni problem naše privrede, čisto ako niste znali.

Dve se stvari mogu zaključiti. Prvo, ne postoji nikakva saglasnost unutar vlade oko toga gde potrošiti pare od Telekoma. Miša Brkić ističe da je sada "poslednji voz" da se krene u reformu penzionog sistema, sa time se potpuno slažem. Pare će verovatno kao i u slučaju prethodnih kapitalnih privatizacija otići u predizborne kampanje, direktno ili indirektno. Na kraju svo to "pumpanje ekonomije" ćemo platiti mi građani, višom inflaciom koja je već izašla iz planiranih okvira. No kod ministara reforma PIO fonda ni ne provejava u izmaglici. 

Drugo, ne postoji konsenzus oko toga gde te pare treba uplatiti. Dijana Dragutinović insistira da se pare sliju u budžet. Verujem da je to dobro rešenje, jer je jedino tako moguće imati kakvu takvu kontrolu nad trošenjem tih sredstava. Ako pare odu u neki novi NIP neće im biti ni traga ni glasa. Naravno, predlog ministarke finansija, kao i uvek, odbijaju Premijer i ministar Dinkić.

Na kraju prokomentarisao bih i jedan stalni argument protiv prodaje. Otprilike zvuči ovako: "Pa dobro, ako vidimo da će da proćerdaju te pare bez ikakvog plana i kontrole zašto onda prodajemo Telekom i ostavljamo im takve mogućnosti?"

Evo zašto mislim da i dalje treba prodati Telekom. U slučaju da se Telekom ne proda sumnjam da će doći do ozbiljne konkurencije na tržištu fiksne telefonije a takođe sumnjam da će doći do dodatne liberalizacije mobilne telefonije (oba procesa bi u značajnoj meri ugrozile monopol koji Telekom ima na tim tržištima). Ove stvari su bitne, pogotovo svakog meseca kada vam dođe račun za fiksni ili mobilni. Cena usluga će sporo padati ako se Telekom ne proda. Ovde govorimo o stotinama miliona dinara (možda i milijardama) godišnje koje bi građani potencijalno gubili na višim cenama. 

Sumnjam da će doći do modernizacije fiksne telefonije i investiranja u telekomunikacionu infrastrukturu u obimu u kojem će to učiniti budući vlasnik. Ovde ponovo govorimo o stotinama miliona (ovaj put evra) koje bi ne-prodajom potencijalno izgubili. 

Na kraju bitan je i korupcijsko-politički faktor koji je sveprisutan. Telekom je profitabilno preduzeće i time prilično duboki bunar iz koga se uvek vadi za potrebe intervencija vlade, pogotovo u predizbornim godinama. U rukama političara, Telekom postaje moćno finansijsko-političko oruđe. Poslednji dokaz toga je prebacivanje novca iz dobiti MTS-a na račune ministarstva finansija kako bi se obezbedila sredstva za 5.000 dinara po glavi penzionera sa pirmanjima ispod 25.000 dinara.

Pitanje za sve ljude koji budu glasali za listu na kojoj će biti Dinkić i Cvetković. Seća li se iko prodaje Mobtela?