Prethodne dve godine slušao sam Free Market Road Show u Beogradu. Ove godine sam posetio istu konferenciju u Zagrebu jer je tamo predavanje držao profesor Jose Pinera a zaobišao je Beograd. Velika šteta za beogradsku publiku na FMRS jer je Pinera apsolutno neverovatan govornik i predavač. Zaista je bilo sjajno slušati predavanje direktno od čoveka koji je reformisao penzioni sistem u Čileu, prvi potpuno privatni penzioni sistem u svetu. Nakon predavanja u toku panela postavio sam pitanje profesoru. Prvo sam ga uputio u par podataka o našem raspalom penzionom sistemu, gde je on ostao bez teksta, a onda sam upitao koju strategiju provoditi za reformu penzionog sistema: Da li ići na uticaj političara koji trenutno imaju vlast i moć i raditi sa njima da se primene barem delovi privatnog sistema odnosno trenutni sistem polako usavršava ili čekati da se ovaj sistem raspadne, država bankrotira i onda krenuti od nule.
Jose Pinera smatra da u Srbiji, kao i u većini zemalja sa čvrstom podrškom konceptu države blagostanja, nema svrhe pokušavati u trenutnom političkom sistemu. Svaki takav pokušaj osuđen je na propast, jer političari nisu spremni za reformu sigurno najvećeg segmenta države danas. Fiskalni i demografski trendovi čine da propast sistema bude neminovna, te je naš posao da edukujemo ljude o principima i funkcionisanju privatnog sistema, napravimo "table ready solution" - strategiju pripreme trenutnog sistema za likvidaciju i privatizaciju te nacrt novih institucija za privatni sistem. Dakle, pripremati se, pisati, širiti ideju, ubeđivati ljude i vremenom stvarati klimu da kada sistem pukne postoji spremno alternativno i razrađeno rešenje. Hvala profesore!
Koliko god je Jose Pinera oduševio, toliko je ostatak konferencije razočarao. Pogotovo je katastrofalan bio drugi panel (evo rasporeda) "Ljudsko dostojanstvo u tranzicionoj ekonomiji". Pored profesora iz Amerike, Eda Strighama, anarho-kapitaliste, gosti su bili Gordan Crpić (profesor na katoličkom univerzitetu) i Krešimir Sever (nezavisni sindikati) a raspravu je vodila Ivana Petrović (NovaTV). Jedino je sindikalac bio dosledan, predvidiv i konzistentan. Novinrka je bila nerazumljiva, umišljena i "intelektualna" sa pitanjima koja nisu imale veze nisa ekonomijom niti sa imenom konferencije. Naravno, teme rasprave su se vrtele oko nepravde "neoliberalnog" kapitalizma i gramzivosti, koja nije moralna, božija, pravedna i društveno poželjna. Svo troje domaćih su se složili kako država ništa ne radi da povrati dostojanstvo građana ali opet potrebno je kroz državu "da se nešto uradi po tom pitanju". Novinarka bi ukidala omladine stranaka, sindikalac bi zabranio otpuštanja a katolik krivi "krizu morala" za finansijski slom 2007, lošu tranziciju, verovatno i kišovito vreme ovih dana. Pitanja za Eda Stringhama nisu imala nikakve veze sa njegovom ekspertizom, temom konferencije a na neka nije ni mogao da odgovori (tipa o zločinima komunističkog režima u Jugoslaviji ili jedno o tome da li dostojanstvo može postojati kada političari toliko kradu). Potuno besmislena rasprava ekonomskih neznalica i "know-it-all" intelekutalaca o kvazi-nadri-uzvišenim temama.
Austrian Economic Center i ostali organizatori FMRS debelo su podbacili u izboru organizatora konferencije u Zagrebu. Ona je poverena "Hrvatskom centru za obnovu kulture" koji nema veze sa idejama liberalizma što su pokazali u izboru učesnika drugog podijuma. Na papiru, oni su mogli da budu pogodni za stimulativnu raspravu i kleš, levice vs. desnice vs. libertrijanizma, ali pod uslovom da su ovi ljudi gore imali i malo pojma o ekonomiji, politici, liberalizmu.
Nisam bio na predavanju, Črpić(katolik) nije libertijanac, ali malo normalnije razmišlja, barem na temelju ovog intervjua;
ReplyDeleteMR. ČRPIĆ: Da, to znači upravo to. Pokojni akademik Županov naznačio je elemente egalitarnog sindroma koji su još uvijek bolno prisutni u aktualnom hrvatskom društvu, a onda i u Crkvi koja je dio tog društva. Koliko smo u društvu, a ne od društva, to prepuštam teolozima da se o tome odrede. Ovdje ću samo naznačiti elemente egalitarnog sindroma, prema Županovu, pa možete sami prosuditi koliko su prisutni u našoj svagdašnjici: perspektiva ograničenog dobra, norma egalitarne podjele plaća, redistributivna etika, antipoduzetnički stav, »opsesija o privatniku«, »intelektualna uravnilovka«, antiprofesionalizam, antiintelektualizam.
Perspektiva ograničena dobra odnosi se na statičan sustav u kojemu možemo samo dijeliti ono što je tu. Ništa se novo ne može dobiti ni stvoriti. U tom je sustavu pravedna egalitarna podjela plaća. Svima jednako, direktoru i portiru, jer svi imaju jednake potrebe.
Antipoduzetnički stav očituje se u ideji da su svi privatnici »lopovi«. Ako je neki slučajno bez »afere«, to znači da još ne znamo sve detalje. Ali baviti se poduzetništvom to je nešto po sebi i u sebi loše.
Intelektualna uravnilovka očituje se u premetanju poluistina, poluspoznaja hranjenih neprofesionalizmom. Ideja radnika u tom sustavu suprotna je ideji građanskih mislioca 19. i 20. stoljeća koji zastupaju podjelu rada, kompetentnost i profesionalnost. Ovdje vlada paradigma »sveznadara«, univerzalnih neznalica - znaju sve, a ništa pošteno. Otuda se razvio jedan skroz neefikasan model suvremenoga hrvatskog radnika: svaštar. I imamo 300.000 takvih nezaposlenih. Što ti ljudi znaju raditi? Svašta. Što zaista znaju raditi? Malo toga što bi mogli prodati na aktualnom tržištu rada. S druge strane imate niz potreba za kompetentnim stručnjacima kojih naprosto nema.
Zapad se razvio na profesionalizaciji i na poštivanju znanosti. U bivšem komunističkom sustavu, profesionalnost se stigmatizirala kao »birokratizam« ili »privatnik-kapitalist«. Danas je to još uvijek snažno prisutno u pokušaju da nam jedna osoba ili institucija supstituira sustav, odnosno u iracionalnoj težnji da se konstantno dovodi u pitanje legitimitet vlasništva, što blokira svaku mogućnost razvoja društva. Osnovna ideja koja je tu ležala u pozadini je Marxova ideja da bi slobodan čovjek ujutro trebao biti ribar, u podne ratar, a popodne sveučilišni profesor, a da pri tome ne bude ni ribar, ni ratar, ni sveučilišni profesor, već čovjek kao takav. To antropološki ne stoji, no to je također druga tema.
Ja ovog sindikalca nisam mogao slušati, otišao sam nakon 10-ak minuta. Nisam bio ni na jednom od prethodnih FMRS-ova, pa ne znam kako je inače. Nije mi žao što sam došao, kao što kažeš, predavanje g. Pinere je vrijedilo čuti. I onda dopuste samo jedno pitanje, bezveze! Odlično pitanje, ali opet, trebali su dozvoliti više. Žena koja je bila umjesto hrvatskog ministra, valjda zamjenica, je lagala kad je rekla da će dići doprinose u drugi stup sa 5% na 7% ove godine... kakvo dizanje, biti će uspjeh ako Vlada do kraja mandata ne nacionalizira fondove, a u sljedećih 10-15 godina su gotovi sigurno. I Pinera se začudio što ta priča... čovjek bolje razumije hrvatsku ekonomiju od nje.
ReplyDelete