Reforme zakona o radu

Juče sam bio na prezentaciji izveštaja studije "Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage", koji je izradio CLDS, a koji je finansirao USAID projekat za bolje poslovno okruženje. Studija se bavila radnim zakonodavstvom u Srbiji i predlogom reforme. Na studiji su radili dr Boško Mijatović i Prof. dr Zoran Ivošević. Panel koji je sledio bio je veoma zanimljiv jer su učestvovali predstavnici sindikata, autori i direktorka HR iz Coca Cola Hellenic Nataša Prodanović iz ugla poslodavca.   

Studiju još nisam uspeo da nađem Evo studije u integralnom obliku ali a ovde možete pronaći njen sažetak. Poenta je da je CLDS izradio detaljni pregled mana trenutnog zakona o radu koje je rigidan i nije podsticajan za zapošljavanje čak i za merila socijal-demokratija Evropske unije. Mane trenutnog sistema sumirane su na tri ključna područja:

• Ograničenja ugovaranja poslodavca i radnika u mnogim važnim stvarima kada je to u obostranom interesu.
• Haotičan sistem kolektivnog pregovaranja. Ja bih rekao mehanizam socijalnog ucenjivanja i nepotizma.
• Pravno-tehničke greške koje komplikuju rpoceduru i primenu zakona.

Boško Mijatović daje čitavu listu predloga a siguran sam da je i na samoj prezentaciji zaobišao mnoge detalje. Opšti trend pomenute reforme je usmeren ka liberalizaciji tržišta rada, oslobađanja ugovornih prava poslodavaca i radnika kao i omogućavanje novih fleksibilnijih tipova radnih ugvora koji bi omogućili lakše zapošljavanje mladih. Naravno bez tržišnih reformi i dobrog poslovnog okruženja (čitaj vladavina prava) nijedan zakon en može da reši problem ogromne nezaposlenosti ali svakako predložene promene mogu pomoći da se baarem deo strukturne nezaposlenosti, pre svega mladih i neiskusnih, smanji.

U zažetku možete pronaći više a ja ću ovde izlistati nekoliko predloga promena koji mi se čine najbitnijim:

• Rad na određeno sa produžiti 1 na 2 ili 3 godine bez neophodnog navođenja razloga i posebnih uslova
• Omogućiti rad na daljinu
• Omogućiti privremeni rad preko agencije (aktuelna nemačka praksa bitna za zapošljavanje mladih)
• Produženje dozvoljenog prekovremenog rada nedeljno
• Ukinuti jednaku zaradu za jednaku poziciju (u Srbiji se zakonski radnici ne smeju nagrađivati većom platom za bolji rad na istoj poziciji)
• Isključiti lična primanja iz zarade (ako ti firma plati školovanje, privatni telefon ili rentu za stan - danas mora na to da plaća poreze i doprinose)
• Otpremnina prema radnom periodu kod poslodavca a ne prema stažu

U panel diskusiji sam još dodao da nijedna reforma zakona ne može da prevaziđe problem ekonomske računice isplativosti zapošljavanja koja je drastično narušena visokim porezima i doprinosima. Oni nikada neće moći da se značajno smanje bez smanjenja državne potrošnje i reforme ključnih socijalnih potrošača.