Preduzetništvo, inovacije i kriza

Dugo već slušamo kako se većina evropskih i svetskih političara kune u to da će oni kroz državnu potrošnju da izvuku svoje zemlje i ceo svet iz ekonomske krize i recesije. Hiljade milijardi dolara, evra i ostalih valuta su nemilice potrošene, ali bez pravih rezultata. Koliko ja vidim, problem u državnom stimulusu je u tome što on leči posledicu istim uzrokom. Jedino što je dosada kroz istoriju uspevalo da pobedi ciklična kretanja ekonomije i da iz recesije pokrene privrednu ekspanziju su inovacije. Upotreba vatre, parna mašina, motor na unutrašnje sagorevanje, stoni računar... bilo koji od ovih izuma je promenio na bolje svet u kome živimo. Šumpeter je taj čin stvaranja inovacija od strane preduzetnika nazvao ''kreativnom destrukcijom'' jer su one uništavale do tada postojeće obrasce privređivanja i stvarale nove. Ovde ću da prikažem jedan primer kako je jedna ''luda'' ideja jednog čoveka stvorila potpuno novu industriju u Africi, koja zapošljava oko 10 000 ljudi.

''Naše gore list'' Dušan Vasiljević je 1980-ih iz Australije otišao u Južnu Afriku tražeći nove prilike za posao, i tamo je pokrenuo piljarnicu. Posao mu je krenuo, ali ne baš najbolje i on je odlučio da potraži neko unosnije zanimanje. U to vreme se razrešavala kriza oko Namibije, koja je bila pod okupacijom Južnoafričke Unije i tada su se završavali pregovori oko njene nezavisnosti koja je ostvarena 1990. Vasiljević je na krajnjem jugu zemlje, pored same granice sa JAR, uz obalu reke Oranje kupio tada propalu farmu Aussenkehr lmt. i na njoj pokrenuo novi biznis - uzgajanje grožđa. On je prvi čovek koji je počeo da uzgaja grožđe na komercijalnoj osnovi u Namibiji, pošto je to pre njega smatrano nemogućim. Ipak, Vasiljević je uspeo da odgaji sortu grožđa koja uspeva na suvom i peskovitom zemljištu sa manje od 50 mm padavina godišnje. Prve godine proizvodnje je uspeo da sam popuni kvotu od 900t koju je Namibija dobila za izvoz u Evropsku Ekonomsku Zajednicu. Vasiljević je znao da ključ njegovog uspeha nije samo u proizvodnji grožđa, nego i u dobrom tajmingu - ključno je bilo da njegovo grožđe sazri pred Božić (gregorijanski) i Novu godinu, u vreme stonog grožđa nije bilo u Evropi. Time mu je bio garantovan plasman ali i viša cena. Prateći njegove stope, i drugi investitori su krenuli sa pokretanjem tog posla i danas je sveže grožđe jedno od glavnih izvoznih artikala Namibije, u vrednosti od preko 300 miliona USD godišnje a ta industrija zapošljava oko 10 000 ljudi. Vasiljkovićeva firma i danas uspešno posluje, a njegov uspeh se koristi kao case study ilustracija preduzetničke inovativnosti.

Da bi se vratili na putanju ekonomskog rasta i prosperiteta, potrebne su nam preduzetničke inovacije. A da bi se one desile, potrebno nam je business friendly okruženje koje nije sputano velikim fiskalnim nametima niti nepotrebnom državnom regulacijom. Ukoliko do toga ne dođe, jako sam sumnjičav u svetlu budućnost svih nas.