MMF, aranžman, budžet, kurs i tuga

Stigla je vest da je MMF odbio reviziju aranžmana o predostrožnosti. Dogovor između predstavnika MMF i Vlade Srbije nije postignut jer je Vlada odbila da predloži rebalans budžeta. Jednostavno, nema spremnosti da se potrošnja i zaduživanje drže pod kontrolom, probijeni su limiti dozvoljenog duga, time je prekršen zakon, a realne šanse da deficit ove godine bude manji od 4.5% BDP su potpuno nerealne. MMF više nije spreman da nam gleda kroz prste i poslali su nas na popravni. Pored toga treba primetiti da skupština nije uspela da se sakupi u kvorumu pre dva dana a već se šuška da do raspisivanja izbora neće uspeti da se sastanu sa 126 poslanika u sali. Koalicija je u krizi i ukoliko Vlada ne bude reagovala brzo neće biti rebalansa budžeta. Trenutni je optimistički projektovan prošle goidne i bez rebalansa budžeta, revizije aranžmana sa MMF, sa malim mogućnostima daljeg (veoma skupog) zaduživanja ne gine nam privremeno finansiranje već od aprila, otprilike. 

A pomenuti aranžman o predostrožnosti je izuzetno bitan jer njegovo zamrzavanje indukuje nekoliko veoma loših efekata. Prvo, bez ovog aranžmana, drastično se pogoršava kapitalna pozicija platnog bilansa. Stranih direktnih investicija u ovoj godini neće biti, a ako ih i bude, to će biti na nivou statističke greške. Značajnih privatizcaija neće biti u ovoj godini, naprotiv, poslednjim resocijalizacijama drastično se smanjuje mogućnost priliva stranih investicija barem u te industrije. Sada nam više nisu na raspolaganju sredstva od MMF (200% specijalnih prava vučenja) i prosto je neminovno da projektovani deficit neće biti pokriven trenutnim budžetom. Dakle sa smanjenim kapitalnih prilivima i mogućnostima zaduživanja po berzama pitanje je kako ćemo finanisrati život ove godine?

Dinar u slobodnom padu

Uz predstavljenu fiskalnu projekciju i prisutan trgovinski deficit moraće da dođe do postepene korekcije kursa (naviše svakako) i uvoza (naniže). To se već sada vidi jer je evro apresirao u odnosu na dinar skoro 5% u poslednjih dva meseca. Do kraja godine moglo bi se desiti da evro ode i preko 115 dinara, što dosta zavisi od budućih kretanja realne ekonomije, zaduživanaj države i kapitalnog odliva banaka. Kada sam u novembru pisao tekst za novosadski Dnevnik nisam predvideo jednu bitnu stvar. Tada sam hvalio kapitalnu adekvatnost domaćih banaka odnosno da zbog Bečkog dogovora neće biti povlačenja sredstava banaka u Evropske centrale. Ono što tada nisam uvideo je problem koji nastaje u primeni Bazel III standarda. Da ne ulazim u detalje rezultat će biti postepeno povlačenje dela plasmana iz Srbije i Vlada Srbije ne može tu ništa da učini (bolje bi bilo da ne pokušava).

Uz sve prethodne faktore treba dodati da međunarodna ekonomija klizi u recesiju. Pre dva meseca ECB je plasirala 500 milijardi evra kroz trogodišnje plasmane bankama kupujući time neko vreme. Međunarodne finansije su se na kratko stabilizovale, obarajući italijanske i delom španske kamate za 2%. Italija je spašena za sada. Deluje da su se i grčki političari opametili, no narod nije. Postoji nekoliko mogućih scenarija ali svi vode ka jednom izvesnom ishodu - recesiji u celoj evrozoni. Skoro sam se sa jednim drugarom i stalnim čitaocem opkladio da do kraja godine i SAD ulazi u recesiju, ne deluje za sada da je to izvesno, ali mislim da su svi prethodni pokušaji monetarne ekspanzije samo kupili određeno vreme ne i rešili problem. Na našu situaciju ovo svakako ne dolazi kao melem, već so na otvorenu ranu. Bez spremnosti Vlade da sadad, u izbornoj godini vrši rezove, bez sposobnosti da smanji deficit, sa suludim centralno-planskim projektima resocijalizacije strateških industrija ni MMF nije više spreman da drži vodu. Digli su ručnu koja će podići kamate, iseći dotok kapitala, poslati naš rejting u smeće i ogoliti realnost koja je tako tužna. Naša ekonomija ove godine ostaje na nuli (MMF je spustio prognozu sa 1.5 na 0.5% rasta u 2012.) a gledajući prethodne faktore, teško mi je da vidim kako će to da se promeni.