Male šanse za oporavak u 2013. godini

Prenosim vam tekst i novosadskog Dnevnika pisan za novogodišnji specijal.

Godina iza nas donela je puno izazova kako na političkom tako i na ekonomskom planu. Tokom 2012. došlo je do pada privredne aktivnosti i životnog standarda, uz visoku nezaposlenost i inflaciju. Postoje perspektive za blagi oporavak ali je rizik pogoršanja veoma visok!

Šta nas čeka u 2013. godini?*
privredni rast	0,5 do 1,5%
Inflacija	8 do 10%
kurs evra	118 do 128 din/€
nezaposlenost	preko 26%
novih nezaposlenih	do 50.000
*procene autora

U Fiskalnoj strategiji za narednu godinu Ministarstvo finansija je predvidelo privredni rast od 2% BDP. Zapravo, fiskalne vlasti očekuju konačni izlazak iz krize od naredne godine. Sa prethodnim brojem se uglavnom slažu projekcije i međunarodnih finansijskih institucija. Međutim, treba imati u vidu da projekcija rasta tokom ove krize stalno precenjuju realne mogućnosti privreda u Evropi. Tako je za Srbiju, za 2012. godinu, septembra 2011. MMF projektovo rast od 3% BDP, da bi se ta projekcija smanjivala postepeno, u decembru na 1,5%, u martu na 0,5%, dok je pravi rezultat verovatno nešto ispod -2 procenata BDP. Nikako ne bi bilo povoljno da se takav scenario ponovi.

Projekcija rasta u Fiskalnoj strategiji sabira predviđanja o kretanjima drugih važnih pokazatelja poput izvoza roba, visine investicija ili nivoa javne potrošnje. Ako se pretpostavke strategije ne ostvare, neće biti ni željenog rasta, niti izlaska iz krize ali ni boljitka za džep građana. Za sagledavanje perspektiva naredne godine upravo je ključno preispitati na čemu se baziraju optimistične procene.

Potencijalni izvori rasta

Nos iznad površine poslednjih godina držali smo pumpanjem javne potrošnje. Tri ključne karte na koje igre naša Vlada u narednih nekoliko godina su brz rast investicija i izvoza roba i usluga (od čak preko 10 procenata) te očuvanje privatne potrošnje na trenutnom nivou. Od investicija pre svega se očekuju velika ulaganja javnih preduzeća finansirana iz stranih kredita. Pogotovo se planiraju veliki infrastrukturni projekti. Neosporno je da pokretanje investicija javnih preduzeća može podići potrošnju i dohodak u zemlji u narednoj godini. No, odmah se postavlja pitanje kakva je cena takve razvojne strategije. Ako državna preduzeća nisu dala očekivane ekonomske efekte u prethodnom periodu zbog čega se veruje da upravo ona mogu pokrenuti privredni oporavak? Ako javne investicije nisu dale bolju infrastukturu kako da očekujemo odgovornije i pametnije investiranje? Da li je novo gomilanje javnog duga opravdano?

Sa druge strane rast izvoza trebalo bi da se bazira dominantno na rastu poljoprivrede i izvoza automobila. Poljoprivreda je ove godine podbacila zbog nepovoljnih vremenskih uslova ali ništa ne garantuje da će sledeća godina biti dovoljno bolja. Praktično naša Vlada baca bob i igra dodole iščekujući bolju sezonu, bez poboljšanog poslovnog okruženja za razvoj agrobiznisa ili investicije u irigacionu infrastrukturu. Druga uzdanica planiranog rasta izvoza je prodaja FIAT automobila. Međutim, uz posrtanje glavnih izvoznih tržišta Evrope, neizvesnosti u SAD gde deo proizvoda treba da bude plasiran, uz ne baš sjajne rezultate FIAT grupe u poslednje vreme i dosta visoku cenu za dati kvalitet modela 500L, takođe je neizvesno koliko izvoza će se zaista ostvariti.

Istovremeno, zbog kretanja inflacije i kursa, fiskalne konsolidacije te povećanja određenih poreza teško je očekivati očuvanje privatne potrošnje na nivou koji bi obećavao umeren privredni rast. Dakle, na kraju, bacamo sav ulog na dve karte, rast izvoza i državne investicije, čiji su ekonomski ishodi prilično neizvesni. Upravo tu leži rizik oporavka pirvrede u narednoj godini.

Inflacija i kurs

Rast cena u Srbiji ponovo je ostvario neslavne rekorde. Međugodišnja inflacija sada je iznad 13% i veoma je daleko van prostora ciljane inflacije NBS. Ovo je rezultat prethodne fiskalne ekspanzije, povećanja PDV te rasta kontrolisanih cena što sve nije dočekano restriktivnom monetarnom politikom. Usporavanje rasta cena očekuje se tek u drugoj polovini 2013 godine. Zavisno od poteza NBS, kontrole cena i akciza te razvoja događaja na međunarodnim tržištima (pre svega energenata i hrane) inflacija sigurno neće pasti ispod 8% za celu godinu. Ovakav rast cena značiće dalji pad kupovne moći i standarda građana. Međutim, inflacija ima i važno mesto u kreiranju budžeta. Planirano je povećanje plata i penzija od 2,5% u aprilu i samo 0,5%  u oktobru, što će uz ovakvu inflaciju i pad kursa, predstavljati teški politički cilj uz ogroman socijalni pritisak.

Važno pitanje za građane je i kretanje kursa evra. Ako možda bude rasta dohotka i plata u dinarima to svakako neće biti slučaj u evrima. Nakon značajne depresijacije posle leta 2012. godine, čak i uz veoma ubrzanu inflaciju, došlo je do stabilizacije kursa na nivou oko 113 dinara. Ovo je posledica više mera NBS i Vlada koje su veštački zadržale evro na niskom nivou. Ipak efekti stabilizacije počeće da se tope te možemo očekivati lagano slabljenje dinara nakon praznika. Značajniji pad doći će posle marta kada počinje vraćanje subvencionisanih kredita za likvidnost. Ako se uzmu u obzir kretanja platnog bilansa, odnosno razlike u inflaciji u Srbiji i EMU, kurs evra trebalo bi da se kreće u rasponu od 118 do 128 dinara tokom 2013. godine.

Nezaposlenost i standard građana

Bez sigurnijeg privrednog rasta i privatnih investicija ne možemo očekivati rast zaposlenosti. Nezaposlenost, nažalost, još nije dostigla svoj vrhunac. Mere fiskalne konsolidacije, recesija u EMU i viši porezi dovešće do ukidanja još desetina hiljada radnih mesta. Zaposlenost je slika u ogledalu privrednih kretanja i ne treba gajiti iluzije o novim poslovima dok ne budemo sigurni da smo izašli iz krize. Ne postoji institucija koja predviđa rast zaposlenosti u narednoj godini u Srbiji.

Uzimajući u obzir kretanje inflacije, kursa i nezaposlenosti u narednoj godini možemo očekivati dalji pad standarda građana. Taj pad može biti ublažen sa snažnijim privrednim rastom. Međutim, ako izostanu optimistički prognozirane investicije i rast izvoza fiskalne vlasti biće primorane na težak izbor. Sa jedne strane Vlada se može držati svog plana fiskalne konsolidacije, koji verovatno znači niži privredni rast od projektovanog i značajnije manji standard građana. Sa druge strane stoji opcija ostvarenja rasta od 2% i javnih investicija ali po cenu povećanja deficita, duga i višu inflaciju.

Srbiji su potrebne reforme

Građani su gladni bolje ekonomske perspektive a to trenutni sistem to nikako ne može da pruži. „Novi“ plan fiskalne konsolidacije, baziran na usporenom povećanju potrošnje i drastičnom povećanju zaduživanja i javnih investicija, ne predstavlja novinu u odnosu na prethodni period. Vlada misli da može podstaći privatne investicije i biznis za par godina ako sada krene da pumpa državne investicije, selektivne subvencije i gradi infrastrukturu. Međutim, u Srbiji nema zdravog poslovanja iz potpuno drugih razloga. Vladavina prava, efikasno sudstvo, odsustvo raširene korupcije samo su od nekih pojmova koji su toliko puta ponavljani.

Poučeni prethodnim iskustvom, ako želimo da budemo oprezni, moramo zaključiti da su šanse za oporavak u narednoj godini veoma skromne. Ako bude privrednog rasta on neće biti dovoljno osetan da popravi standard građana ili smanji nezaposlenost. Čeka nas godina visoke inflacije i slabljenja dinara. Ipak, najavljeni program fiskalne konsolidacije, ako se zaista sprovede, može biti skroman korak u dobrom smeru koji bi otvorio prostor za neki novi reformski ciklus. Dugoročno, bez vladavine prava, stabilnih institucija i značajnih reformi, nema privrednog oporavka i boljitka za građane.