Javne finansije Srbije su u velikim
problemima. Od početka krize, budžetski deficit je samo rastao, a prethodne
godine je dostigao rekord od oko 2 milijarde evra. Javni dug se u 4 godine,
bezmalo, udvostručio. Postavlja se pitanje održivosti strukture javnih rashoda
Srbije te održivosti javnog duga na duži rok. Za početak, pogledajmo koje su
perspektive stanja javnog duga u 2013. godini.
Javni
dug Republike Srbije na kraju godine u milijardama evra[1]
Osnovni generator javnog duga je deficit
budžeta republike. Dva su osnovna načina kako da se smanji javni dug. Može se
smanjiti javna potrošnja uz iste poreze, formirati suficit, iz kog bi se dug
postepeno vraćao. Druga opcija je prodaja imovine i preduzeća ta namirenje
dugovanja iz kapitalnih prihoda. Kako je ova druga opcija poprilično presušila,
ostaje smanjenje deficita kao jedini realan izbor.
Prethodne godine deficit konsolidovanog
budžeta države iznosio je oko 7% BDP. Plan, cilj i dogovor sa MMF, probijeni su
tokom leta, ali ni posle rebalansa, prihodi nisu uspeli u dovoljnoj meri da
sustignu rashode, te je rezultat poražavajući. Nova Vlada je promovisala program fiskalne konsolidacije koji smo još ranije ocenili kao veoma
optimističan. Pod uslovom da sledeća poljoprivredna godina bude relativno
uspešna, da se kriza u EMU ne zaoštri, da FIAT ostvari planiranu prodaju, da
dinar ne oslabi previše, da se inflacija smiri te da državne investicije, kao
nikada do sada, daju pozitivne rezultate, moguće je da se ostvari 2% rasta u
ovoj godini. Ukoliko neki od ovih elemenata zakaže, neće biti ostvaren rast
privrede, ali i željeni rast prihoda države u ovoj godini i plan fiskalne
kosolidacije može propasti.
Deficit
će biti prepolovljen preko džepa građana
Plan fiskalne konsolidacije podrazumeva
veliki rast prihoda u ovoj godini od 25% (u dinarima). Prihodi budžeta u
januaru 2013. godine, zaista su premašili prihode iz januara 2012. godine za 25%.
Međutim, treba imati u vidu da je inflacija u istom periodu 13%, da je PDV podignut
sa 18 na 20 procenata, da su podignute akcize na gorivo, cigarete i alkohol. Direktnim
porezima prikupiće se najveći deo planiranih viših prihoda. S druge strane,
nema smanjenja javnih rashoda već, uglavnom, njihove prekompozicije. Dolazi do
povećanja stavki subvencija, državnih investicija, programa direktne pomoći
privredi i investicija javnih preduzeća iz kredita koje garantuje država.
Dakle, svo smanjenje deficita koje se
planira u ovoj godini, dolazi prevashodno iz povećanja poreza i inflacije.
Međutim, i povećanje poreza i inflacija samo su jednokratni mehanizmi
pokrivanja javnih rashoda. Dugoročna održivost duga zavisiće isključivo od
strukture finansiranja deficita i dinamike daljeg zaduživanja, koja će direktno
zavisiti od sposobnosti da država smanji svoje prihode. Ako nema planiranih
smanjenja rashoda, a prema planovima ministarstva finansija ta smanjenja su
ništa prema povećanju državnih rashoda u subvencije, investicije i pomoć, ne možemo
biti optimistični prema perspektivi smanjenja duga.
Javni
dug Republike Srbije, na kraju godine, kao procenat BDP
Planirana
stabilizacija duga nerealna
Javni dug je na kraju 2012. godine
iznosio preko 17,5 milijardi evra, odnosno oko 65% BDP. U fiskalnoj strategiji,
Ministarstvo finansija planira da se odnos duga prema domaćem proizvodu
stabiliše što je potpuno nerealno. Ove godine na naplatu dolazi 3 milijarde
evra duga, dok je za pokrivanje deficita potrebno još oko milijardu i po.
Verovatno je da će Ministarstvo finansija uspeti da refinansira tih 3 milijarde
po nižim kamatama, što dugoročno može biti povoljno, ali u narednoj godini neće
imati efekta na stabilizaciju duga. Sveukupno, do kraja 2013. godine, javni dug
mogao da preskoči 19 milijardi evra. Sa, u najboljem slučaju, 2% rasta BDP,
dodatnih 1,5 milijardi evra duga čini barem preko 68% BDP, a možda i više ako
dođe do drastičnijeg skoka kursa evra. Dakle, uz razumne pretpostavke o
privrednim kretanjima, postizanje cilja fiskalne strategije Ministarstva
finansija za narednu godinu, javnog duga u visini 65,2% BDP, nije moguće bez
prodaje nekog od javnih preduzeća ili ogromnih donacija do milijardu evra.
Zaključak
Sa visionom duga na kraju godine može se
licitirati do u beskraj. Jedno je sigurno, uz i dalje visok deficit, sa rastom
kursa evra, šanse da se javni dug stabiliše su potpuno nerealne. Ključna stvar
je prepoznati da je i ova vlad nastavila politiku prethodnih – potrošnja van
svake mogućnosti finansiranja – bez fundamentalnih promena. Zaposlenost, plate
u javnom sektoru i penzije nisu smanjivani, uglavnom je dolazilo do
nadprosečnih povećanja, uz rasprostranjene programe državnih intervencija,
subvencija, investicija i javnih programa svake vrste, a nema nikakvih naznaka
da bi suprotno moglo da se dogodi uskoro. Bez jasnog plana drastičnog smanjenja
javnih rashoda nema ni mogućnosti za kreiranje suficita i dugoročno obaranje
duga. Druga opcija, prodaja porodične srebrnine, došla je do samog kraja, jer
je malo šta ostalo za prodaju. Reforme, liberalizacija i dalja privatizacija su
ostavljeni su za neka druga vremena. Rezultat je 9 milijardi evra novog duga
tokom ove krize, bez jasne vizije kako će se taj novac vratiti.
No comments:
Post a Comment