10 Feb 2012

MMF, aranžman, budžet, kurs i tuga

Stigla je vest da je MMF odbio reviziju aranžmana o predostrožnosti. Dogovor između predstavnika MMF i Vlade Srbije nije postignut jer je Vlada odbila da predloži rebalans budžeta. Jednostavno, nema spremnosti da se potrošnja i zaduživanje drže pod kontrolom, probijeni su limiti dozvoljenog duga, time je prekršen zakon, a realne šanse da deficit ove godine bude manji od 4.5% BDP su potpuno nerealne. MMF više nije spreman da nam gleda kroz prste i poslali su nas na popravni. Pored toga treba primetiti da skupština nije uspela da se sakupi u kvorumu pre dva dana a već se šuška da do raspisivanja izbora neće uspeti da se sastanu sa 126 poslanika u sali. Koalicija je u krizi i ukoliko Vlada ne bude reagovala brzo neće biti rebalansa budžeta. Trenutni je optimistički projektovan prošle goidne i bez rebalansa budžeta, revizije aranžmana sa MMF, sa malim mogućnostima daljeg (veoma skupog) zaduživanja ne gine nam privremeno finansiranje već od aprila, otprilike. 

A pomenuti aranžman o predostrožnosti je izuzetno bitan jer njegovo zamrzavanje indukuje nekoliko veoma loših efekata. Prvo, bez ovog aranžmana, drastično se pogoršava kapitalna pozicija platnog bilansa. Stranih direktnih investicija u ovoj godini neće biti, a ako ih i bude, to će biti na nivou statističke greške. Značajnih privatizcaija neće biti u ovoj godini, naprotiv, poslednjim resocijalizacijama drastično se smanjuje mogućnost priliva stranih investicija barem u te industrije. Sada nam više nisu na raspolaganju sredstva od MMF (200% specijalnih prava vučenja) i prosto je neminovno da projektovani deficit neće biti pokriven trenutnim budžetom. Dakle sa smanjenim kapitalnih prilivima i mogućnostima zaduživanja po berzama pitanje je kako ćemo finanisrati život ove godine?

Dinar u slobodnom padu

Uz predstavljenu fiskalnu projekciju i prisutan trgovinski deficit moraće da dođe do postepene korekcije kursa (naviše svakako) i uvoza (naniže). To se već sada vidi jer je evro apresirao u odnosu na dinar skoro 5% u poslednjih dva meseca. Do kraja godine moglo bi se desiti da evro ode i preko 115 dinara, što dosta zavisi od budućih kretanja realne ekonomije, zaduživanaj države i kapitalnog odliva banaka. Kada sam u novembru pisao tekst za novosadski Dnevnik nisam predvideo jednu bitnu stvar. Tada sam hvalio kapitalnu adekvatnost domaćih banaka odnosno da zbog Bečkog dogovora neće biti povlačenja sredstava banaka u Evropske centrale. Ono što tada nisam uvideo je problem koji nastaje u primeni Bazel III standarda. Da ne ulazim u detalje rezultat će biti postepeno povlačenje dela plasmana iz Srbije i Vlada Srbije ne može tu ništa da učini (bolje bi bilo da ne pokušava).

Uz sve prethodne faktore treba dodati da međunarodna ekonomija klizi u recesiju. Pre dva meseca ECB je plasirala 500 milijardi evra kroz trogodišnje plasmane bankama kupujući time neko vreme. Međunarodne finansije su se na kratko stabilizovale, obarajući italijanske i delom španske kamate za 2%. Italija je spašena za sada. Deluje da su se i grčki političari opametili, no narod nije. Postoji nekoliko mogućih scenarija ali svi vode ka jednom izvesnom ishodu - recesiji u celoj evrozoni. Skoro sam se sa jednim drugarom i stalnim čitaocem opkladio da do kraja godine i SAD ulazi u recesiju, ne deluje za sada da je to izvesno, ali mislim da su svi prethodni pokušaji monetarne ekspanzije samo kupili određeno vreme ne i rešili problem. Na našu situaciju ovo svakako ne dolazi kao melem, već so na otvorenu ranu. Bez spremnosti Vlade da sadad, u izbornoj godini vrši rezove, bez sposobnosti da smanji deficit, sa suludim centralno-planskim projektima resocijalizacije strateških industrija ni MMF nije više spreman da drži vodu. Digli su ručnu koja će podići kamate, iseći dotok kapitala, poslati naš rejting u smeće i ogoliti realnost koja je tako tužna. Naša ekonomija ove godine ostaje na nuli (MMF je spustio prognozu sa 1.5 na 0.5% rasta u 2012.) a gledajući prethodne faktore, teško mi je da vidim kako će to da se promeni. 

7 comments:

  1. U Grckoj na vlasti vise nisu politicari, vec tehnokrate..

    ReplyDelete
  2. Ne bih se u potpunosti složio. Zapravo od volje političara zavisi da li će Grčka u Martu zvanično bankrotirati ili ne. http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=02&dd=12&nav_id=582078

    ReplyDelete
  3. Da, Država resocijalizuje stratešku industriju, a privatizuje - sebe: Prvo čimi formalno, drugo neformalno. Neka im neko kaže da obrnu, dok ne bude kasno :)

    ReplyDelete
  4. To bi trebalo birači da kažu na izborima. Ako je odgovor nema za koga da se glasa, to je samo zato što su naši političari slika u ogledalu glasačkog tela. Oni nude ono za šta narod hoće da glasa. Nema šanse da političar na vlasti gura privatizaciju kada vest o renacionalizaciji Sartida mase dočekaju sa odobravanjem. Tako to ide. Mora obostrano, potreban je i političar(i) vizionar(i) koji će prepoznati da je za održiv rast i razvoj potrebna liberalizacija. Sa druge strane, potrebno je da građanima bude dosta socijalne demagogije i da racionalno uvide da je potrebno na vlast dovesti drugačije ljude. Kada se posle par pokušaja i pogrešaka, na političkom tržištu, ujednače "ponuda" i "tražnja" za razumnim politikama one će pobediti i formirati vladu. Trajaće par godina uradiće veliki posao i narod će ih najuriti. Kroz dve tri decenije ponovo se vraćamo na početak i tako u krug. Otprilike :)

    ReplyDelete
  5. "Nacija ovaca će proizvesti vladu vukova." Edward R. Murrow

    ReplyDelete
  6. Negde posle 5. oktobra, pitali jednog znamenitog europskog državnika (nikako ne mogu da se setim koji beše) da proceni koliko Srbiji treba vremena da stabilizuje institucije i tako to. Ovaj će iz topa: „Neće vama trebati puno vremena, dok promenite jedno 12 vlada.“ Kad se ne šlogirah :D

    ReplyDelete