Ekonomija nije matematika

Tekst originalno objavljen na sajtu Biznis i Finansije

Matematičar Majkl Edeses:

"Ekonomija pretenduje da bude matematika, ali ona to nije. Postoji velika razlika. Za razliku od ekonomista, nema tog matematičara koji bi koristio pojam u formuli, ili stav o teoremi, osim ako taj pojam nije prethodno definisan s bolnom preciznošću".

formula za elastičnost tražnje

I dok bi ekonomisti mogli pomisliti kako su definisali pojmove poput "agregatne potražnje" ili "ekonomskog rasta", Edeses predlaže da se obrate nekom matematičaru. "Ekonomistima bi se moglo učiniti kako su ove pojmove definisali, ali bi prvo trebalo da pokušaju sa iščitavanjem nečega što je u domenu čiste matematike, i tu se uvere šta znači zaista precizna definicija", kaže on. "Mislim na prepuštanje definicije da bude izvedena iz načina na koji izrazi iz nje bivaju korišćeni u formulama – kao što to čine ekonomisti. To je ono što je, po meni, čudno. "

Koristeći kao odskočnu tačku najnoviju raspravu u blogosferi između Stiva Kina i Pola Krugmana, Edeses nudi jedan matematičarski uvid u neke od ključnih problema vezanih za ekonomske teorije i ekonomske rasprave. Nedostatak preciznih definicija dovodi do nekih izrazito simptomatičnih pojava, kao što to rasprava Krugman-Keen pokazuje: "Neverovatna stvar je što u ovoj debati obojica prezentuju očigledno vrlo jednostavne dokaze kako su baš oni u pravu – pa ipak, nijedan od njih, dok sluša, nije uveren ni u najmanji delić argumenata koje izlaže njegov oponent."

Edeses ovaj problem prati unatrag u prošlost sve do tačke koju smatra glavnim  uzrokom problema: "Izvor svih nedoumica, po mom mišljenju, jeste ideja da - ako nešto nije moguće izmeriti i provući kroz matematički model - onda dotična tvrdnja nema smisla. Previše se matematike koristi u ekonomiji, previše se od matematike i očekuje – previše je toga što je tu lošeg kvaliteta, pa iskrivljuje ideje za koje se misli da su u samim temeljima."

Ova matematička oholost je u srcu "teškog stanja ekonomske teorije danas, koje je pogoršano finansijskom krizom" - krizom koja je delimično bila stvorena i usled preteranog oslanjanja na precizne – mada u stvarnosti ne i funkcionalne matematičke modele – koji se koriste kao da je stvarni svet sazdan od pukih brojeva.

To oslanjanje na matematiku može se unazad pratiti sve do ekonomije koja je lažno težila nekoj izvesnosti na kojoj počivaju matematičke nauke, kao npr fizika (koja je, u stvarnosti, daleko manje uzorno definisana i precizna nego što, čini se, u to veruju sami ekonomisti). No, kao što takođe sugeriše Edeses u odnosu na deo Keen-Krugman rasprave ", kauzalnost (uzročno-posledični odnos) vlada kako u matematici tako i u ekonomiji."

Želja poslovnog sveta i društva uopšte za gajenjem iluzije o sigurnosti značajno je podstakla ekonomiste da razmišljaju “na kratke staze”, a kako bi ovu lažnu sigurnost omogućili i podgrevali je. No, dugoročna cena plaćanja ceha za gajenje ovakvih iluzija jasno se pokazala finansijskom krizom 2008 i njenim posledicama, s kojima se još uvek suočavamo. Ekonomisti prečesto ignorišu stvarni svet - i ključna pitanja kao što su nejednakost, finansijska nestabilnost i inovacije - u korist preciznih ali ne i ispravnih brojki, kao što su, kako zapaža Edeses, agregatna potražnja ili BDP.

Ako ekonomisti žele da (p)ostanu relevantni, moraće matematiku i preciznost koju ona nudi da ponovo postave na odgovarajuće mesto u svojoj disciplini. Matematika bi trebalo da bude alat koji ekonomisti koriste a ne krajnji cilj po sebi. A ekonomisti moraju da se usredsrede na humanost, moral i etičke dileme, koje su u srcu svega.

Institut za Novu Ekonomiju, 21. maj  2012 

Michael Edesess’ Blog preveo Milan Lukić