Zašto je dinar ojačao i koliko će to trajati?*

Srednji kurs pre samo dva meseca, sredinom avgusta, bio je 118 dinara za 1 evro. U međuvremenu dinar je ojačao oko 6,3% na 111 dinara za jedan evro. Razlog za trenutno jačanje dinara ne treba tražiti u poboljšanju parametara Srpske ekonomije već u skorašnjim merama Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija i privrede. Ove mere će biti kratkog daha i za 6 meseci možemo očekivati nagli pad dinara i skok kursa evra na nove rekordne vrednosti. 

Tri su ključna razloga zbog kojih je dinar ojačao. Prvo, početkom avgusta NBS je povećala dinarski udeo obavezne rezerve za devizne depozite[1]. To znači da od svakog evra koji prikupe u štednji banke moraju da odvoje više dinara kao rezervu. Ovo je kreiralo veštačku tražnju za dinarima i oslobodilo deo deviznih sredstava banaka. Na tržištu je došlo do povećane ponude evra i povećane tražnje za dinarima.

Drugo, jedna od prvih mera Ministarstva finansija i privrede za podsticanje ekonomije bio je program subvencionisanih kredita za likvidnost. Ovi krediti su odobravani od početka septembra i njihov ukupan iznos nije za sada poznat mada se može očekivati ukupan iznos od milijardu evra. Subvencionisani krediti su odobravani u dinarima od strane domaćih banaka, ali su indeksirani u evrima, gde država subvencioniše veći deo iznosa kamate. Efekat odobrenja ovog programa na tržište deviza je višestruk. Veliki iznos novih kredita u dinarima kreirao je trenutni pritisak na tražnju za dinarima dok je sa druge strane izostao pritisak na tražnju za evrima jer su krediti dominatno odobravani za pokrivanje minusa u tekućem poslovanju i plaćanju domaćih obaveza. Ovi krediti imaju grejs period od 6 meseci što će biti veoma značajno u budućem kretanju kursa evra.

Treći bitan razlog jačanja dinara je značajno zaduženje države na tržištu obveznica (poslednii put oko milijardu dolara 27. septembra) što je bezbedilo visoke prilive deviza i relaksiralo domaće devizno tržište. Visoke kamate na obveznice koje su prodate ove godine počeće sa otplatom tek od sredine 2013. godine.

Šta će se desiti sa kursom u narednom periodu?

U prethodnim redovima videli ste da je dinar veštački ojačao zbog akcija ministarstva i NBS u prethodnih nekoliko meseci. Ovi efekti biće kratkog daha iako to sada tako ne deluje. Trenutni efekat promene strukture obavezne rezerve već se polako gubi, ali je tražnja za dinarima usled subvencionisanih kredita i zamene prikupljenog deviznog duga države i dalje veoma visoka.

Međutim, podizanje PDV podstaćiće inflaciju i dizanje cena uvoznih proizvoda što će negativno uticati na vrednost dinara. Veliki pritisak na kurs možemo očekivati nakon nove godine kada na naplatu dolaze kamate na kredite iz ranijeg perioda. Pogotvo snažno slabljenje dinara može se očekivati u periodu kada dođe do vraćanja prvih rata subvencionisanih kredita (od marta 2013. godine) te kada dođe do punog efekta inflacije na kurs. Analizirajući sve prethodne efekte možemo očekivati slabljenje dinara do kraja godine za nekoliko procenata, na stari nivo od 118 dinara za evro već početkom naredne godine i na 120 do 122 dinara posle marta 2013. godine.

Efekti slabljenja dinara po građane i privredu

Svako slabljenje dinara znači pad standarda građana. Strani proizvodi, od kojih mnogi nemaju domaću zamenu, postaju skuplji. Troškovi grejanja, goriva i uvozne hrane u velikoj meri zavise od kretanja kursa pa se može očekivati rast cena i pad kupovne moći građana. Firme su takođe na gubitku zbog naglog rasta troškova poslovanja. Čak i izvoznici gube takođe jer su svi dodatni prihod od izvoza u dinarima anulirani sa rastom cena međuproizvoda, energenata, mašina i kapitala. Pad dinara znači brzi rast inflacije i troškova, rast domaćih kamata i neizvesnosti u poslovnom okruženju. Pogubne dugoročne posledice po privredu Srbije su više nego jasne.

Šta učiniti?

Jedini način da se dugoročno reši problem inflacije i pada dinara je prelazak na neki od oblika fiksnog kursa. Fiksni kurs ili valutni odbor zahtevaju veću fiskalnu disciplinu, garantuju monetarnu stabilnost i predvidivost sistema, veći stepen ekonomske integracije sa okruženjem, nižu inflaciju, niže kamate, predvidivost poslovanja uvoznog i izvoznog sektora. Sve tranzicione zemlje zemlje sa približnim preduslovima kao Srbija: Estonija, Litvanija, Letonija, Slovačka, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Bugarska prešle su na fiksni režim kursa ili uvele evro. Njihova efikasna monetarna stabilizacija  danas im donosi veoma nisku inlfaciju uz finansijsku stabilnost.

*tekst je originalno napisan za novi projekat Mreže za Političku Odgovornost, 16. oktobra., pa zbog toga neki podaci ne odgovaraju trenutnoj situaciji. Kako je izašao veliki broj tekstova na istu temu ova moja analiza ne bi bila aktuelna za dve nedelje pa je sada objavljujem.

---

[1] 9. avgusta 2012. godine, Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku o povećanju obavezne rezerve na evro plasmane i plasmane indeksirane u evrima, sa 27 na 32% za devizne depozite ročnosti do godinu dana, i sa 19 na 24% za devizne izvore ročnosti do dve godine.