Trenutno spremam predavanje za ESFL konferenciju u subotu. Biće ovde i tekst a nadam se i snimak predavanja gde ću neke od narednih stvari detaljno objasniti. Usput, dok sam češljao po podaci mnogo sam se iznervirao u kakom nam je stanju penzioni sistem.
Podaci su ugrubo sledeći, prosečna penzija je 200 evra, minimalna penzija je 110 evra i nju prima oko 25% penzionera. Valjda je jasno koliko je jadan život u Srbiji sa obe cifre. Penzionera je više nego osiguranika koji uplaćuju tako da je gustina odliva veća od gustine priliva. U prevodu, sistem je potpuno, definitivno, bez ikakve dileme, neodrživ!
Najbolja alternativa, naravno sistem ličnih računa. Bacio sam jednu računicu čisto da bih ilustrovao jedan vrlo konzervativan primer. Pretpostavimo sledeće stvari:
- štednja na bruto platu na privatnom računu je 20% (manje od 22% koliko trenutno država uzima)
- kapitalizacija (prosečan godišnji prinos na štednju je 5%)
- prosečan godišnji rast plate 2% (vrlo konzervativno)
- radnik radi 30 godina a prvih 10 godina je nezaposlen
U najgorem slučaju, siromašan radnik koji zarađuje 250 evra danas (minimalac ugrubo), za 40 godina odlazi u penziju sa 52,700 evra štednje. To je sigurno bolje od penzije koju može da mu garantuje država (uz jednak rast penzija i plata to bi za 40 godina bilo oko 240 evra u najboljem slučaju. Dakle da li je za nekoga ko radi za 250 evra mesečno bruto bolje da štedi 20% na lični račun i sa 30 godina rada ode u penziju sa 52 hiljade evra ili da mu država danas uzme 22% i obeća 240 evra za 40 godina???
Ja mislim da nema nikakve dileme da je naš državni sistem toliko jadan da i najgori finansijski sektor može da ga prevaziđe bez problema. Evo na primer, za platu danas od 350 evra, pod istim uslovima štednje kao prošli primer, posle 40 godina štedni račun iznosi 73,8 hiljada evra, sa 450 evra danas, štednja je 95 hiljada evra itd. Ali najbitnije, oni sa najmanjim primanjima danas dosta bi bolje prošli nego u državnom sistemu. Naravno bogati bi prošli mnogo, mnogo bolje ali ako smo dovoljno sujetni, nećemo dozvoliti rast nejednakosti u društvu.
Naravno, moje pretpostavke su vrlo konzervativne upravo kako bih ilustrovao da u veoma teškim okolnostima i uz puno gafofa usput koji bi mogli da se dese, privatni penzioni sistem dere državni bez problema. U specifičnim uslovima, kada neko radi 45 godina uz stalni posao i pristojnu platu od 700, 800 evra danas, uz dobar ekonomski rast, koji bi mogao da se desi kada bi jednom privatizovali penzioni sistem i izvršili reforme, taj pojedinac bi otišao u penziju za četvrt do pola miliona evra. Ko god misli da sa 20% bruto plate ne može da uštedi dovoljno za starost da to bude dosta bolje od trenutnog sistema zaslužio je PIO fond i državu Srbiju.
Da, samo sto je ovdje izostavljena jedna vazna cinjenica. A to je da sistem bas i ne mari za tvojim vlastitim penzionim primanjima, vec brine o tome da obavezno sudjelujes u financiranju penzija za druge po sistemu "socijalno pravedne raspodjele". I to je razlog zasto kolektivisticke drzave poput Srbije, et al. nikada nece pojedincu dozvoliti da sam uredjuje vlastiti penzioni fond.
ReplyDeleteAko pojedinac dobije 52.700e sa navrsenih 60 godina, kamatna stopa iznosi 6% i ako pojedinac zivi do 80 godina, sa Pavletovom mesecnom penzijom dobijao bi 113,5e mesecno lol
ReplyDeletePozivam ugnjetene mase da se dignu na nevaljalog Pavleta :D
Ugnjetene mase mogu da odahnu. Računica ti ne valja. A ni poznavanje funkcionisanaj privatnog penzionog sistema.
DeletePostoji nekoliko opcija pri odlasku u penziju jedna od njih je kupovina doživotnog godišnjeg anuiteta. Ugrubo taj anuitet se aproksimira kao 90% ukupnog iznosa računa koji se deli sa brojem godina od penzionisanja do očekivanog životnog veka prema life expectancy tablicama. U tvom primeru, u realnim iznosima, očekivani životni vek je oko 68, dakle 90% iznosa se deli na 13 godina. Ugrubo oko 300 evra mesečno. Ne zaboravi, neko će živeti 80 ali mnogi neće i u proseku osiguravajućim firmama se isplati da prodaju anuitete i to uz veliki diskont (ovde 10% - što je jako mnogo)
Druga opcija je povlačenje mesečnih anuiteta uz nastavak kapitalizacije računa. Tvoja greška je u tome što si pretpostavio da se odlaskom u penziju prestaje i sa kapitalizacijom. Naravno to je glupo da bilo ko uradi, povuče sredstva i stavi ih u slamaricu. Pametnije je povući npr. 300 evra a ostalo ostaviti na penzionom štednom računu.
U toj situaciji kada tvoj radnik umre sa 80 godina, a povlačio je 300 evra mesečno, svojoj deci i unučićima ostavlja 27.000 evra!!! Evo Excel filea sa računicom http://www.mediafire.com/?b542t145i5rsm69
Na kraju sve i da si upravu (a detaljno sam ti pokazao zašto nisi), 113 evra je više nego što sada dobija sa trenutnim sistemom. Privatni sistem sa 20% štednje je dosta jeftiniji od državnog koji čoveka na minimalcu (o kojem sve vreme govorimo) košta oko 25 do 30% bruto oporezive plate.
Dobronamerni savet na kraju. Preporučujem da ne sudiš olako u buduće jer nije tema na koju sam tako nešto bubnuo nego nešto o čemu dugo razmišljam. Postoji razlog zašto verujem da je privatni penzioni sistem ličnih računa mnogo bolji od državnog PAYG a jedan od ključnih razloga je to što omogućava i najsiromašnijima da iskoriste moć kapitalizacije računa. Čovek na minimalcu uštedi za pristojnu penziju za svoje uslove i još ostane kapitala za decu i unuke.
U vezi pretposlednje rečenice: najvažniji razlog zašto je privatni sistem bolji je taj da pojedinac postaje odgovoran sam za sebe, ne očekuje od države da mu pomogne. to je psihički leap forward mega razmera.
DeletePardon samo jedan dodatak, kod računanja anuiteta na life expectancy se za aproksimaciju dodaje 5 godina (zbog predviđanja demografskih trendova)
ReplyDeletedodaje se X godina, na trenutni avg life expectancy. gde X zavisi od godišta čoveka. ako je life expectancy at birth 68 godina, onda je life expectancy at 60 - bliže 80 godina. kondicionalna verovatnoća :)
Deletepa zato sam ugrubo dodao 5 godina na trenutni life expectancy (u Srbiji kod muškaraca oko 68 godina). Jer je njihov pri rođenju bio niži. To je (+5) inače bila preporuka jednog penzionog fonda za ugrubo preračunavanje anuiteta, jednom nabasah i deluje vrlo logično. A i slaže se sa stopama substitucije
Deleteimplied standard deviation of life exp je samo oko 12 godina sa tom računicom (5 godina dodatka). to mi se čini malo.
Deletea taj podatak ne mogu da nađem, ne kažem da je pogrešan, valjda penzioni fondovi imaju neke aktuare, jebogapatak.
oni imaju tablice očekivanog života. E sad ako se danas čovek penzioniše sa 60 a očekuje se da će živeti 68, oni obračunavaju anuitete kao da će živeti 73 ugrubo (da bi zaštitli sebe i da bi nešto zaradili + uzimaju maržu od 5 do 10% diskonta računa). Svakako im se debelo isplati. A akutari služe da najbolje procene sve parametre pa eto prostora za konkurenciju troškovima i visinom anuiteta
Deleteeto ironije: pojavi im se tip sa 60 godina, a anuitet ispadne veći njemu ako je pušač, nego ako to nije. :)
Deletea 73, ugrubo, i jeste prosečni životni vek nekome ko sada ima 60 godina, ako je prosečni vek 68 god a s.d. 12 god, other things held equal.
konkurencija se javlja u maržama i troškovima (što kažeš) ali i boljoj proceni onoga što "nije equal" od čoveka do čoveka.
Prvo, najezio sam se od excel fajla hehe
ReplyDeleteDrugo, necemo zalaziti u aktuarsku matematiku i uslozavati problem
Trece, kritika oko podizanja para i stavljanja u slamaricu je ispravna. Kada pretpostavimo da pare ostaju na stednom racunu, kamata 6% i pojedinac podize 300e mesecno kroz 20 godina, ostavlja unucima 35.142,5e
Matematika u excel fajlu nije ispravna, jer kada skines prvih 300e i na tu sumu se obracunava interes, ne samo kada skines 3600e ako me pratis. Otud je tvoj iznos potcenjen.
Sad cu izracunati i maksimalnu rentu (pojedinac umire u 80 godina i ostavlja sipak deci): ona iznosi 375,7e
Takodje, po mom obracunu, plata 250e, godisnje raste 2%, mesecno kapitalisanje, kamata 6%, 30 godina period, suma na kraju iznosi 63.198e
Pojednostavio sam to ti je valjda jasno, da ne bih koristio 240 polja
ReplyDeleteSad videh u pretpostavkama da je prosecna kamata 5%, tada je suma na kraju 53.395,4e to se uklapa..
ReplyDeleteMi inace preferiramo formule nad brute force excel pristupom hihi
ReplyDeletemoj jedini komentar u vezi ove matematike je da je konačna suma mnogo osetljiva na godišnji prinos - a 5% godišnjeg realnog prinosa je vrlo optimistično.
ReplyDeleteno sve je to nebitno u odnosu na sledeće: i državni sistem podleže istom constraint-u (godišnji prinos), a mnogo je neefikasniji.
Prvo, negde si objavio da je privatni sistem bitan za promenu svesti. Slažem se to je veoma bitno da ljudi shvate šta je lična odgovornost za penziju i koliko košta sloboda od političke manipulacije.
ReplyDeleteDrugo, mislim da je dugoročno 5% prilično realno. Pogotovo u Srbiji u kojoj je prosek P i A kamate oko 7%. Čile je u prvih deset godina imao prosečan prinos preko 10%. Međutim i rast plata je vrlo konzervativan. Tako da se neka sredina nađe :)