Budžet za 2013. godinu nema šanse da se ostvari

Prenosim vam tekst za sajt Kontrolor.rs - to je novi projekat na kojem radimo Mihailo i ja zajedno sa prijateljima iz Mreže za političku odgovornost (setite se prethodnog projekta Izdržavanje države)

Predlog budžeta za 2013. –  Skepticizam je opravdan!

U parlament je stigao predlog budžeta za narednu godinu. Ukratko planiran je deficit budžeta od 121,9 milijardi dinara i konsolidovani deficit države od 3,6% BDP. Planiranje budžeta za narednu godinu sastoji se iz dva zadatka. Potrebno planirati troškove države i ukalkulisati promene na tim pozicijama. Takođe, potrebno je predvideti buduće prihode. Međutim, koliko su troškovi zacrtani, ono što obeća toliko država najmanje potroši, toliko su i prihodi nesigurni jer su samo procena koja ne mora da se ostvari.

Praćenje budžeta do sada je pokazalo da procene prihoda uglavnom podbace u godina slabog ekonomskog rasta. Ono što na početku može da se preispita su pretpostavke na kojima je baziran plan prihoda i potrošnje države za 2013. godinu. Ovde nećemo ići u detaljniju analizu budžetskih pozicija mada bi takva analiza bila zahvalna u preispitivanju mogućnosti da se ostvari konsolidovani deficit od 3,6%.

Deficit budžeta je planiran  na sledećim pretpostavkama:

• ·         Privredni rast od 2% BDP
• ·         Inflacija od 5,5%
• ·         Prihodi u visini 956,4 milijardi dinara

Prognoza rasta

Međunarodni monetarni fond je poslao poruku još pre usvajanja budžeta da je plan od 3,6% konsolidovanog deficita nerealan. Sada dobijamo jasnije podatke koji nam omogućavaju da i sami dođemo do istog zaključka. Prvo, MMF je 2% stavio kao gornju granicu mogućeg rasta BDP u Srbiji naredne godine. Oporavak Srpske privrede dominantno zavisi od kretanja u EU i regionu. Međutim, važno je imati na umu da MMF često menja svoje prognoze i zapravo dolazi da evidentira nešto što se već dogodilo.

Tako je pre tačno godinu dana prognozirao rast srpske privrede od 1,5% u 2012. da bi se zapravo do sada dogodio pad privrede. Imajući to na umu, uz skepticizam oko mogućnosti oporavka regiona i svest o recesiji koja je zahvatila gotovo celu EU, prognoza rasta MMF verovatno je optimistična. Pretpostavljanih 2% iz budžetskog plana ministarstva finansija je najbolji slučaj optimistične prognoze. Ista greška je napravljena prošle godine pri donošenju prethodnog budžeta, kada je prognoziran rast od 1,5% da bi rebalansom on bio projektovan na oko -0,5 dok će realna vrednost verovatno biti ispod -1% BDP. Odgovorna fiskalna politika podrazumeva i odgovorno predviđanje privrednih kretanja a ne optimistično nagađanje. Potrebno je postaviti pitanje: postoji li „rezerva strategija“ prihoda i rashoda koja bi budžetski deficit zadržala u datom nivou ukoliko ne bude željenog privrednog rasta?

Prognoza inflacije i kursa

Ovo je najslabija tačka predloženog budžeta. Ministarstvo finansija projektovalo je rast cena od 5,5%. Prvo, sam MMF je projektovao rast cena od 7% za narednu godinu što govori da postoji ozbiljan problem sa usklađivanjem stavova i pre dolaska delegacije MMF sredinom novembra. Međutim, smatram da je i ta prognoza optimistična. Realni efekat rasta PDV na statistiku inflacije još se ne vidi, mada su potrošači već videli da cene rastu u privredi. Inflacija je ubrzana poslednjih mesci:

Dodatno, od marta 2013 može se očekivati snažnija depresijacija kursa evra. Tada počinju da se vraćaju subvencionisani krediti u deviznoj klauzuli i banke će verovatno ponovo početi da povlače kapital. Istopiće se efekat povećanje dinarskog dela obaveznih rezervi, doći će do punog rasta cena zbog PDV što će oslabiti dinar. Doći će do povećanja spoljnotrgovinskog deficita za verovatno 1,5 do 2 milijarde evra (procena MMF).

Slabljenje dinara doneće inflaciju i usporavanje privrede. To će doneti relativno niže poreske prihode ali i povećane rashode na ime finansiranja kamata na dug. Zaključujemo da je inflacija vrlo verovatno potcenjena u prethodnom izveštaju MMF (nisu sagledali trenutni efekat povećanja dinarskih obaveznih rezervi i subvencionisane kredite) a još verovatnije drastično potcenjena u prognozama ministartva finansija. Kako rast inflacije znači i rast većine troškova koje planiran država postavlja se pitanje: da li će se održati planirani deficit za 2013. godinu? Po kom kursu je Vlada planirala budžet i šta ako dođe do dodatne depresijacije?

Dodatni troškovi

Svaki dosadašnji budžet uvek je podcenjivao troškove koje država preduzme u narednoj godini. Uvek se desi neka nepredviđena okolnost i hitna intervencija gde „moramo da pomognemo privredi“. Ove godine na primer to je pomoć posrnulim bankama koja je prevazišla prethodne planove. Ako iflacija skoči iznad projekcije od 5,5% kao što predviđam za očekivati je da će Vlada imati snažan pritisak iz javnog sektora za rast plata i penzija preko budžetom planiranih 2,5% u narednoj godini. Koji još trošak može da nas sačeka sledeće godine?

Zaključak

Vlada Srbije je napravila predlog budžeta na vrlo optimističnim procenama o privrednom rastu i gotovo nemogućim procenama o kretanju inflacije. Imaćemo mnogo sreće ako BDP skoči za 2% a inflacija ostane ispod 6 – 7%. Bez odgovora na prethodna pitanja ne možemo doneti konačni sud da li je budžet prihvatljiv. Međutim, kako se odgovori naslućuju skepticizam prema mogućnostima da se ostvari konsolidovani deficit, od samo 3,6% u narednoj godini, potpuno je orpavdan. Uz trenutne perspektive privrednih kretanja i poznatu istoriju neodgovorne fiskalne politike Srbije to verovatno neće biti moguće.