23 Oct 2012

Šta je bolje: valutni odbor ili uvesti evro?

Kao komentar na prethodni post koji se bavio kursom evra, dobio sam sledeće pitanje: Ako je rešenje uvođenje pravog fiksnog kursa ili valutnog odbora zašto onda jednostavno ne uvedemo evro?

Na ovo pitanje teško je dati jednoznačan i brz odgovor jer postoje argumenti za i protiv i dosta neizvesnosti.  Ali ipak pokušaću da izložim nekoliko razmišljanja koja mi se čine relvantna za ovu raspravu.

Prvo, uvođenje evra veoma je škakljivo političko pitanje. EU i ECB glasno su se protivile uvođenju evra u Srbiji svaki put kada je to bilo ko ovde relevantan pominjao. Uvođenje valutnog odbora bilo bi "kompromisno" rešenje - formalno ne uvodimo evro ali realno efekat je gotovo isti. Ako EU može da ti zabrani koju valutu da koristiš, ne može da ti zabrani koju politiku krusa ćeš primenjivati. Mada, mislim da bi EU bila indiferentna prema uvođenju evra u Srbiji kada bi ovde deficiti i inflacija bili niski, pa uvođenje evra kod nas ne bi bilo percepirano kao potencijalni rizik ili pretnja za stabilnost EMU. Pritom, mislim da bi uvođenje valutnog odbora bilo unutrašnje politički mnogo jednostavnije i izvodljivije.

Drugo, koliko god verovovao da je verovatnoća propasti evra mala, barem u srednjeročnom periodu, uvođenje valutnog odbora daje više prostora za brz i efikasan prelazak na fiksni kurs prema nemačkoj valuti. Ako evro propadne, isti monetarni sistem koji bi primenjivali prema staroj zajedničkoj evropskoj valuti treba primeniti i prema novoj - namačka marka. Kada bi imali evro kao platežno sredstvo, potencijalni prelazak bio bi mnogo skuplji nego prosto vezivanje dinara za novu valutu.

Treće, glavni problem uvođenja valutnog odbora u odnosu na uvođenje evra je mogućnost odustajanja od monetarnog pravila. Ako uvedemo valutni odbor, uvek postoji šansa da se pojavi neko stari/novi koji će narodu i političarima prodati priču kako je potrebna depresijacija zbog "podsticanja male inflacije koja je dobra za rast", "depresijacija koja će povećati konkurentnost" ili nešto treće. Kad uvedete evro, nema nazad! Ako je lakše biračima prodati valutni odbor, lakše je prodati i odustajanje od njega, dok kada bi jednom prešli na bolju valutu, povratak je gotovo nemoguć.

To su tri moja ključna razmišljanja o ovoj temi. Naravno, manje bitnih argumenata je još mnogo a ima i mnogih kojih se teško setim u prvom trenutku. Zato predlažem da ispod posta, ostavite komentar, razmišljanje ili pitanje.

8 comments:

  1. Kompromisno rešenje bi bilo da se kao valuta smatra ono što dve strane u transakciji dobrovoljno izaberu. Dakle, dati monetarnu slobodu - kao fol, zbog eu- a ljudi će ustvari koristiti evro i on će postati opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja. Eto jednostavnog i kompromisnog rešenja za uvođenje evra.

    ReplyDelete
  2. To mi je isto padalo na pamet, ali bi, činimi se, bilo mnogo teže politički sprovesti, jer je praksa nepostojanja "legalnog sredstva plaćanja" postojala samo u El Salvadoru, i mislim Ekvadoru posle II sv. rata. To bi bilo, činimi se, politički još i teže od uvođenja evra - mada ne i nemoguće svakako

    ReplyDelete
  3. Pavle, objasnite malo pobliže:
    1)Kakva se pokazala praksa nepostojanja "legalnog sredstva plaćanja"?
    2)Zašto je politički još i teže od uvođenja evra?

    ReplyDelete
  4. 1) Mislim na legal tender law. Alternativa je slobodn izbor valute u transakciji odnosno konkurencije valuta. Kod nas bi ukidanje obaveze domaćeg platnog prometa i obračuna u dinarima verovatno značilo praktično uvođenje evra. Kontra-Grešamov zakon.

    2) Mislim da bi političke partije mogao da ubediš da promene režim kursa i da se njima čini da to nije prevelika promena ali bi ih teško ubedio da se uvede evro kontra volji EU, EMU. Domaći nacionalisti bi verovatno videli nešto uzvišeno u posedovanju sopstvene valute i javili bi se argumenti "neće nama iz Frakfurta da diktiraju kamate i inflaciju". Naravno ako nisam upravu, ako je politički jednostavnije uvesti evro to bi bio značajan argument u korist te opcije.

    ReplyDelete
  5. Vrlo zanimljiva analiza!

    IMHO politicki aspekt je najmanje vazan - narod je toliko amorfan i apatican da moze progutati i ono sto ni ker ne bi s parcetom maslaca.
    Ono sto je, po mom misljenju, pak vazno jeste par drugih stvari:
    - ako se hipotetise da ce evro propasti, zasto se (na neki nacin) prejudicira da ce Nemacka valuta biti stabilna i dobar izvor? Nije li u tom slucaju bolje drzati se USDa?
    - kako bi se domaca privreda nosila s daleko nadmocnijim privredama drzava (ili cega vec) ciju bi valutu uvela/fiksno drzala?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Prvo mislim da je verovatnoća raspada evra mala. Nekontrolisan raspad evro-zone još manja verovatnoća. Moja hipoteza je da bi Nemačka uvela novi (severni) evro, ili se vratila na marku zajedno sa drugim zemljama koje su održive u zajedničkoj valuti. Prirodno usmerene na Nemačku zemlje (Estonija, Letonija, Slovačka, Austrija, možda Slovenija) bi želele da se vežu za novu Nemačku valutu a u severnu uniju ako je to opcija bi verovatno ušle zemlje poput Holandije, Danske, možda bi Poljska želela da se pridruži.

      Mi sa balkana bi sa tim zemljama imali sigurno najveću razmenu u toj novoj valuti, mnogo veću nego sa USA i dolarom. Zato je logično da se vežeš za valutu svog dominatnog ekonomskog partnera. Upravo zato je i sada bolje vezati se za evro u kojem (ili vezanim valutama) plaćamo 80-85% međunarodne razmene.

      Drugo pitanje: je zapravo pitanje zbog čega je Srbiji potreban fiksni kurs. O tome sam ranije pisao ali evo ukratko. Fiksni kurs ponekad podrazumeva precenjen kurs u odnosu na realni, oštrije recesije kada presuše kapitalni prilivi i velike političke pritiske da se izdrži štednja, pa i socijalne nemire. Ali zato fleksibilni kurs podrazumeva inflaciju, totalnu nepredvidivost sistema, sve to drastično podiže rizike i troškove poslovanja. Nema koristi od depresijacije po izvoz, ne funkcioniše Maršal-Lerner uslov i drugo. Sve u svemu, domaća privreda plaća neverovtno skupu cenu fleksibilnog kursa, pa smatram da bi troškovi fiksnog kursa, koji se ne mogu izbeći ili poricati, bili mnogo manji od ovoga sada.

      Delete
  6. Slazem se sa tobo Pavle. Dodao bi da Makedonija koja ima naj stabilnu valutu.Koi vec 17 godina je ist kurs. Ali ipak ne ide bas tako lako kako bi valjalo. Koi je tvje mislenje u vezi teoriajama Miltona Fridman na ovoj temi?

    Pozdrav iz Makedonije

    ReplyDelete
  7. Baš sam pre neki dan gledao Makedoniju. Znam da je situacija loša, Balkan je to, ali za Makedoniju imam mnogo više optimizma nego za Srbiju. Čini se da stvari idu u dobrom smeru.

    Fiksirani kurs denara sigurno ima značajnu ulogu u otvaranju Makedonije i preko 95% GDP razmene sa inostranstvom, pogotovo sa regionom. Nažalost, naše monetarne vlasti nikako da nauče lekciju. Monetarno, Rumunija, Mađarska i Srbija prolaze mnogo gore od Bosne, Crne Gore, Bugarske, Makedonije, Hrvatske i Slovenije.

    Ako sam ja dobro shvatio Friedmana on se uglavnom bavio velikim ekonomijama i za njih je preporučivao fleksibilni kurs kao mehanizam prilagođavanja posle zatvaranja zlatnog prozora SAD. Koliko sam ja Friedmana razumeo, verujem da bi i on predlagao valutni odbor za malu otvorenu privredu sa visokim kapitalnim prilivom, poput Mandel, Salvatorea, pa čak i ranog Krugmana.

    ReplyDelete