29 Nov 2012

Godine koje su pojeli skakavci

Ovde prenesim moj novi članak sa sajta Kontrolor - opet se bavim javnim sektorom pošto je neiscrpna tema u Srbiji, i dokaz da je za nas dno dinamički pojam. 

Glavna teza ovog kratkog istraživanja je da je državno obrazovanje u Srbiji po resursima koje upotrebljava jako skupo a da su rezultati koje stvara jako loši. Resursi se rasipaju na preveliki broj zaposlenih jer su troskovi za plate enormno uvećani ne samo kroz preveliki i neracionalan broj zaposlenih nego i kroz više plate radnika u obrazovanju u odnosu na nivo koji bi postojao na slobodnom tržištu. Rezultati pokazuju kako su deca koja su išla u državne osnovne škole dobila znanje koje odgovara trajanju školovanja od 6 godina (prema metodologiji PISA) iako su realno išla u školu 8 godina. 

Postoji ipak malo ohrabrenje: Ministarstvo se kune da ce od 2014. krenuti na finansiranje obrazovanja prema broju učenika - dakle svaka ustanova će dobiti onoliko novca koliko dece školuju. Sa manjom izmenom da će cena vaučera biti uvećana za decu u seoskim sredinama i za decu nacionalnih manjina zbog povećanih operativnih troškova (mislim da je ovo eufemizam za to da se te škole neće zatvarati). Međutim, ako se pogleda struktura sistema, ispada da baš ove grupacije doprinose značajno povećanju troškova jer postoji nekoliko stotina odeljenja sa jednocifrenim brojem dece a i nekoliko desetina takvih škola. Dakle, reforma troškova ide u one segmente gde nije najpotrebnija te se smanjuje i njen učinak. Dalji problem je mogućnost prebacivanja troškova na nivoe lokalnih samouprava: u razgovoru sa nekim ljudima iz Ministarstva finansija se čuo predlog da sve te levičarske želje se više ne finansiraju iz opšte kase, nego ako neko hoće veći broj nastavnika u školi npr onda to i plati iz opštinske kase. Tu je moguće to da pošto lokalne samouprave i stanovnici ne vide realne troškove prenatrpanog državnog škplstva listom zadrže nastavnike (jer dobijaju već novac iz republičke kase za osnovni  rad - npr 34 nastavnika koja su realno potrebna a onda pored toga nastave da finansiraju još 9), a pošto na njima ide sve više gtransfera a ne dobijaju nove nadležnosti imaju više sredstava da ih tako potroše. Onda je moguće i povećanje već postojećih lokalnih taksi i naknada za to troškarenje. 

Dakle, mislim da ovaj novi sistem finansiranja neće doneti dota noviteta i dobra - njegova svrha je da se samo smanje troškovi a ne podigne kvalitet. A i samo smanjivanje troškova će najverovatnije ostati na računovodstvenoj fikciji (umesto da plaća republika plaća opština). Najbolje rešenje bi bilo da se uvede vaučerizacija pa da se tako moć odlučivanja prenese iz ruku državnih zvaničnika u ruke samih roditelja i učenika. Na taj način bi obrazovni sistem bio nateran na konkurenciju što bi oborilo realne troškove obrazovanja i podiglo njegov kvalitet.

No comments:

Post a Comment