18 Nov 2012

Budžet za 2013. godinu nema šanse da se ostvari

Prenosim vam tekst za sajt Kontrolor.rs - to je novi projekat na kojem radimo Mihailo i ja zajedno sa prijateljima iz Mreže za političku odgovornost (setite se prethodnog projekta Izdržavanje države)


U parlament je stigao predlog budžeta za narednu godinu. Ukratko planiran je deficit budžeta od 121,9 milijardi dinara i konsolidovani deficit države od 3,6% BDP. Planiranje budžeta za narednu godinu sastoji se iz dva zadatka. Potrebno planirati troškove države i ukalkulisati promene na tim pozicijama. Takođe, potrebno je predvideti buduće prihode. Međutim, koliko su troškovi zacrtani, ono što obeća toliko država najmanje potroši, toliko su i prihodi nesigurni jer su samo procena koja ne mora da se ostvari.

Praćenje budžeta do sada je pokazalo da procene prihoda uglavnom podbace u godina slabog ekonomskog rasta. Ono što na početku može da se preispita su pretpostavke na kojima je baziran plan prihoda i potrošnje države za 2013. godinu. Ovde nećemo ići u detaljniju analizu budžetskih pozicija mada bi takva analiza bila zahvalna u preispitivanju mogućnosti da se ostvari konsolidovani deficit od 3,6%.
Deficit budžeta je planiran  na sledećim pretpostavkama:
  • ·         Privredni rast od 2% BDP
  • ·         Inflacija od 5,5%
  • ·         Prihodi u visini 956,4 milijardi dinara

Prognoza rasta
Međunarodni monetarni fond je poslao poruku još pre usvajanja budžeta da je plan od 3,6% konsolidovanog deficita nerealan. Sada dobijamo jasnije podatke koji nam omogućavaju da i sami dođemo do istog zaključka. Prvo, MMF je 2% stavio kao gornju granicu mogućeg rasta BDP u Srbiji naredne godine. Oporavak Srpske privrede dominantno zavisi od kretanja u EU i regionu. Međutim, važno je imati na umu da MMF često menja svoje prognoze i zapravo dolazi da evidentira nešto što se već dogodilo.

Tako je pre tačno godinu dana prognozirao rast srpske privrede od 1,5% u 2012. da bi se zapravo do sada dogodio pad privrede. Imajući to na umu, uz skepticizam oko mogućnosti oporavka regiona i svest o recesiji koja je zahvatila gotovo celu EU, prognoza rasta MMF verovatno je optimistična. Pretpostavljanih 2% iz budžetskog plana ministarstva finansija je najbolji slučaj optimistične prognoze. Ista greška je napravljena prošle godine pri donošenju prethodnog budžeta, kada je prognoziran rast od 1,5% da bi rebalansom on bio projektovan na oko -0,5 dok će realna vrednost verovatno biti ispod -1% BDP. Odgovorna fiskalna politika podrazumeva i odgovorno predviđanje privrednih kretanja a ne optimistično nagađanje. Potrebno je postaviti pitanje: postoji li „rezerva strategija“ prihoda i rashoda koja bi budžetski deficit zadržala u datom nivou ukoliko ne bude željenog privrednog rasta?

Prognoza inflacije i kursa
Ovo je najslabija tačka predloženog budžeta. Ministarstvo finansija projektovalo je rast cena od 5,5%. Prvo, sam MMF je projektovao rast cena od 7% za narednu godinu što govori da postoji ozbiljan problem sa usklađivanjem stavova i pre dolaska delegacije MMF sredinom novembra. Međutim, smatram da je i ta prognoza optimistična. Realni efekat rasta PDV na statistiku inflacije još se ne vidi, mada su potrošači već videli da cene rastu u privredi. Inflacija je ubrzana poslednjih mesci:












Dodatno, od marta 2013 može se očekivati snažnija depresijacija kursa evra. Tada počinju da se vraćaju subvencionisani krediti u deviznoj klauzuli i banke će verovatno ponovo početi da povlače kapital. Istopiće se efekat povećanje dinarskog dela obaveznih rezervi, doći će do punog rasta cena zbog PDV što će oslabiti dinar. Doći će do povećanja spoljnotrgovinskog deficita za verovatno 1,5 do 2 milijarde evra (procena MMF).

Slabljenje dinara doneće inflaciju i usporavanje privrede. To će doneti relativno niže poreske prihode ali i povećane rashode na ime finansiranja kamata na dug. Zaključujemo da je inflacija vrlo verovatno potcenjena u prethodnom izveštaju MMF (nisu sagledali trenutni efekat povećanja dinarskih obaveznih rezervi i subvencionisane kredite) a još verovatnije drastično potcenjena u prognozama ministartva finansija. Kako rast inflacije znači i rast većine troškova koje planiran država postavlja se pitanje: da li će se održati planirani deficit za 2013. godinu? Po kom kursu je Vlada planirala budžet i šta ako dođe do dodatne depresijacije?

Dodatni troškovi
Svaki dosadašnji budžet uvek je podcenjivao troškove koje država preduzme u narednoj godini. Uvek se desi neka nepredviđena okolnost i hitna intervencija gde „moramo da pomognemo privredi“. Ove godine na primer to je pomoć posrnulim bankama koja je prevazišla prethodne planove. Ako iflacija skoči iznad projekcije od 5,5% kao što predviđam za očekivati je da će Vlada imati snažan pritisak iz javnog sektora za rast plata i penzija preko budžetom planiranih 2,5% u narednoj godini. Koji još trošak može da nas sačeka sledeće godine?

Zaključak
Vlada Srbije je napravila predlog budžeta na vrlo optimističnim procenama o privrednom rastu i gotovo nemogućim procenama o kretanju inflacije. Imaćemo mnogo sreće ako BDP skoči za 2% a inflacija ostane ispod 6 – 7%. Bez odgovora na prethodna pitanja ne možemo doneti konačni sud da li je budžet prihvatljiv. Međutim, kako se odgovori naslućuju skepticizam prema mogućnostima da se ostvari konsolidovani deficit, od samo 3,6% u narednoj godini, potpuno je orpavdan. Uz trenutne perspektive privrednih kretanja i poznatu istoriju neodgovorne fiskalne politike Srbije to verovatno neće biti moguće.

12 comments:

  1. Izvinjavam se na anonimnom komentaru, ali moram tako. :)

    1. Koliko ja znam, nijednu pretpostavku ne daje Ministarstvo finansija, vec ih uzima od NBS. U tom smislu, ako su pretpostavke nerealne, nije krivo ministarstvo.

    2. Tvoja pretpostavka, da visa inflacija povecava deficit, SIGURNO nije tacna. Indirektni porezi su "indeksirani" inflacijom a, sa druge strane, uz zakucani rast plata i penzija u aprilu 2013. na 2%, dobijas da ogroman deo javne potrosnje ne zavisi od inflacije sve do novembra (kada ce biti isplacene oktobarske plate i penzije koje ce biti indeksirane sestomesecnom inflacijom). Dakle, visa inflacija sigurno smanjuje deficit (kao i realne zarade drzavnih sluzbenika i penzionera).

    3. Takodje, ni uticaj kursa (ako zanemarimo uticaj na inflaciju koji smanjuje deficit) nije toliko jednoznacan kao sto tvrdis. Jeste da depresijacija povecava rashode za kamate, ali isto tako povecava prihod od carina i uvoznog PDV-a (a koji predstavlja 2/3 ukupnih prihoda od PDV-a). Sve u svemu, depresijacija mozda povecava deficit, ali mozda i ne. (Nesumnjivo je i da se otezava otplata glavnice, ali to sve jedno ne ide u deficit).

    4. Budzet naravno ima svojih problema, Fiskalni savet je na njih ukazao.

    http://fiskalnisavet.rs/images/izvestaji/budzet-2013.pdf

    ReplyDelete
  2. Ne volim anonimne komentare. Ako ja mogu javno da pišem (i da budem podložan kritici zbog toga) trebalo bi da isto urade i komentatori. Ali ajde kada mora onda ok.

    1. Prvo projekcije se ne poklapaju, a svejedno čak i da je Ministarstvo finansija preuzelo od NBS odgovorna fiskalna politika se ne sme tako raditi. Nije NBS kriv ako ministarstvo projektuje budžet na potpuno pogrešnim pretpostavkama koje su evidentno na prvi pogled nemoguće.

    2. Pa dobro ništa, napumpaj inflaciju na 50% i eliminisaćeš deficit. Zašto misliš da će Vlada uspeti da održi samo 2% povećanja plata i penzija ako inflacija bude 8 ili 9%. Nijedna vlada do sada nije uspela da se odupre tome osim godinu i po dana zamrznutih penzija (posle 21% kumulativnog povećanja 2008.)

    Uostalom moja teza nije da će inflacija povećati deficit samo zbog rasta rsahoda, već i zato što će veća inflacija značiti veću kontrakciju i manje realne prihode. Do sada inflacija nije nešto preterano pozitivno delovala po budžet (stalno smo imali deficit i visoku inflaciju)

    3. Da je ova tačka tačna onda bi 40% depresijacije za četiri godine smanjilo deficit budžeta za ne, ne bi bio 7,2% GDP pre rebalansa? Sledeće godine na kamate odlazi 800 miliona evra. Ako je budžet projektovan na 120 a kurs recimo bude 125 to je 4 milijarde dinara dodatnih troškova samo zbog promašene pretpostavke i samo na kamate. A gde su energenti, repromaterijal, garancije za kredite u evrima, subvencije garantovane u evrima i sl. Država mnogo troši u evrima. Sve je to vezano za evro i depresijacija preko planirane automatski drastično povećava rashode.

    Ključ cele priče je da svaka teza koja govori da nešto može smanjiti deficit ili da ga smanjuje (inflacija i depresijacija) mora biti sličnog efekta i ranije. Osim ako se neki ekonomski fundamenti nisu promenili, a ja mislim da nisu. Imali smo visoku inflaciju i visoku depresijaciju i veoma visoke deficite uvek zajedno veoma retko odvojeno

    ReplyDelete
  3. Opaske:
    - naslov bi valjalo popraviti jer "Budžet će se ostvariti one-way-or-the-other ...", a ono što može biti pod znakom pitanja je hoće li se ostvariti procenjen rast prihoda, odnsno kontrola rashoda po planu, to su dve ipak različite stvari, pogotovo što je "trajanje budžeta" (budžetski ciklus) kod nas u proseku oko 4,5 meseca za poslednjih 4,5 godine
    - u pravu je prethodni komentator što se tiče NBS, ministarstvo i ne sme drugačije
    - formalno smanjenje deficita iskazuje se zbog precenjenih prihoda i potcenjenih rashoda, ali mislim da će to biti stvar dogovorena sa IMF
    - iluzija o kontrolisanoj inflaciji koja "briše" deficit je baš to - iluzija i tlapnja, (mada je ozbiljno razamtraju neki koji sebe uprkos tome smatraju ozbiljnim) ali se da lako izračunati da (kad bi bilo da bi bilo) inflacija oko 20% trenutni deficit "briše fiktivno", a osim što nije moguća ona se svodi na "pljačku stanovništva", kaoi svak inflacija
    - poslednjim rebalansom deficit je de facto uvećan, ali je to i bilo za očekivati, s obzirom na konteks ti trenutak kad je donošen
    - za korenite promene mora se promeniti fisklani položaj oba Fonda, ukloniti čl.12 iz Zakona o budžetskom sistemu i (tu se slažem se Fisklanim savetom) uvesti kvartalne kontrole rashoda umesto godišnjih ili po rebalnsima
    - i za prethodni i za sadšanji dosta debate će se potrošiti na metoodlogiju kojom se izražava i deficit i dug, ali tu se ništa ne može, to je neizbežno

    ReplyDelete
  4. Ja ne kazem da je inflacija dobra stvar, samo kazem da inflacija u ovoj konkretnoj situaciji pomaze Vladi da smanji deficit. I ne kazem to samo ja, upravo to isto kaze i Fiskalni savet - da oni misle da su, pod postojecim makro pretpostavkama, prihodi potcenjeni, ali da, posto su postojece makro pretpostavke konzervativne, prihodi ce verovatno biti ostvareni, a deficit snizen.

    NARAVNO da to placaju zaposleni u javnom sektoru kroz nize realne plate, to je valjda jasno.

    Ministarstvo finansija MORA da uzme projekciju kursa i inflacije od NBS. Nema od koga drugog. Niko drugi ne radi te projekcije, a a obe stvari su u direktnoj nadleznosti NBS. Ne moze ministarstvo da kaze "Jeste da NBS projektuje inflaciju na 5.5%, ali mi mislimo da ce biti 8%." Prosto ne moze, jer je to POSAO NARODNE BANKE. Lako cemo se sloziti da NBS ne radi dobro taj svoj posao, ali za to nije krivo ministarstvo.

    Drugo, korelacija inflacije i deficita direktno zavisi od politike plata u javnom sektoru i penzija. Ako su one indeksirane, naravno da je korelacija visoka. Ali, ako su zamrznute ili "zakucane" na nekom nivou, naravno da je onda korelacija niska. Ti sada mozes da kazes "ali nece politicki izdrzati". Mozda, ali to onda nije kritika budzeta. U budzet je stavljeno ono sto stoji u Zakonu o budzetskom sistemu, a tamo stoji ono sto je dogovoreno sa sindikatima. Naravno da postoji rizik da krenu strajkovi i da se od 2% u aprilu odustane. Ne znam sta ti mislis da "odgovorno Ministarstvo finansija" treba da uradi u takvom slucaju, da stavi 20 mlrd vise i da kaze "posto procenjujemo da ce biti strajkova i da ce Vlada popustiti pred zahtevima strajkaca, stavljamo rezervu"? I onda to vide sindikati, i sta ce da urade? Da to ignorisu?

    Oko kursa... Naravno da depresijacija povecava trosak kamata. To niko razuman ne spori. Ja ti samo kazem (nesto sto takodje niko razuman ne spori) da postoji i suprotan efekat - depresijacija povecava prihode vezane za uvoz. A ti prihodi nisu mali. Mozemo da govorimo o elasticnosti uvoza na depresijaciju i slicno. Da li je prihodni efekat visi od rashodnog, ne znam i ne tvrdim da znam. Ali znam da ni ti ne znas, a tvrdis da znas.

    Za kraj. Tvrdnja "imali smo depresijaciju i inflaciju i ranije pa nismo imali izbalansirani budzet" je tacna, ali ona uopste ne opovrgava moju tvrdnju da "nesto visa inflacija smanjuje deficit, a depresijacija ne povecava nuzno deficit".

    Uostalom, pogledaj izvestaj Fiskalnog saveta na koji sam linkovao, videces da oni isto misle da je budzet nerealan, ali da ta nerealnost nema nikakve veze ni sa kursom ni sa inflacijom.

    Sve ovo ne znaci da bi dobra ekonomska politika podrazumevala visoku inflaciju i depresijaciju, vec znaci da bi, kratkorocno, deficit bio manji. Ali, "manji deficit" ne treba, sam po sebi, nikome ni da bude cilj, o tome se radi.

    Izvinjavam se jos jednom na anonimnom komentaru.

    ReplyDelete
  5. Strana 3 poslednji pasus i prva polovina strane 4 govori o sumiranju razloga zašto neće biti ostvaren budžet. Ove pozicije direktno zavise od inflacije i dperesijacije.

    ReplyDelete
  6. Ministarstvo možda mora po zakonu da uzme projekcije NBS ali to ne amnestira činjenice da je budžet loše projektovan i da će morati da padne. Uvek kada ministarstvo finasija ne ostvari budžet radi se o kritici rada ministarstva. Ministarstvo mora da sagleda moguće rizike! Odgovorno ministarstvo ne mora da ih predvidi sve, na primer rast plata preko 2%, ali mora onda da bude opreznije a ne da populistički se razbacuje sa brojkom 3,5% kada je svima koji se imalo razumeju u javne finansije, jasno da od toga nema ništa. Ni pod kojim uslovima!

    Osnovni problem tvojih argumenata ovde je što ti inflaciju i deficit vezuješ za budžet samo preho prihoda od opštih poreza i preko plata i penzija u javnom sekotru na rashodnoj strani. Ali to nije slučaj. Subvencije, intervencije, garantovani krediti, troškovi kamata, NABAVKA ROBA (nafta, ostali energenti, lekovi, medicinska oprema) sve direknto zavisi od evra. Da depresijacija može da poveća državne prihode od uvoza, ali taj uvoz je velikim delom i pun trošak vlade. kada država kupi naftu za svoje potrebe dobije veći PDV ali plati punu cenu. To je poenta javne nabavke direktno zavise od evra u mnogim slučajevima.

    U prevodu, nemoguće je da svake godine kada imamo visku inflaciju i viskou depresijaciju se to veoma loše odrazi po javne finansije a da se ove godine desi neka magija kojom će se ti ekonomski fundamenti promeniti. Sve činjenice govore suprotno od onoga što si pisao o kursu i inlfaciji. I fiskalni savet, siguran sam, to dobro zna, ali su politički ograničeni u mogućnosti kritike što su pokazali u svom prethodnom radu. Uvek su bili delom suzdržani čak i kada nije bilo nimalo poželjno, jer moraju.

    Makro pretpostavke nisu konzervativne nego su hiper-optimistične. Na kraju, evo kladim se javno u ćevape da će plate i penzije porasti preko 2% nominalno, da će deficit ovako planiran budžeta naredne godine probiti 4,5% BDP i da će morati da bude rebalans. Možda rebalansom spuste ispod 4,5% ali skorija istorija javnih finansija nam govori da Vlada nijednom nije uspela da održi deficit u planiranom okviru.

    ReplyDelete
  7. Ali, ja nisam ni jednom jedinom recju tvrdio da je budzet realno projektovan, niti sam tvrdio da su makro projekcije realne.

    Tvrdio sam sledece:

    1. Budzet je nerealan, ali ne zbog kursa i inflacije
    2. Projekcija kursa i inflacije na nizem nivou od verovatnog je konzervativna, a ne optimisticna procena. Da zele da budu optimisti (u smislu deficita) predvideli bi inflaciju od 15% i smanjili deficit na ispod 3% u 2013. Pretpostavka o nizoj inflaciji smanjuje prakticno sve prihode, a samo neke rashode.

    Sto se nabavke roba tice, naravno da one u velikoj meri zavise od kursa. Ponavljam jos jednom, a ti opet nemoj da cujes sta kazem - ja uopste ne tvrdim da depresijacija smanjuje deficit, vec da ne znam i da je to prakticno nemoguce izracunati. Ti si taj koji tvrdi da zna da depresijacija povecava deficit. Ja sam samo skrenuo paznju na cinjenicu da si ti u svojoj analizi u potpunosti zanemario uticaj kursa na prihode, koji je znacajan. To ne mozes da osporis.

    Sto se opklade tice, ja se ne bih kladio, posto u ovo sto kazes i sam verujem, ali kao sto vidis ni ti nisi spreman da se opkladis u dve stvari koje tvrdis:

    1. Da visa inflacija povecava deficit
    2. Da depresijacija povecava deficit.

    Sve ovo sto kazes u ponudi za opkladu (da ce plate porasti za vise od 2%, da ce deficit biti visi od 4,5% i da ce biti usvajan rebalans) moze da se desi iz razloga koji nemaju apsolutno nikakve veze sa uticajem inflacije i kursa, a moja tvrdnja je da ce verovatnoca da se radi rebalans biti smanjena ukoliko inflacija bude visa.

    ReplyDelete
  8. ja se upravo na to kladim. Inflacija će biti viša, depresijacija će biti veća i deficit će posledično biti viši od 4,5%.

    ReplyDelete
    Replies
    1. OK, da preciziramo tacno, pa da se kladimo. Prihvatas sledecu kumuliranu opkladu (sve tri stvari moraju da se dese):

      1. Deficit konsolidovane drzave ce biti visi od 4,5% BDP u 2013. godini. Relevantan izvor je Ministarstvo finansija, tabela "konsolidovani bilans sektora drzave".

      2. Inflacija ce u periodu 01.01.2013. - 31.12.2013. biti visa od koliko (NBS kaze 5,5%)? Relevantan izvor je NBS.

      3. Srednji kurs evra ce na kraju 2013. biti visi od koliko? Relevantan izvor je NBS.

      Delete
    2. Ovo prvo samo ako se slaže sa ocenom fiskalnog saveta i kvartalnog monitora. Dakle neću prihvatiti da Dinkić napravi spin ko 2007 pa da nam proda računovodstvenu foru.

      ovo drugo može mada i oni umeju da daju sumnjive info kao za 2011

      Ovo treće zapravo ni ne znam na koji je kurs projektovan budžet. Al mislim da će do juna skočiti preko 120.

      Delete
  9. 1. Sta ako se ne slaze, sta uzimamo kao relevantan izvor? Moze i FS, ali kazi koji tacno izvestaj, odnosno koja tabela, posto i oni znaju da menjaju podatke i da cas nesto guraju ispod, cas iznad crte.

    2. Pa dobro, ciji onda podatak? Jel ces ti da izracunas inflaciju? Jel moze RZS?

    3. Ali znas da je pretpostavka MF nerealna? Dobro, ako je 120 do juna, koliko je do kraja decembra? Jel ti 126 deluje kao broj na koji bi smeo da se kladis?

    ReplyDelete
  10. Ma nije bitno samo sam komentarisao. Mogu te mere pa ako se ostvari ta tri što kažeš dobijaš ćevape od mene. Ako sva tri probija dobijam ja. Ako bude između idemo na ćevape al svako svoje :) plaća.

    Ako si pažljivo slušao moju izjavu ja ne govorim da je nerealna ja sumnjam da je nerealna. Koliko je tačno ne znam. Tvrdim da bi nepredviđena dodatna depresijacija dodala rizicima da se probije budžet. Onda smo razgovarali da li nepredviđena depresijacija povećava deficit. Ja mislim da da ali nisam siguran da je to slučaj mada sumnjam da su ukalkulisali rast evra koji očekujem od marta

    ReplyDelete