Larry Summers i konflikt interesa

Kako sada stvari stoje došlo je do promene na čelu liste mogućih kandidata za predsednika saveta guvernera Fed. Larry Summers trenutno ima velike šanse da bude predložen i izabran. U suštini nije ne očekivano. Summers je bo rektor Harvarda i sa te pozicije je prekomandovan u savet Ekonomski savet Baraka Obame. Takođe je radio i u prethodnog demokratskog predsednika Klintona. Sa strane ekonomske teorije, on je pripadnik neoklasične, neokejnzijanske škole a u ideološkom smislu je pravi socijal-demokrata te se sve u potpunosti slaže. Postoji šansa da i Paul Krugman bude zadovoljan takvim izborom. 

Drugi, možda ne toliko važan faktor za sam izbor, koliko za perspektivu delovanja Summersa kao šefa Feda je njegova povezanost sa Wall Streetom. U ovom linkovanom tekstu možete naći dosta informacija o tome kako je sve Larry Summers povezan sa finansijskim establišmentom. On je dobar prijatelj, svetnik i saradnik više fondova i firmi iz finansijskog sveta, dosta je radio sa Goldman Sachsom. Summers (71. Secretary of the Treasury) je usko sarađivao sa ljudima kao što su Henry Paulson (74. Secretary of the Treasury, ex CEO Goldman Sachs) ili Robert Rubin (70. Secretary of the Treasury, ex Citigroup). Jedna stvar deluje sigurno - ako Summers zameni Bernankea, ne možemo očekivati promenu monetarne politike. Finansijski sektor će i dalje imati snažnu i stalnu podršku od Feda u obliku stalnog bail-outa bezvrednih papira. Finansijskom establišmentu sa Wall Streeta  i dalje će biti jako dobro.

Fed, monetarna ekspanzija i inflacija

Ohrabrujući razgovor o istoriji, stanju i perspektivi finansijskog sistema. Po prvi put sam čuo od nekoga ono što je meni intuitivno paralo mozak. Ogromna monetarna ekspanzija napravila je ogromnu inflaciju, ali inflaciju u finansijskom sektoru koji prošao kroz čitav niz efekata pogrešnih i preteranih investicija. Takođe, neprestano doživljavamo balone i recesije u finansijskom sektoru i to će se nastaviti dokle god budemo imali centralno bankarstvo bazirano na trenutnim principima. 

Rast kamata bi lasirao krizu javnog duga u Srbiji

Dok se veliki bankari i investitori motaju oko Feda, čekajući da vide da li će QE beskonačno biti nastavljen, u Srbiji se mere štednje svode na, umesto planiranih 3.6% BDP, spuštanje deficita budžeta sa 7% na 5%. Dakle, nastavlja se dobro opraobana i uvežbana politika državnog rasipanja, jakog dinara, pumpanja privatne potrošnje i uvoza. Niko ne razmišlja o perspektivi u nerednih nekoliko godina. 

Fed je već više od godinu vodio politiku kupovine oko 80 milijardi dolara obveznica i hartija mesečno, pumpajući bilanse banaka i otkupljujući pogrešne odluke investitora. Fed i ECB su u poslednjih 3 godine upumpale preko 5-6 hiljada milijardi evra svežeg novca u finansijski sistem. To nije pomoglo preterano oporavku privrede, ali je spustilo kamate na javni dug. Tako je i prinos na javni dug Srbije, i pored loše perspektive, pao gotovo 3%. 

Važna stvar, kada jednom dođe do rasta kamata i prinosa na dug, kada Fed prestane da štampa ko lud, Srbiju čeka kriza javnog duga. Ako nešto odmah ne promenimo, nikada nećemo vratiti dug. Jer sada imamo politiku da novim dugom otplatimo stari. Šta se dešava kada je novi dug 2, ili 3 puta skuplji? U ministarstvu finansija očigledno nema odgovora na ovo pitanje.