Kako osnovati firmu u Srbiji?

Proteklog meseca sam osnovao firmu (kao preduzetnik) pa želim da podelim sa čitaocima iskustva i savete o proceduri i troškovima. Ukratko, osnivanje firme u Srbiji relativno je jednostavno, nije skupo a procedure nisu komplikovane. Naravno, postoji prostor da sve to funkcioniše brže i bolje, ali rekao bih da birokratija nije prepreka osnivanju firme. U poslovanju svakako je priča malo drugačija no o tome drugom prilikom.

Pravna forma

Kada osnivate firmu, u suštini, postoje samo dve pravne forme između kojih je potrebno da izaberete. Možete osnovati preuzetničku radnju (odnosno prijaviti se kao preduzetnik) ili d.o.o. (društvo ograničene odgovornosti). Tri su ključne razlike: preduzetnička radnja je manje formalno pravno lice, pa je vođenje knjiga dosta jednostavno ili čak potpuno neobavezno (mada poželjno). Kao preduzetnik stoga, ne morate trošiti para na računovođu, ne morate plaćati PDV i porez na profit. Ovo vam se može isplatiti samo ukoliko vam paušalni porez bude previsok, no o tome ne brinite pre otvaranja firme. D.O.O. mora voditi detaljne knjige, podnositi izveštaje, a vlasnik plaća porez na pforit i kapitalnu dobit (zajedno 27.75% profita). Druga razlika je u tome da ako firma preuzme neke obaveze, preduzetnik odgovara za njih svom svojom imovinom dok vlasnici d.o.o. samo do visine vrednosti upisanog kapitala (praktično samo imovinom firme), a lična imovina je van dometa poreskih vlasti i poverioca. Međutim, ako otvorite preduzetničku radnju i ne dignete kredit u banci, ne morate previše brinuti.

Treća važna razlika je sistem oporezivanja. Ako izaberete odgovarajuću pretežnu delatnost plaćate samo paušalne poreze. Visina ovih poreza je fiksirana nezavisno od prometa, što može biti problem kada su prihodi firme mali, ali i velika ušteda kada je promet viliki. Jedino morate paziti da ne pređete limit od 6 miliona dinara godišnje. Naplatu objedinjeno vrši lokalna jedinica poreske uprave pa je procedura plaćanja poreza mnogo jednostavnija nego za d.o.o. Situacija je ista za obe pravne forme, za sve dodatne radnike koje biste eventualno zaposlili.

Visina paušalnog poreza

U celom procesu osnivanja firme ovo ostaje najmanje transparentna tačka. Toliko malo transparentan da kada sam pitao inspektorku koju mi je dodelila poreska uprava, ona sama nije bila sigurna koliko rešenje mogu da očekujem. Ipak na ovom linku imate detaljnije objašnjenje šta je zapravo paušalni porez i na koju osnovicu se obračunava. U dnu strane nalazi se i kalkulator po kojem možete pokušati da procenite svoj budući porez. Na to dodajte još jedno 3 hiljade za firmarine. Najvažnije je znati osnovicu na koju se posle primenjuje ista stopa oporezivanja kao za ugovor o radu (ukupno 47.9%). 

Poresko rešenje se čeka minimum 6 meseci kada se plaća se ukupan iznos poreza za 6 meseci, a posle se plaća mesečno. Zbog toga je veoma važno da od samog početka počnete da ostavljate pare sa strane za poreze, iako vas uprava još ne zadužuje. Ja sam dobio informaciju iz više izvora, pa i od inspektorke, da je dovoljno da ostavim 20.000 dinara sa strane za svaki mesec poslovanja da budem miran, a da postoji mogućnost da iznos bude i manji. Raspitajte se kod svog poreskog inspektora.

Potpuno nevezana fotografija koja ima ulogu da preseče nepregledne redove teksta i smiri čitaoca

Procedura

Pošto sam osnovao preuzetničku radnju onda ću samo ovu precuduru da detaljno opišem. Pre početka opremite se jednom fasciklom u kojoj će te držati sve papire, strpljenjem i dobrom voljom. Svaki dokument koji dobijete od bilo koga, stavljajte u pomenutu fasciklu i odmah možete napraviti kopije jer će vam trebati.

Mada se to ne vidi na sajtu toliko, Agencija za privredne registre (APR) je verovatno najefikasnija i najnaprednija javna institucija u Srbiji. Za osnivanje firme potreban jedan odlazak i ne više od 15 minuta posla. Ako se pravilno organizujete sve može biti gotovo za nedelju dana i uz samo dva ili tri izlaska iz kuće:

Korak 1 - Na sajtu APR proverite da li je ime za firmu zauzeto. Skinite formular za prijavu i popunite u dva primerka. Na putu za APR (Brankova ulica, tačno pre mosta), fotokopirajte ličnu kartu. Ako ste prijave pravilno popunili sve je gotovo za 15 minuta. Rešenje se zvanično čeka 5 radnih dana, ali realno može vam stići i za dva dana, obavezno poštom. Dobićete rešenje o registraciji pravnog lica kao i rešenje iz poreske uprave koja vam je dodelila PIB (poreski identifikacioni broj). Dok ne stigne rešenje taman se možete raspitati na internetu i telefonom koliko košta održavanje računa u banci za preduzetnike. Važno je da nađete najpoboljniju kobinaciju usluga (devizni i dinarski račun, e-banking, m-banking, kartica šta god vam treba) po što nižoj ceni mesečnog održavanja računa.

Korak 2 - Kada stignu rešenja iz APR, možete otići do pečatoresca (sve papire nosite sa sobom). Nakon što naručite pečat, idite do knjižare da kupite tri OP obrazca. Usput kupite i dve poreske prijave za preduzetnike (DDG1 obrazac), trebaće vam za kasnije. OP obrasce popunjavate i overavate u opštini gde plaćate i taksu. Ova besmislena i skupa procedura je po zakonu neophodna da biste otvorili račun u banci. Dok završite u opštini taman je i pečat gotov. Nakon št preuzmete pečat idete u željenu banku da podnesete zahtev za otvaranje računa. Ako je procedura u banci brza sve je gotovo za pola sata mada u nekim bankama mora da se dođe narednog dana (zbog provera koje traju po nekoliko sati). 

Korak 3 - Kada dobijete broj računa u banci, istog ili narednog dana, spremni ste za poslednju stanicu - poreska uprava. Pogledajte na internetu gde se na vašoj opštini nalazi poreska uprava jer nije uvek u zgradi opštine. U poresku upravu nosite kopije svih papira koje ste do tada dobili zajedno sa originalima. Tamo popunite dve ranije kupljene prijave (ako ne umete sami raspitajte se na pisarnici, veoma je jednostavno). Važno: na poslednkoj strani obe prijave u polju napomene napišite da želite da plaćate paušalni porez. Bez toga ćete biti u obavezi da vodite poslovne knjige.

Ako u korak 2 krenete ujutru, a u banci završite za sat vremena, onda možete spojiti korak 2 i 3 u jedan radni dan. Kada podnesete prijavu u poreskoj, dobijate ime i telefon svog poreskog inspektora kod koga možete da se raspitate o visini poreza.  

Troškovnik za osnivanje preduzetnika:

Evo i spiska svih troškova potrebnih za osnivanje firme:

- taksa za prijavu firme u APR         1.200  RSD

- 3 OP i 2 DDG1 obrazca                    60  RSD

- taksa za overu potpisa                  1.000   RSD

- provizije u banci                              140   RSD

- pečat                                            1.500  RSD (može i jeftinije ako čekate i nije u kućištu)

- fotokopiranje                                   300  RSD

zaokružene računice

______________________________________

                                                   = 4.200  RSD

Za otvaranje d.o.o. procedura je nešto složenija i skuplja. Pre koraka 1 potreban je osnivački ugovor između svih vlasnika. Između koraka 2 i 3. morate potpisati ugovor sa agencijom koji će vam voditi knjige (što košta do 100 evra mesečno). Ako biste da otvarate d.o.o možda je najpametnije da se obratite nekoj od agencija koje to rade kao uslugu.

Na kraju, svim potencijalnim preduzetnicima želim da poručim da samo osnivanje nije problem i ne sme biti prepreka u otvaranju biznisa. Ako imate sigurne poslove, koji vam preko honorara mogu doneti 600 i više evra, i ako poslodavac želi da vam plaća bruto (njemu isti trošak), osnivanje firme je sigurno dobra ideja. Ako imate ideju kako da stignete do tog nivoa opet otvorite firme, ne možete previše izgubiti a iskustvo je neprocenljivo. Ako imate nekih pitanja, biću vrlo raspoložen da pomognem koliko je u mojoj moći. Srećno!

Državno školstvo i loši podsticaji

I slepac može da vidi da u srbijanskom sistemu obrazovanja ima mnogo problema. Skoro se u Subotici desilo da su iz tehničke škole izbačena dva učenika koja su osvojila prvo mesto na međunarodnom takmičenju u pravljenju android aplikacija, zato što su imali previše izostanaka. Da sve bude još grđe, njima je obećano da te 4 nedelje pred takmičenje ne moraju da dolaze u školu već da mogu da se posvete samo nejmu, samo bih ih onda dočekao hladan tuš. Momci su se prebacili u drugu tehničku školu i siguran sam da će je završiti u roku. 

Prvo pitanje koje se postavlja je da li je sistem obrazovanja u Srbiji ali i uopšte u svetu, adekvatan, naročito za IT? Sigurno nije - veliki broj ljudi koji su napravili čudo u toj grani nisu zaršili fakultet nego su se posvetili biznisu i uspeli su da promene naš svet, primer Bila Gejtsa je samo najpoznatiji. Tu je i Peter Thiel koji je odlučio da dodeli grantove od 100 000 USD mladim preduzetnicima koji se odluče da napuste fakultete. Kada se u nas povela rasprava o Strategiji obrazovanja 2020. direktor novosadskog ICT klastera Milan Šolaja je rekao da je bolje da se u srednjim školama ukine informatika nego da postoji u ovakvom formatu. 

Drugo pitanje, koje se nastavlja na ono prethodno produbljujući probleme, jeste da li bi ovaj slučaj izbacivanja mogao da se desi u nekoj privatnoj školi / fakultetu, ili bi ova dvojica mladih ljudi imala potpuno drugačiji tretman (u pozitivnom smislu)? Ja mislim da bi u tom slučaju oni bili nagrađeni a ne kažnjeni. To pokazuje koliko je postojeći sistem državnog obrazovanja uništio podsticaje ljudi zaposlenih u sistemu obrazovanja, i da je hitna vaučerizacija sistema neophodna da bi se ponovo stvorili adekvatni podsticaji.

Preduzetnici i investitori XXI veka

Preporučujem ovaj video za uz kafu nedeljom ujutru. Veoma inspirativan i vizionarski pristup dvojce veoma važnih investitora, poslovnih ljudi i najvažnije preduzetnika, Max Levchina i Peter Thiela. Njih dvojca su osnivači PayPala i svaki za sebe veliki investitori u čitav niz ICT kompanija. Za čitaoce bloga je posebno zanimljivo i to da je Peter Thiel jedan od najvećih finansijera i prijatelja organizacije Students for Liberty. Za priču o slobodi i privatnom preduzetništvu važan je i podatak da je Peter Thiel vizionar novog tipa društvene zajednice seasteding zbog čega je osnovao i finansira The Seasteding Institute. Sve u svemu, ova jutarnja kafa je bila jedno veoma inspirativno iskustvo.

Niall Ferguson and Peter Thiel

Pogledajte intervju Niall Fergusona sa hi-tech milijarderom Peter Thielom (osnivač PayPal-a, i investitor u 200 drugih kompanija). Zaista interesantno.

Preduzetništvo, inovacije i kriza

Dugo već slušamo kako se većina evropskih i svetskih političara kune u to da će oni kroz državnu potrošnju da izvuku svoje zemlje i ceo svet iz ekonomske krize i recesije. Hiljade milijardi dolara, evra i ostalih valuta su nemilice potrošene, ali bez pravih rezultata. Koliko ja vidim, problem u državnom stimulusu je u tome što on leči posledicu istim uzrokom. Jedino što je dosada kroz istoriju uspevalo da pobedi ciklična kretanja ekonomije i da iz recesije pokrene privrednu ekspanziju su inovacije. Upotreba vatre, parna mašina, motor na unutrašnje sagorevanje, stoni računar... bilo koji od ovih izuma je promenio na bolje svet u kome živimo. Šumpeter je taj čin stvaranja inovacija od strane preduzetnika nazvao ''kreativnom destrukcijom'' jer su one uništavale do tada postojeće obrasce privređivanja i stvarale nove. Ovde ću da prikažem jedan primer kako je jedna ''luda'' ideja jednog čoveka stvorila potpuno novu industriju u Africi, koja zapošljava oko 10 000 ljudi.

''Naše gore list'' Dušan Vasiljević je 1980-ih iz Australije otišao u Južnu Afriku tražeći nove prilike za posao, i tamo je pokrenuo piljarnicu. Posao mu je krenuo, ali ne baš najbolje i on je odlučio da potraži neko unosnije zanimanje. U to vreme se razrešavala kriza oko Namibije, koja je bila pod okupacijom Južnoafričke Unije i tada su se završavali pregovori oko njene nezavisnosti koja je ostvarena 1990. Vasiljević je na krajnjem jugu zemlje, pored same granice sa JAR, uz obalu reke Oranje kupio tada propalu farmu Aussenkehr lmt. i na njoj pokrenuo novi biznis - uzgajanje grožđa. On je prvi čovek koji je počeo da uzgaja grožđe na komercijalnoj osnovi u Namibiji, pošto je to pre njega smatrano nemogućim. Ipak, Vasiljević je uspeo da odgaji sortu grožđa koja uspeva na suvom i peskovitom zemljištu sa manje od 50 mm padavina godišnje. Prve godine proizvodnje je uspeo da sam popuni kvotu od 900t koju je Namibija dobila za izvoz u Evropsku Ekonomsku Zajednicu. Vasiljević je znao da ključ njegovog uspeha nije samo u proizvodnji grožđa, nego i u dobrom tajmingu - ključno je bilo da njegovo grožđe sazri pred Božić (gregorijanski) i Novu godinu, u vreme stonog grožđa nije bilo u Evropi. Time mu je bio garantovan plasman ali i viša cena. Prateći njegove stope, i drugi investitori su krenuli sa pokretanjem tog posla i danas je sveže grožđe jedno od glavnih izvoznih artikala Namibije, u vrednosti od preko 300 miliona USD godišnje a ta industrija zapošljava oko 10 000 ljudi. Vasiljkovićeva firma i danas uspešno posluje, a njegov uspeh se koristi kao case study ilustracija preduzetničke inovativnosti.

Da bi se vratili na putanju ekonomskog rasta i prosperiteta, potrebne su nam preduzetničke inovacije. A da bi se one desile, potrebno nam je business friendly okruženje koje nije sputano velikim fiskalnim nametima niti nepotrebnom državnom regulacijom. Ukoliko do toga ne dođe, jako sam sumnjičav u svetlu budućnost svih nas.

Genijalnost nema granice

Prosto je neverovatno koliko ljudi umeju da budu preduzimljivi i genijalni. Reč je o onim malim sličicama sa rečima koje je potrebno ispuniti da biste potvrdili da ste ljudsko biće prilikom otvaranja naloga na primer. Nikada nisam pomišljao da nešto tako jednostavno, obično i dosadno može biti tako genijalno.
TED video  Massive Scale Internet Colaboration 

Michael O'Leary of Rhianair

Evo šta je preduzetnik i njegov osećaj za slobodu!