Zastrašivanje BalkanEast-a

Na TW i FB se pojavila informacija koja dosta liči na naslove od preko nešto više od decenije. Naime. policija je tokom noći bez prikazivanja naloga bila u kućnoj poseti urednici portala BalkaEast. Portal inače važi za onaj koji se bavi sitraživačkim novinarstvom: prvi su objavili informacije vezane za zloupotrebi u Siepi, na primer. Vest je preno i portal nadlanu. Trenutno nema više informacija o ovom događaju.

Ukoliko se ovo pokaže kao istina, to bi predstavljalo zastrašivanje novinara i grubo kršenje slobode govora i nezavisnosti novinarske profesije. Sloboda govora je izuzetno važna za razvoj društva i ona se ne sme grubo kršiti, naročito ne od strane državnih organa koji treba da je štite. Mislim da je potrebno pružiti javnu podršku BalkaEast-u kao i javno osuditi ovakvo ponašanje policije. Mora se reći da se neke stvari jednostavno ne mogu tolerisati.

6 Killer applications - The West and the Rest

Odličan video za jutarnju kafu ili popodnevnu pauzu. Sjajni Niall Ferguson priča o značaju institucija za ekonomski prosperitet, i identifikuje 6 ključnih institucija koje su učinile da Zapad pretekne Ostale, i zašto se taj trend ne nastavlja već se okrenuo. Ovaj TED talks nastup predstavlja skraćenu verziju njegove nove knjige Civilization: The West and the Rest (pogledajte prikaz knjige). Uživajte!

Srbija, EU i Rusija: razgovor na Radio Beogradu

Pre par meseci sam kao član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji učestvovao u pisanju rada "Srbija, Evropska Unija i Rusija - analiza ekonomskoh odnosa". Prezentacija tog papira je predstavljena nešto pre nove godine (gregorijanske) u Medija centru, sa dosta novinara, i na poziv Slobodana Nikolića, novinara sa Radio Beograda, Ivan Knežević i ja smo gostovali u emisiji U središtu pažnje na Prvom programu. Snimak možete pronaći ovde.

 Kratak rezime: ekonomski, za Srbiju je prirodno da sarađuje sa evropskim i balkanskim državama, mnogo više nego sa nekim drugim tržištima. Osim toga, investicije u Srbiju dominantno dolaze iz zemalja EU, najvećio deo doznaka naših radnika je takođe poreklom sa tog područja. Saradnja sa Rusijom se ne treba odbaciti, več se treba razvijati ali ne treba imati previše očekivanja od nje - barem u ekonomskom smislu. Sa druge strane, ako se pogleda nivo zajedničke saradnje i odnosa između zemalja članica EU i Ruske Federacije, vidi se da članstvo u tom međunarodnoj organizaciji nije nikakva prepreka već pre preporuka. Dobri su primeru Bugarske i Rumunije, koji su našem slučaju bliži nego slučaj Nemačke. Dalje, za bilo kakav preduslov uspešnog razvoja srpskog društva (a pre svega u ekonomskom smislu) potrebne su nam reforme, pre svega u oblasti vladavine prava i restrukturiranja javnog sektora, a kada je stanje takvo da najveći deo političke elite njih ne želi da sprovede, mehanizam pretpristupnih pregovora se može pokazati kao uspešan instrument za iniciranje i sprovođenje tih reformi.

Korupcija u visokom obrazovanju

Prenosim svoj intervju iz Politike. Ako vam interesuje tema, nastavite da čitate Politiku jer je ovo uvodni članak za seriju tekstova o korupciji i problemima u sistemu visokog obrazovanja, što je prijatno osveženje jer se mediji tom temom bave isključivo ad hoc od slučaja do slučaja, bez dublje analize. Naredni sagovornici će biti studenti koji su učestvovali u tom istraživanju, a verovatno i pokoji profesor ili sagovornik iz Ministarstva.

Има ли корупције на универзитету - Михаило Гајић

Студенти би професорима због мита дали отказ

Корупција је као двосмерна улица

Пројекат под називом „За одговорније универзитете у Србији“ реализовала је Београдска отворена школа у сарадњи са Центром „Улоф Палме“ из Шведске. Идеја пројекта је била, с обзиром на велике проблеме у функционисању високог образовања, да се на њих укаже, али и да се понуде могућа решења.

Део пројекта је и истраживање перцепције корупције. Ако корупцију у ширем смислу дефинишемо као промену постојећих правила понашања зарад стицања личне користи, а личну корист не сведемо само на материјалну, онда се велики број злоупотреба у високом школству може назвати корупцијом. Међутим, уколико се држимо законом дефинисаног појма корупције, онда се она своди само на давање и примање мита.

Корупција је као двосмерна улица, у њу су укључени студенти и наставници, мада налази нашег истраживања показују да се често користи помоћ посредника који учествују у самом чину подмићивања. Дакле, студент који хоће да положи испит давањем новца или неке услуге, неће се обратити самом професору, иако међу студентима круже приче да се углавном зна ко од њих може и хоће тако нешто да уради. Ипак, по правилу се појављује посредник који каже: ја могу да решим твој проблем за одређену услугу или суму новца.

Истраживање корупције је методолошки веома компликовано јер је реч о скривеним радњама које не можете да пратите и мерите као друге појаве. Зато се најчешће мери перцепција корупције, а не сама корупција. Однос између перцепције корупције и корупције је такав да је понекад индекс перцепције већи него што је стварна корупција, а некад је обрнуто.

У истраживању које смо спровели коришћени су анкетни листићи, али и разговори са студентима у такозваним фокус групама. На Медицинском факултету у Новом Саду, у разговору о миту, студенти су помињали чак и износе новца. Говорили су да неки испит „кошта 300 евра“, да у том процесу не може да учествује било ко него само онај ко познаје тог неког посредника. Треба се добро распитати ко је тај неко, што значи да се не може закуцати на врата и рећи: изволите. Осим о овом „механизму подмићивања“, студенти су говорили и о „деци лекара“ и њиховој повлашћености. Наводно се од њих не тражи тако много знања као од осталих студената. Помињали су и тзв. Енглезе, студенте који полажу испите на енглеског језику, а то могу бити и наши студенти, не само страни. Њима се наплаћује већа школарина али се сматра да је то параван за лакше полагање испита.

Шири појам корупције у високом школству другачије се може назвати корупцијом „без дослуха“. То је кад нека јавна служба, у овом случају професор или деканат, не жели да ради свој законом прописани посао ако не добије додатну накнаду. На пример, професори не могу да одрже испит за студенте који не плате пријаву испита. Студенти су приморани на то да би уопште добили услугу коју су већ платили преко школарине или преко буџета државе. Или, други пример, обавезна куповина уџбеника као услов изласка на испит, што је у Србији веома распрострањено.

Ужи појам корупције јесте корупција „са дослухом“, када студент пита професора да ли би хтео да му омогући да положи испит за одређени новац. У тај нелегалан однос су активно укључене обе стране, уз већ поменутог посредника.

Питали смо у овом истраживању какве би требало да буду казне за особе уплетене у корупцију. Студенти сматрају да наставници треба да буду оштро кажњени. Занимљиво је да и професори мисле да њихове колеге треба да буду оштрије кажњени од студената. И то углавном због њихове позиције моћи, а и због знатно већег животног искуства. Мада је једна професорка приметила да и студенти нису деца.

Студенти на новосадском Медицинском факултету исказали су огромно нерасположење према наставницима за које се сматра да примају мито. Највећи број анкетираних би им дао отказ. Студенте би, међутим, казнили суспензијом или јавном опоменом.

Корупција веома лоше утиче на квалитет студија. Ако у високом школству имате лош, нетранспарентан коруптивни систем добићете свршеног студента с веома скромним корпусом знања и умећа с којим треба да се укључи на тржиште рада. Добићемо, дакле, веома лошу радну снагу зато што је корупција смањила квалитет студија. Још већи проблем је у томе што такво друштво губи један од важних моралних ослонаца, с немерљивим последицама и за садашње и за будуће генерације.

Асистент на пројектима у Београдској отвореној школи

Михаило Гајић

објављено: 19.01.2013.

Država blagostanja nema budućnost

Mislim da postoji rešenje za probleme s kojima se suočavamo ukoliko budemo realistično i sistematično razmišljali. To znači napuštanje fantazija i okretanje stvarnom svetu. Moguće je uspostaviti vladavinu prava i slobodno tržište, i postoje primeri država koje su to ostvarile prilično brzo, ponekad u veoma lošim okolnostima. Razlog za moj optimizam je i ova konferencija u Beogradu, koja je pokazala da mladi pokazuju najveću zrelost. Oni razumeju da ne treba verovati u magiju.

Jedna od njih je da možete prevazići probleme ukoliko primenite princip kvantitativnih olakšica, što podrazumeva, između ostalog, štampanje novca i jeftine kredite, kao i nova zaduženja. Ipak, na konferenciji u Beogradu smo videli da ljudi shvataju da ako na zabavi uveče pijete mnogo alkohola, još jedna flaša votke narednog jutra nije rešenje, a to rade mnoge države. Ipak, postoje i zemlje sa zrelijim pristupom, poput Nemačke, Finske i Estonije. Stoga, treba da se otreznimo, ostavimo po strani bocu votke i počnemo da rešavamo probleme s kojima se suočavaju mnoge evropske vlade, kao i Evropa u celosti.

Između ostalog rekao je Tom Palmer za Danas.