Šta zna dete šta je 10 hiljada milijardi?

Gospodin ministar Bačević, inače poznat po suludim idejama o gradnji kanala Morava - Vardar, imao je još jedan napad genijalnosti izjavivši da će Kina u zemlje Centralne i Istočne Evrope u narednim godinama uložiti 10 000 milijardi evra. Da stavimo te brojeve u perspektivu - GDP Poljske, kao najveće zemlje u Centralnoj Evropi je 2012. bio 490 milijardi dolara tj oko 360 milijardi evra. Istovremeno, GDP Kine je iznosio 8 224 milijarde dolara tj oko 6 000 milijardi evra. Očigledno, ova izjava nema smisla.

Istovremeno kineski mediji javljaju nešto realističniju priču: da će Kina da uloži oko 10 milijardi dolara (dakle, oko 7,35 milijardi evra) u ovaj region. 

Apparently, lost in translation. Na engleskom "billion" ne znači "hiljadu milijardi" (jer je to "trillion") nego milijarda. Greške se svuda javljaju, ali bilo ko sa zrnom zdravog razuma bi trebalo da posumnja u validnost prevoda ili podatka, a ne da to oodmah gura u javnost. Gospodin predsednik Nikolić je isto imao bisera u izbornoj kampanji gde je obećavao 100 milijardi evra investicija (što je, igrom slučaja, samo celokupni trogodišnji GDP Srbije - dakle, nemoguća misija).

Mislim da je krajnje vreme da se uozbiljimo. Lepe želje nisu realnost. 

6 Killer applications - The West and the Rest

Odličan video za jutarnju kafu ili popodnevnu pauzu. Sjajni Niall Ferguson priča o značaju institucija za ekonomski prosperitet, i identifikuje 6 ključnih institucija koje su učinile da Zapad pretekne Ostale, i zašto se taj trend ne nastavlja već se okrenuo. Ovaj TED talks nastup predstavlja skraćenu verziju njegove nove knjige Civilization: The West and the Rest (pogledajte prikaz knjige). Uživajte!

Povratak u budućnost

Ovaj video je jedan pogleda na trenutni odnos Kine i SAD. Sa zaključkom filma se ne slažem, jer ne mislim da je Kineski dramatični rast večno održiv. Takođe ne mislim da je moguće gomilanje deviznih rezervi uz relativno mali rast kupovne moći običnih građana bez socijalnih tenzija. Možda se u Kini dogodi tranzicije sistema, koja bi podrazumevala tranzicionu recesiju. 

Što bi Lili iz serije "How I Met Your Mother" rekla, "Where's the poop Robin?". 

Ja pitam Where's the poop China? Nešto mi "ne miriše" u kineskom razvoju. Još nisam stvorio jasnu sliku i iskristalisao stav, ali mnogo je sitnih detalja koji me upućuju na ideju da Kina neće moći večno ovako. Rast će jednom morati da stane, recesija će jednom morati da zakuca i na kineska vrata. E kada se to desi, svi ćemo biti u dubiozi, mnogo većoj nego što je ova sada. No to nije glavna poruka ovog filma.

Ono što ova reklama pokušava da poruči je da SAD ne da neće moći večno da pozajmljuje pare za svoj deficit, i troši ih u stimuluse, medicare-ove i sl., nego će morati sa tom praksom da prestane već za par godina. O tome je pričao Harberger. Investitori su sebe zatvorili u začarani krug gde moraju da refinansiraju američki dug kako bi mogli da povrate investiciju. Ali će vremenom i oni moći da realociraju deo svojih investicija onda kada se ekonomije drugih zemalja "vrate na noge". Dolazi trenutak, ovaj video poručuje da je to vrlo blizu, kada SAD više neće moći da pozajmljuje veoma mnogo veoma jeftino. 

Kinezi rade za amerikance

Harberger je detaljno opisao valutno-predratno stanje. Hteo bih  ponešto da primetim i dodam.

Ukoliko je tačno da je kineski juan potcenjen i da je slabiji u odnosu na dolar nego što bi pariteti zahtevali, zar to ne ide na korist potrošača u SAD? Nekako mi se čini da većina kritičara depresiranog juana posmatra samo stranu izvozne industrije i gubitke koji u njoj nastaju. Čini mi se da se slična greška pravi kao i prilikom tumačenja carina i zaštite domaćih "mladih/ugroženih" industrija. Ako je carina povećanje cene stranog proizvoda kako bi se napravila veštačka distorzija relativnih odnosa onda je depresijacija veštačko smanjenje cene domaćih proizvoda za strance, koja opet pravi distorzije relativnih cena i to u istom smeru - samo se bavimo različitim elementima istog razlomka. I jedno i drugo je vid protekcionizma domaćih izvoznih industrija. Samo je prva mera napuštena davno jer se uvidelo koliko je štetna no ova nova, prefinjenija, i dalje je dostupna vladama i koriste je.

U kratkom roku izvozna industrija SAD gubi mnogo. Međutim, kada kinezi prodaju svoje proizvode po relativno jeftinijim cenama nego bez intervencije, to znači da se jedan deo novostvorene vrednosti u SAD, koji bi bez distorzija bio potrošen na kineske proizvode, sada oslobađa i moguće ga je upotrebiti u druge svrhe. (to sam razumeo tek posle ovog teksta) Oslobođena novostvorena vrednost kombinovana sa resursima oslobođenim iz izvozne industrije stvara prostor za prilagođavanje. Naravno ukoliko i druge zemlje pođu za depresijaciom onda se taj prostor sužava. Harberger baš upozorava na tu opasnost.

Ne vidim šta je za prosečnog amerikanca loše u tome da kinezi samoinicijativno obore cenu svojih proizvoda i da ih amerikanci kupuju za manje dolara (i time sačuvaju svoje dolare za nešto drugo). Kinezi na taj način čine uvozna dobra, sa zapada, skupljim i manje dostupnim. Kinezi zapravo ovim mehanizmom odlučuju da pošalju mnogo više proizvoda (ili sati svog rada) u SAD u zamenu za manje dobara (manje sati rada) koja su obično tehnički naprednija i savršenija - kinezi se praktično odriču potrošnje u korist amerikanaca zbog odluke svoje vlade da veštački drži juan depresiranim. Sebe ograničavaju u potrošnji i razvoju. Ne vidim zašto bi ovo bio veliki  motiva za valutni rat (osim kratkoročnih dobitaka proizvođača u izvoznim granama).

Naravno da je za SAD kao i za svaku drugu zemlju optimalna situacija kada niko ne pokušava da veštački depresira svoju valutu. Jer ovom vrstom protekcionizma se smanjuje ukupni obim međunarodne razmene i time dobici od iste. Kada Kina depresira juan ona "puca u noge" svojim građanima. Moja je teza da to šteti građanima SAD u mnogo manjoj meri nego što su štetni efekti po kineske građane. Nema razloga da zbog toga SAD "svojima" pripuca u koleno. Krugmanovi pozivi da Kina "oslobodi" svoju valutu su legitimni ali nisam siguran da je dobra ideja pretiti carinama ukoliko to ne uradi.

Lanac carinskih odmazdi, tridesetih godina prošlog veka, produbio je globalnu depresiju. Ako se spirala valutnih odmazdi pokrene jedino što na kraju možemo da dobijemo je globalna hiperinflacija.