Prethodne dve godine slušao sam Free Market Road Show u Beogradu. Ove godine sam posetio istu konferenciju u Zagrebu jer je tamo predavanje držao profesor Jose Pinera a zaobišao je Beograd. Velika šteta za beogradsku publiku na FMRS jer je Pinera apsolutno neverovatan govornik i predavač. Zaista je bilo sjajno slušati predavanje direktno od čoveka koji je reformisao penzioni sistem u Čileu, prvi potpuno privatni penzioni sistem u svetu. Nakon predavanja u toku panela postavio sam pitanje profesoru. Prvo sam ga uputio u par podataka o našem raspalom penzionom sistemu, gde je on ostao bez teksta, a onda sam upitao koju strategiju provoditi za reformu penzionog sistema: Da li ići na uticaj političara koji trenutno imaju vlast i moć i raditi sa njima da se primene barem delovi privatnog sistema odnosno trenutni sistem polako usavršava ili čekati da se ovaj sistem raspadne, država bankrotira i onda krenuti od nule.
Jose Pinera smatra da u Srbiji, kao i u većini zemalja sa čvrstom podrškom konceptu države blagostanja, nema svrhe pokušavati u trenutnom političkom sistemu. Svaki takav pokušaj osuđen je na propast, jer političari nisu spremni za reformu sigurno najvećeg segmenta države danas. Fiskalni i demografski trendovi čine da propast sistema bude neminovna, te je naš posao da edukujemo ljude o principima i funkcionisanju privatnog sistema, napravimo "table ready solution" - strategiju pripreme trenutnog sistema za likvidaciju i privatizaciju te nacrt novih institucija za privatni sistem. Dakle, pripremati se, pisati, širiti ideju, ubeđivati ljude i vremenom stvarati klimu da kada sistem pukne postoji spremno alternativno i razrađeno rešenje. Hvala profesore!
Koliko god je Jose Pinera oduševio, toliko je ostatak konferencije razočarao. Pogotovo je katastrofalan bio drugi panel (evo
rasporeda) "Ljudsko dostojanstvo u tranzicionoj ekonomiji". Pored profesora iz Amerike, Eda Strighama, anarho-kapitaliste, gosti su bili Gordan Crpić (profesor na katoličkom univerzitetu) i Krešimir Sever (nezavisni sindikati) a raspravu je vodila Ivana Petrović (NovaTV). Jedino je sindikalac bio dosledan, predvidiv i konzistentan. Novinrka je bila nerazumljiva, umišljena i "intelektualna" sa pitanjima koja nisu imale veze nisa ekonomijom niti sa imenom konferencije. Naravno, teme rasprave su se vrtele oko nepravde "neoliberalnog" kapitalizma i gramzivosti, koja nije moralna, božija, pravedna i društveno poželjna. Svo troje domaćih su se složili kako država ništa ne radi da povrati dostojanstvo građana ali opet potrebno je kroz državu "da se nešto uradi po tom pitanju". Novinarka bi ukidala omladine stranaka, sindikalac bi zabranio otpuštanja a katolik krivi "krizu morala" za finansijski slom 2007, lošu tranziciju, verovatno i kišovito vreme ovih dana. Pitanja za Eda Stringhama nisu imala nikakve veze sa njegovom ekspertizom, temom konferencije a na neka nije ni mogao da odgovori (tipa o zločinima komunističkog režima u Jugoslaviji ili jedno o tome da li dostojanstvo može postojati kada političari toliko kradu). Potuno besmislena rasprava ekonomskih neznalica i "
know-it-all" intelekutalaca o kvazi-nadri-uzvišenim temama.
Austrian Economic Center i ostali organizatori FMRS debelo su podbacili u izboru organizatora konferencije u Zagrebu. Ona je poverena "Hrvatskom centru za obnovu kulture" koji nema veze sa idejama liberalizma što su pokazali u izboru učesnika drugog podijuma. Na papiru, oni su mogli da budu pogodni za stimulativnu raspravu i kleš, levice vs. desnice vs. libertrijanizma, ali pod uslovom da su ovi ljudi gore imali i malo pojma o ekonomiji, politici, liberalizmu.
