Zastrašivanje BalkanEast-a

Na TW i FB se pojavila informacija koja dosta liči na naslove od preko nešto više od decenije. Naime. policija je tokom noći bez prikazivanja naloga bila u kućnoj poseti urednici portala BalkaEast. Portal inače važi za onaj koji se bavi sitraživačkim novinarstvom: prvi su objavili informacije vezane za zloupotrebi u Siepi, na primer. Vest je preno i portal nadlanu. Trenutno nema više informacija o ovom događaju.

Ukoliko se ovo pokaže kao istina, to bi predstavljalo zastrašivanje novinara i grubo kršenje slobode govora i nezavisnosti novinarske profesije. Sloboda govora je izuzetno važna za razvoj društva i ona se ne sme grubo kršiti, naročito ne od strane državnih organa koji treba da je štite. Mislim da je potrebno pružiti javnu podršku BalkaEast-u kao i javno osuditi ovakvo ponašanje policije. Mora se reći da se neke stvari jednostavno ne mogu tolerisati.

Propaganda u Blicu

Sinoć je održana tribina/javna rasprava o predlogu novog zakona o radu. Shodno očekivanjima, događaj je uspešno tekao ali je uz nešto više tenzija na kraju prekinut pre poslednjeg pitanja. Ovde možete videti početak izlaganja ministra Radulovića. Oko pola sata nakon završetka tribine na sajtu Blica se pojavio tekst. Pun je izvrtanja, laži i propagande. Sumnju da se radi o organizovanoj propagandi potkrepljuje i kraj ovog teksta - novinarka izgleda ima dva poslodavca i sposobnost da napiše dva veoma slična teksta paralelno.

Kako je stvarno bilo?

Ovo je bila u suštini jedina javna rasprava na temu predloga ZOR, pošto je prethodno Ministarstvo rada otkazalo sve tri zakazane javne rasprave, pod pritiskom sindikata. Protiv novinarke koja je autor nemam ništa lično. Ako je radila po nalogu urednika nek joj je na savest, ako je pisala po ličnom nahođenju onda je jako loša osoba ili je pogrešila u afektu.

U publici, oko 120 ljudi, po mojoj proceni, se našla grupa desetak marksista i levičara, uglavnom sa Filozofskog fakulteta. Takođe, našlo se dvadesetak sindikalaca iz različitih sindikalnih organizacija u tri grupe. Ulazak ministra Radulovića i druga dva gosta, dočekan je sa povicima "uaaa" i skandiranjem "zakon neće proći", uz buke drugih povika i navijačke trube. Organizatori i prijatelji iz libertarijanskih organizacija su na ovo odgovorili jakim aplauzom za paneliste. Profesorka Aleksandra Jovanović je ustala i profesorski smilira situaciju, nakon čega je tribina mogla da počne u relativno civilizovanom i akademskom duhu.

Posle dva kruga pitanja i izlaganja, moderator, Mihailo Gajić, je dao reč publici. U više navrata javljali su se predstavnici sindikata. Održava su dva desetominutna traktata i monologa bez postavljanja pitanja. Mihailo je prvu govornicu isekao posle predugačkog monologa i njenog odbijanja da postavi pitanje. Pljuštale su i optužbe sindikata da organizatori ne dopuštaju slobodu govora, da nisu raspoloženi za javnu raspravu. Napisali su i proglas na sajtu, a tu je i demanti LibeK-a. Nekoliko ljudi je postavilo i prava pitanja za karakter skupa. Optužba iz Sloge da su pitanja prethodno dogovorena su besmislena, jer ni Mihailo ni ja ne poznajemo nijednog učesnika koji je postavio pitanje sem Đorđa Trikoša (koji je postavio teorijsko pitanje za Boška Mijatovića koje sindikalisti čini se nisu ni razumeli). Bilo je dobacivanja, aplauza za nekoliko postavljenjih pitanja i negodovanja, poneka uvreda. Sve vreme se tenzija lagano podizala. 

Šta se dogodilo na kraju?

Posle više krugova pitanja u kojima Mihailo nije dao reč grupi od trojce sindikalista koji su sedeli u trećem redu, Mihailo je, po mom sudu pogrešno, odlučio da da reč novinarki koja se javila. Na preskakanje reda pomenuti sindikalisti su reagovali burno. Kada je rečeno da je, zbog probijenog termina, poslednje pitanje, gospodin iz videa je rekao: "Je'l poslednje? E ako neću ja neće niko!" i dunuo u navijačku trubu. Tu je tenzija eksplodirala:

Nakon par minuta, pojedini gosti su počeli da ustaju, ustalo je i nas nekoliko iz prvih redova i sklonilo se sa strane, i potom su spontano ljudi osetili da je kraj, uključujući i paneliste, i amfiteatar se ispraznio za 5 minuta. 

Propagandni tekstovi u Blicu i 24h

Iz prethodnih redova i videa vidite da u tekstu Blica ima mnogo laži i propagande. Prvo, studenti nisu ismevali ministra, već je ekipa studenata marksista vrlo glasno negodovala, dok je ekipa liberala glasno ili aplauzom podržavala. Obe strane su po mom sudu ostale u granicama civilizovane diskusije i pristojnosti. U tekstu nije rečeno ni ko je organizator niti da je bilo ljudi sa obe strane, niti da studenti koji su najglasnije reagovali i pokušali da skandiranjem onemoguće početak tribine, uopšte nisu sa Pravnog, možda poneko. Drugo, tenzija i mogući fizički obračun, do kojeg srećom nije došlo, kada su organizator i profesorka ustali da omoguće završetak tribine i da daju priliku novinarki da postavi pitanje. Nigde ne piše da je ta masa od nekoliko sindiklaca, skandirala, drala se vređala i duvala u navijačku trubu. Pominjanje izazivanja "mase" je potpuno neprimereno. Čitalac teksta nikako ne može da stekne sliku da su kraj tribine prekinuli sindikalisti, da su oni slali uvrede i pretnje (daltonisto, imaš ti oči, zapamtio sam te, ko si ti da nam..., šta me boli... ko si ti i sl.). Zbog toga je ovakvo pisanje Z. Lazarević još više pokvareno i lažno. 

Još je lažniji navod da je ministar pobegao. Video ovo evidentno pokazuje. Nakon eskalacije i graje, novinarka nijednog momenta nije pokuašala da priđe ministru i postavi pitanje, na učesnike panela se niko nije ni obazirao i oni su, po izlasku iz amfiteatra, ostali u zgradi još desetak minuta. Da je moguće napisati i normalan članak sa prenošenjem informacije pokazao je Tanjug (a ima i video snimak izlaganja ministra).

Većina mislećih ljudi u Srbiji ima utisak da su mediji pod direktnom ili indirektnom kontrolom politike. Ne znam da li je ovakvo pisanje Blic i 24h, inspirisalo dodvoravanje lideru pozicije i SNS, ili je došlo iz DS i opozicije kao organizovano potkopavanje Radulovića. Nije ni važno! Ne bi me čudilo da su troje sindikalaca iz trećeg reda organizovano došli da naprave skandal a da Blic orkestrirano piše o događaju na ovaj način. Opet ni to nije važno! Najznačajniji je utisak da su sindikalisti juče još jednom demonstrirali svoju moć, svoju autoritarnost u tumačenju i primeni "socijalnog dijaloga" a mediji potvrdili svoju neobjektivnost, pristrasnost i podložnost uticaju. Srbiji nema spasa, u vladavini prava kao i u ekonomiji, dok se ne izgrade demokratske institcuije, što uključuje i instituciju civilizovanog dijaloga i nezavisne medije, kakve moderan svet zahteva.

Napomena za kraj

Želim ovim putem da se zahvalim kolegama aktivistima sa Filozofskog fakulteta, i drugih fakulteta, koji su okupljeni oko marksističkih i levičarskih organizacija. Ja sam ih u ovom postu nazivao marksisti, a izvinjavam se ako je to njima neadekvatno, ako sam ih izmešao ili loše prebrojao. U svakom slučaju, marksisti su sasvim legitimno pokušali skandiranjem i negodovanjem da iskažu svoj stav na početku. Takođe su posle kraja, opet legitimno došli da se rasprave. Zahvalan sam im što su došli i što su pokušali da prekinu početak na pomenut način, što je po mom uđenju u potpunosti u skladu sa konceptom slobode govora i okupljanja. Takođe oni su svojim ponašanjem i pristupom omogućili da panelisti iznesu svoj stav i tumačenje, kako ZOR tako i situacije u Srbiji. Par manjih ispada, ne umanjuju utisak koji sam izneo ovde u napomeni. Emocije su bile na visokom nivou ali su i marksisti i liberali u sali ostali sasvim dovoljno civilizovani i uljudni da se tribina nesmetano održi. 

Fiskalni savet: rebalans odmah!

Nekoliko sati pošto sam završio svoj prethodni post stigle su informacije sa konferencije za štampu iz Fiskalnog saveta. Oni procenjuju da je deficit, za sada ako se stvari ovako nastave, 5,5% BDP, a da je dug već preko 60%. Za razliku od Ministarstva finansija, Fiskalni savet ne računa rast privrede koji tek treba da se dogodi.

Stari srpski običaj

Opet članak na Kontroloru, o našoj realnosti. Poenta je da iako Srbija ima sada bolji rezultata u CPI to nije zato što je došlo do neke značajne promene na bolje nego zato što je promenjena metodologija. Druga važna stvar je da korupcija nije nužno loša već da omože i da ima dobre posledice, ali da je i tada drugo najbolje rešenje. Treće, da bi se korupcija odstranila potrebne su sistemske promene u sistemu a ne kozmetičke promene (kada našminkate nečiji leš on će izgledati lepše, ali će i dalje biti mrtav) ili ad hoc akcije. 

Ovde najavljujem u bližoj budućnosti seriju članaka o korupciji, a najjviše ću se baviti time kada ona ima loše posledice a kada dobre i koje institucionalne promene bi u Srbiji dale dobre rezulatte u njenom eliminisanju. Sada nemam vremena da se detaljnije upuštam u tu temu, ali se nadam da ću naredne nedelje uspeti da se tome više posvetim, tema je neiscrpna i interesantna.

Reforme zakona o radu

Juče sam bio na prezentaciji izveštaja studije "Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage", koji je izradio CLDS, a koji je finansirao USAID projekat za bolje poslovno okruženje. Studija se bavila radnim zakonodavstvom u Srbiji i predlogom reforme. Na studiji su radili dr Boško Mijatović i Prof. dr Zoran Ivošević. Panel koji je sledio bio je veoma zanimljiv jer su učestvovali predstavnici sindikata, autori i direktorka HR iz Coca Cola Hellenic Nataša Prodanović iz ugla poslodavca.   

Studiju još nisam uspeo da nađem Evo studije u integralnom obliku ali a ovde možete pronaći njen sažetak. Poenta je da je CLDS izradio detaljni pregled mana trenutnog zakona o radu koje je rigidan i nije podsticajan za zapošljavanje čak i za merila socijal-demokratija Evropske unije. Mane trenutnog sistema sumirane su na tri ključna područja:

• Ograničenja ugovaranja poslodavca i radnika u mnogim važnim stvarima kada je to u obostranom interesu.
• Haotičan sistem kolektivnog pregovaranja. Ja bih rekao mehanizam socijalnog ucenjivanja i nepotizma.
• Pravno-tehničke greške koje komplikuju rpoceduru i primenu zakona.

Boško Mijatović daje čitavu listu predloga a siguran sam da je i na samoj prezentaciji zaobišao mnoge detalje. Opšti trend pomenute reforme je usmeren ka liberalizaciji tržišta rada, oslobađanja ugovornih prava poslodavaca i radnika kao i omogućavanje novih fleksibilnijih tipova radnih ugvora koji bi omogućili lakše zapošljavanje mladih. Naravno bez tržišnih reformi i dobrog poslovnog okruženja (čitaj vladavina prava) nijedan zakon en može da reši problem ogromne nezaposlenosti ali svakako predložene promene mogu pomoći da se baarem deo strukturne nezaposlenosti, pre svega mladih i neiskusnih, smanji.

U zažetku možete pronaći više a ja ću ovde izlistati nekoliko predloga promena koji mi se čine najbitnijim:

• Rad na određeno sa produžiti 1 na 2 ili 3 godine bez neophodnog navođenja razloga i posebnih uslova
• Omogućiti rad na daljinu
• Omogućiti privremeni rad preko agencije (aktuelna nemačka praksa bitna za zapošljavanje mladih)
• Produženje dozvoljenog prekovremenog rada nedeljno
• Ukinuti jednaku zaradu za jednaku poziciju (u Srbiji se zakonski radnici ne smeju nagrađivati većom platom za bolji rad na istoj poziciji)
• Isključiti lična primanja iz zarade (ako ti firma plati školovanje, privatni telefon ili rentu za stan - danas mora na to da plaća poreze i doprinose)
• Otpremnina prema radnom periodu kod poslodavca a ne prema stažu

U panel diskusiji sam još dodao da nijedna reforma zakona ne može da prevaziđe problem ekonomske računice isplativosti zapošljavanja koja je drastično narušena visokim porezima i doprinosima. Oni nikada neće moći da se značajno smanje bez smanjenja državne potrošnje i reforme ključnih socijalnih potrošača.