Macro Folies

Posle dva rep videa, iz fabrike EconStories.tv dolazi nam pravi šlager, kolekcija pesama velikih ekonomista koje rasturaju zabludu da je preterana potrošnja put za prosperitet u recesionim vremenima. Moji omiljeni singl je svakako onaj Kejnzov. Skrenuo bih samo pažnju na one slabije upućene u monetarnu politiku SAD. Na kraju je rečeno da jedini ko ima moć da napravi poklone niodčega je Deda Mraz, a on na kraju ovog videa (3:55) neodoljivo podseća na Bena Bernankea, predsednika borda Feda. Moć centralne banke da ištampa prosperitet i rast otprilike je jednaka verovatnoći da Deda Mraz zaista postoji.

EXIT

Planirao sam da se ne mešam u ovu priču iz dva razloga. Prvo, emotivno sam veoma vezan za EXIT i predivnih deset dana festivala koje sam tamo proveo. Drugo, veliki deo mlade populacije još emotivnije doživljava ovaj festival i rizikujem da se nađem na tapetu još jednom.

Međutim, moram da kažem nekoliko stvari. Prvo, nesumnjiv je izuzetno pozitivan uticaj ovog festivala na društvo i ekonomiju pre svega Novog Sada i Srbije ali i regiona. Diskutabilno je da li bi se festival razvio bez pomoći gradskih vlasti i o tome se može diskutovati i u ekonomskoj analizi i šire. I trebalo bi. No ova izjava da je festival navodno najpopularniji je besmislena do krajnjih granica. Festival jeste masovno popularan u Srbiji, Evropi, Australiji itd. Potpuno je neosnovano reći da festival ne može biti rentabilan sam za sebe. Siguran sam da uz, na primer, besplatno korišćenje prostora i nešto manje komunalne takse svaka ozbiljna produkcijska kuća može da obrne novac i zaradi od festivala. Stim je i ideja da bi prekidanjem državnog dofinansiranja festivala isti propao potpuno neosnovana. 

Ne radi se ovde o liberalnoj ekonomiji, filozofiji ili pozivu na odgovorno trošenje državnih para. Radi se o zdravom razumu. Imaš ogroman festival sa sjajnim izvođačima svake godine, koji ima veliku reputaciju i međunarodni prestiž, i ukoliko organizatori to blago nisu u stanju da iskoriste do dovoljno govori o njihovim sposobnostima. Očigledno su bili sjajni kada je festival trebalo graditi ali sada se očigledno radi o krizi menadžmenta. 

Ako se festival ugasi to će biti isključivo zbog nesposobnosti organizatora, njihove sujete i emotivnog ucenjivanja mlade populacije zarad državne pomoći. Ne vidim niti jedan ekonomski razlog da ovaj festival ne može komercijalno da uspe. Ako nisu u stanju sami da organizuju festival a da on bude profitabilan, neka prodaju EXIT nekoj produkcijskoj kući i siguran sam da će festival opstati. Ili, ako uposle profesionalni menadžment ili izmeste organizaciju nekoj produkcijskoj kući, promene menadžment i sl. možda mogu da spase svoje vlasništvo nad brendom. Mi u Srbiji moramo da naučimo da je vlasnik i menadžment osnovni krivac za poslovni neuspeh a ne činjenica da neko nije hteo da da  narodne pare ili subvenciju.

Čist zdrav razum. Da vama neko da pekaru na najboljoj lokaciji u gradu (Toma u BG npr.) sa odličnom reputacijom iskusnim pekarima i velikom tražnjom, ko je kriv ako ne uspete da napravite profit, vi ili država? 

Male kućne aparate u Zemljinu orbitu

Treba nam još potrošnje. Predlažem da SAD i druge zemlje sa svemirskim programom osnuju državnu agenciju koja bi slala proizvode u Zemljinu orbitu. Bilo bi potrebno uložiti stotine milijardi u proizvodnju kapsula, raketa i kontejnera za snabdevanje. Onda bi na tenderima ta agencija kupovala tostere, veš mašine, mikrotalasne rerne i ostalo i slala ih u svemir. Zašto baš Zemljina orbita? 

Mali kućni proizvodi i bela tehnika su dovoljno mali da ne mogu ugroziti mnogo stvari. Sagori na putu do tla svaki koji slučajno uđe ponovo u atmosferu. Sa druge strane pravi se dodatni omotač za zaštitu od štetnih sunčevih zraka. Zemljina orbita dovoljno je blizu da je tehnički prilično lako poslati kapsule, a opet dovoljno daleko da proizvodu budu van dometa privatnog sektora. Verovatno ima još korisnih stvari. U svakom slučaju rešio bi se porblem agregatne tražnje, jer bi se ogromni resursi i ljudi mobilisali u proizvodnju bele tehnike i malih kućnih aparata, stotine hiljada bi dobile posao u logistici, uslugama, proizvodnji hrane, energetkse kompanije bi imale više posla itd. To bi takođe značilo milijarde za ličnu potrošnju u maloprodaji, uslugama, i opšte blagostanje bi se prelivalo iz sektora u sektor. Proizvodili bi stotine miliona aparata koji ne bi oborili cenu i anulirali profite, jer nisu na Zemlji pa se ne mogu koristiti, a proizvedeni su i moraju se platiti. S te strane primarna emisija koja bi finansirala ove projekte ne bi kreirala infalciju jer je primarna emisija pokrivena realnom imovinom koja je proizvedena. To što je ista poslata van ljudskog domašaja samo sprečava da ti proizvodi poremete cene već psotojećih proizvoda na zemlji.

Jedan manji problem sa ovom idejom je taj što bi se ovim poduhvtom ugrozila trgovinska pozicija Zemlje u odnosu na vanzemaljce u nekoj budućnosti kada se sa njima budemo sreli. No ovo se lako reši uništavanjem tih proizvoda koje sa razvojem tehnologije neće biti preskupo. Drugi problem bi bio taj da bi ovaj pojas malih uređaja u Zemljinoj orbiti služio kao neka vrsta štita u slučaju vanzemaljske invazije pa bi smanjio potrebu za odbranom što bi destimulisalo potencijalno povećanje agregatne tražnje. No vanzemaljska invazije uvek može da se fingira, ukoliko je pretnja kredibilna, i da se reši problem.

Monetary break dance

Izborna kladionica i špekulativna šansa

Još par sati deli nas od izborne tišine koja nalaže suzdržavanje od komentara, političke propagande i prognoziranja rezultata. Od svih prognoza na koje sam naišao, najviše verujem kladionicama. Za razliku od većine analitičara, nezavisnih analitičara i partijskih portparola, kladionice stavljaju paru na svoju reč. Njima je u interesu da probaju da pogode pravi rezultat kako bi u zaradili i ako ste pratili ranije to su kladionice vrlo uspešno i radile. Pronašao sam kvote koje je izbacila, čini mi se, kladionica Meridian. Verujem da postoji nekoliko špekulativnih šansi za preduzetnike koji nisu preterano odbojni prema riziku. Kratak uput, kladionice su izbacile procente na koje kladioničari tipuju isključivo u "singlovima" izborom 1 (manje od datog procenta) ili 2 (više).

Prva sigurica po mom mišljenju je 1 na Tomu Nikolića protiv Tadića u prvom krugu sa kvotom 1.3. Mislim da najveći prostor za zaradu postoji u potcenjenom potencijalnom rezultatu koalicije Preokret (5.9%). Po mom sudu ta kolaicija će imati preko i trebalo bi iskoristiti priliku. Zapravo ja od Preokreta očekujem oko 7%, možda i preko, pa bi ovo trebalo da bude sigurna dvojka, sa kvotom, kao i za sve ostale tipove na stranke, od 1.85.

Iako kladionica procenjuje da su šanse simetrične za sve tipove na stranke, mislim da precenjuju URS te bih tu tipovao 1, odnosno da će uzeti manje od 5.5%. Ko zaista želi da se kocka, mislim da bi mogao da proba tip 2 na Dveri da osvoje preko 3.2%. Planiram i sam da stavim paru da ovo ne bi ostalo samo na paušalnom ispaljivanju procena. Za ostale tipove ne bih bio spreman da rizikujem.

Još razmišljam koliko tipova ću igrati i sa koliko stotina dinara, gotovo sigurno na prvi krug predsedničkih i rezultat Preokreta. Za ambicioznije, koji bi igrali ova četiri tipa sa hiljadu dinara, evo predloga celog tiketa:

igra:                      tip        kvota         ulog         dobitak

Nikolić - Tadić      1           1.3          300            390

Preokret (5.9%)    2          1.85         400            740

URS (5.5%)          1          1.85         150            277.5

Dveri (3.2%)         2          1.85         150            277.5

Ukupno:                                         1000          1685

Michael Crichton's "Prey"

Pretpostavljam da su svi gledali ili barem čuli za film "Park iz doba Jure" - pisac knjige po kojoj je napisan scenario je Majkl Krajton, po meni izuzetno dobar pisac trilera. Imao sam prilike da pročitam još dve njegove knjige: Mrežu vremena i Plen. Obe toplo preporučujem, a iz ove druge ću vam prekucati jako zanimljiv odlomak.

"Mej je bila dobar biolog, ali za primate. Navikla je da proučava male grupe visoko inteligentnih životinja koje imaju hijerarhiju dominacije i vođe grupa. Ona je znala da je složeno ponašanje posledica inteligencije. I bilo joj  je teško da pojmi snagu snagu samoorganizovanog ponašanja kod velike grupe glupih životinja.

U svakom slučaju, ovo je bila duboka ljudska predrasuda. Ljudska bića očekuju da u svakoj organizaciji postoji centralna komanda. Države imaju vladu. Korporacije imaju direktore. Vojske imaju generale. Ljudska bića veruju da bi bez centralne komande organizacijom zavladao haos, pa bi bilo nemoguće postići išta značajno.

Sa tog stanovišta, teško je poverovati da krajnje glupa stvorenja, sa mozgom manjim od glave čiode, mogu biti sposobna da grade komplikovanije objekte nego ljudi. Ali, zaista jesu.

Afrički termiti su klasičan primer. Ovi insekti prave zemljane humke nalik na zamkove, prečnika 100m, sa tornjevima koji sežu u vazduh 6m. Da biste shvatili njihov uspeh, morali biste da zamislite da su termiti veliki kao ljudi, pa bi tada te humke bile neboderi visoki kilometar i po, prečnika 8 km. A kao i neboder, humke termita imaju složenu unutrašnju arhitekturu koja im obezbeđuje svež vazduh, odvodi višak CO2 i toplote itd. Unutar strkture su bašte u kojima se gaji hrana, prebivališta za pripadnike kraljevske porodice i stambeni prostor za čak 2 miliona termita. Ne postoje čak ni dve potpuno iste humke. Svaka se pravi zasebno, da zadovolji potrebe i iskoristi prednosti određenog mesta.

Sve se to postiže bez arhitekte, preduzimača, bez centralnog rukovodstva. Niti termiti imaju projekat u genima. Naprotiv, te ogromne građevine rezultat su prilično jednostavnih pravila uzajamnosti koja pojedinačni termiti poštuju. (Pravila kao što je: Ako namirišeš da je drugi termit bio ovde, na ovo mesto stavi komadić zemlje). Pa ipak, ishod je svakako složeniji od bilo koje ljudske tvorevine."

Za mene je ovo jako lepa aluzija na tržište i ekonomski sistem. I na ljudsku potrebu da ga uređuju jer misle da je svuda potreban neki hijerarhijski uređen lanac sa vođom, iako samo postojanje tržišta počiva na jako prostim pravilima uzajamnosti (Primera radi: Ako mi sae svidi i imam dovoljno para, kupiću).

Standup economist

Ekonomija je jedno veliko.... Zar nije zabavno!

Haiku Art

The Law of Supply:

All else held constant

Quantity supplied goes up

When the price rises.

The Law of Demand:

All else held constant

Quantity demanded falls

When the price rises.

Art Carden, Professor of Economics at Rhodes College, Tennessee, USA  

Udobne fotelje u ECB

Međunarodne finansije gore a ECB se češlja! Post Slaviše Tasića sa TR ukazuje na činjenicu da je savremena ekonomska "misao" često preplavljena besmislenim i nepotrebnim "naučnim" tekstovima. Verovatno je razlog hiperprodukcije besmisla, višak vremena i potrebe za opravdanjem vrlo skupih pozicija po istraživačkim institutima i institucijama. Evo mog malog doprinosa ekonomiji besmisla: Japan's Philips Curve Looks like Japan. Naravno, polu-šala je u pitanju, ali je poenta ista. Akademski ekonomisti imaju sve manje veze sa ekonomijom danas.

Za sofisticirane čitaoce, Krugmanov klasik iz 1978. The Theory of Interstellar Trade.

Naleteo sam i na totalnu zajebanciju (izvinjavam se na rečniku, ukoliko nekome smeta)  "How many zombies do you know?" Using indirect survey methods to measure alien attacks and outbreaks of the undead."
Tekst o zombijima je čisto u svrhu zabave. 

Teorija žickanja

Danas sam naleteo na jedan vic koji je kao nuspojavu, pored urnebesnog smehotresa, imao i ekonomsku teorijsku kontemplaciju karakterističnu za klasičnog pripadnika štreberske vrste.

Vic kaže sledeće (uz ličnu stilizaciju, šta ćete malo drame nikoga nije ubilo):

Sede dva čoveka, u odrpanoj odeći, na Trgu bana Josipa Jelačića u centru Zagreba. Ispred jednog stoji činijica i kartonska tabla na kojoj piše, "Ja sam srpski dobrovoljac, nemam posao i kuću, molim vas dajte koji dinar za hleb" a ispred drugog činijica i kartonska tabla sa natpisom, "Ja sam hrvatski branitelj, siromašan sam i nemam šta za jest, dajte kunu za kruh".

Sede tako njih dvojca i čekaju dobre ljude da pomognu. Kako dan prolazi činijica hrvackog branitelja se puni dok srpski dobrovoljac nije dobio ni prebijene lipe. Negde predveče, vraćajući se sa placa, jedna starija gospođa priđe dobrovoljcu i kaže:

gospođa: "Kaj ti tu sediš, zašto nisi u Beogradu pa da tamo prosiš, ovdije ti niko neće dati niš"

i okrenu se branitelju i dade mu 10 kuna u činijicu.

Nakon što je gospođa odmakla okreće se dobrovoljac branitelju,

dobrovoljac: "Čuješ ti bolan Haso ovu babu, ona će da nas uči marketingu..."

Ljudska dovitljivost je bezgranična :)

Korelacija i uzročnost

Hvala Aci na prosleđenom linku